Dostupni linkovi

logo-print

Suze i sećanja...


Zastave na pola koplja, suze, sećanja. Obični ljudi su širom Amerike obeležili godišnjicu napada koji su promenili svet.
Predsednik države George Bush se sa suprugom u nedelju u tišini poklonio žrtvama u Njujorku na mestu na kojem su nekada bili soliteri Svetskog trgovinskog centra. Hiljade ljudi okupile su se već u nedelju predveče u Vašingtonu na jednom maršu prema zgradi Pentagona. Marš je nazvan Maršom slobode i tek je jedna od više od stotinu manifestacija tog tipa koje sponzoriše Ministarstvo odbrane u svim američkim saveznim državama.

Oglasila se neposredno pred petu godišnjicu napada i Al Kaida - teroristička mreža Osame bin Ladena. Na internet je u nedelju postavljen čitav 55-ominutni snimak čije je kratke delove proteklih dana prikazala arapska satelitska televizija Džazira. Na dobro montiranom video snimku na kojem je i titl na engleskom jeziku vidi se bin Laden kako sa nekoliko saradnika u jednom logoru planira terorističke napade na Njujork i Vašington. Narator opisuje da "napadi nisu planirani pred računarskim monitorima ili radarskim ekranima, niti unutar vojne komande i kontrolnih centara, već se sve događalo pod božijom zaštitom". Prikazane su na snimku izjave dvojice iz grupe otmičara aviona koji su se obrušili na Pentagon i na zgrade Svetskog trgovinskog centra. "Ako Sveti rat danas nije obveza kada je?", pita se jedan od otmičara.

Film, međutim, suštinski ne nudi ništa novo što bi doprinelo drugačijem ili boljem shvatanju terorističkih napada.
Političari, analitičari i novinari sumiraju polovinu decenije u kojoj su vođena dva rata vođena formalno u sklopu borbe protiv terorizma. Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dick Cheney na televiziji NBC:

"Mislim da smo uradili dosta toga na obezbeđenju zemlje od terorista. Tu smo na petu godišnjicu napada, ali kao što znate nije bilo drugih napad na Ameriku. A to nije slučajno nego je rezultat sjajnog posla koji smo uradili i u okviru bezbednosti zemlje i na polju Programa za praćenje terorista koji je operativan i na traganju za finansiranjem terorista i zahvaljujući tome kako smo tretirali zatočenike."

Opozicione demokrate daleko opreznije ocenjuju efekte rata protiv terorizma i čitave američke spoljne politike čija je u proteklih pet godina taj rat bio okosnica. Nekoliko viđenijih demokrata, među kojima Joseph Biden i Harry Reid ponavljaju javno ocene da je Amerika danas manje bezbedna nego što je bila krajem leta 2001.

Pet godina od terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države kada je u obrušavanju otetih putničkih aviona na urbane četvrti Njujorka i Vašingtona poginulo oko tri hiljade ljudi pravi je povod za rekapitulaciju: koliko je Al Kaida uspela da oslabi ekonomsku moć Amerike, što je bio prevashodni cilj napada na simbole američke ekonomije – i koliko je Amerika uspela da se osigura protiv sličnih napada zbog čega je povela dva rata protiv terorizma.

U bukvalno stotinama članaka objavljenim u vodećim svetskim medijima analizirani su ponovo teroristički napadi koji su promenili odnose u svetu i pokazali da je Amerika ranjiva i na svom tlu i ono što je nakon napada usledilo.
Svi traže odgovore na pitanja: u kolikoj meri je Al Kaida uspela da oslabi ekonomsku moć Amerike, što je bio prevashodni cilj napada na simbole američke ekonomije – i koliko je Amerika uspela da se osigura protiv sličnih napada zbog čega je povela dva rata protiv terorizma.

Al Kaida je žestoko oslabljena, opšta je ocena. Ali često je uz tu ocenu stav da Al kaida nije uništena nego je štaviše počela da deluje na potpuno drugi način. Koristi moderna sredstava komunikacije, dopire do velikog broja ljudi.
Neki mediji ocenjuju da je Al Kaida danas među svojim poštovaocima postala neka vrsta ideologije koji je teško iskoreniti. To sada već jako malo zavisi od Osame bin Ladena, ocena je Briana Michaela Jenkinsa, jednog od vodećih američkih stručnjaka za terorizam.

Što se tiče efekata terorističkih napada i kasnijih događaja na najjaču privredu sveta – najdetaljniji prikaz donosi Wall Street Journal u autorskom tekstu Brian Wesbury, svojevermeno glavnog ekonomiste u Odboru za ekonomiju Kongresa SAD, sada glavnog ekonomiste u First Trust Advisors, američkoj kompaniji za ekonomske analize. Američku privredu je i pre terorističkih već drmala recesija, industrijska proizvodnja je tada padala 11 meseci za redom, kupovina robe trajne vrednosti je tada bila 8,5% manja nego godinu dana ranije, nezaposlenost je tada bila "skočila" u odnosu na prethodnu godinu za čitav procenat, na 4,9%.

Još pre napada većina ekonomista je predviđala recesiju, navodi Wesbury, iznoseći čitav niz ekonomskih pokazatelja da se dogodilo potpuno suprotno: recesija je zaustavljena samo 50 dana nakon terorističkih napada, maloprodaja svega osim automobila je bila veća oktobra nego avgusta 2001, zatim kao rezultat smanjenja kamatnih stopa dolazi do buma u izgradnji kuća itd. "Pokrećući bitku protiv neprijatelja u Afganistanu (2002.) i Iraku (početkom 2003.) i pojačavajući bezbednost u samoj Americi Bušova vlada je smanjila osećaj rizika od terorizma." Ekonomski analitičar Brian Wesbury zaključuje analizu u Wall Street Journalu podsećanjem da je istraživanje javnog mnjenja televizijske stanice CBS o mogućnosti terorističkih napada pokazalo da je nove napade "veoma verovatnim" smatralo oktobra 2001. 53% Amerikanaca, 2003. - 27%, a danas to misli 17% građana Sjedinjenih Država. Na samom kraju on piše: "Mnogi su očekivali da će teroristički napadi preduzeti 9. septembra 2001. zaustaviti globalizaciju. Ali dogodilo se suprotno".
XS
SM
MD
LG