Dostupni linkovi

logo-print

Ova zemlja je čudo...


Helena HIRŠENBERGER, aktivistica Studentske unije u Novom Sadu

Subota, 2. septembar 2006. godine
Oh, pa ja to opet pišem dnevnik. Srećom, samo nedelju dana. No možda i napravim izbor svog utiska nedelje. Za početak: odmah bomba – juče su bili protesti. Ne znam da li ste čuli (a verovatno jeste jer tako „lepe“ novosti teško mogu da vas mimoiđu) da u našem gradu, Novom Sadu, treba da eliminišemo ulicu Zorana Đinđića, a da našem junaku Slobi poklonimo bulevar. Krasno! Znači, pištaljke iz naftalina i na gradski trg. A tamo sve poznata lica još iz onog doba. I svi nešto u neverici da smo se opet okupili nekom „zgodom“. Kontam da nas trese sindrom kuvane žabe koja ne shvata da treba da iskoči iz lonca. A i policajci nas nisu mrko gledali. I sijalo je sunce. Mora da sam proteste samo sanjala.

Nedelja, 3. septembar 2006. godine
Wow! Danas sam otkrila blog. Do sada nisam baš bila sigurna čemu to konkretno služi i šta radi, mada u kancelariji punoj IT genijalaca teško da sam mogla da pokažem tako elementarno neznanje, te je bilo preporučljivo da i sama malo istražim.
Sve u svemu, za ceo dan, osim što sam „visila“ na netu, teško da sam išta uradila. Sinoć je drugar pravio diplomsku žurku i bilo je extra, tako da sam ostala do četiri i ups, pola dana prespavala. Ali, evo dnevnik sam napisala. A ostalo ćemo sutra.
P.S. Živela Skarlet O'Hara

Ponedeljak, 4. septembar 2006. godine
Danas da pišem dnevnik? Možda bolje da preskočim. Ovo je jedan od onih dana kada sam sigurna da je jedina opcija spakovati kofere i kupiti kartu u jednom pravcu za bilo gde, jer tamo mora biti bolje nego ovde (pa se onda pitamo zašto neće da nam liberalizuju vizni režim?!).
Elem, danas bio savet univerziteta koji je razmatrao novi i reformski statut. Ključna reč je reformski. i oni „retro“ minirali sednicu, studenti opet pišu pisma podrške (isključivi izraz jednoumlja, jer da podsetimo, demokratija ovde ne cveta), a kada nekog lepo zamolite da ne širi neistine (naravno ne upotrebite onu reč na „L“ jer ste isuviše fini) on se još žestoko uvredi i kaže „razgovaraćemo mi drugačije“, pa pomislite da ste vi nešto zgrešili i sve vam neprijatno. Ma ovo sve ide u pogrešnom pravcu. Ne pomaže ni što je danas sijalo sunce.
Idem da se prošetam, možda me sve ovo i prođe.
A do kraja nedelje moža više i ne budem „funkcioner“ već pljusnem ostavkom i završim fax i zaposlim se, ili ipak nastavim da se borim, kad su me već takvu rodili. Ni sama nisam sigurna šta je tu opcija „manje zlo“.

Utorak, 5. septembar 2006. godine
Srećom, nije svaki dan isti. Jeste da ću raditi „od devet do devet“ ali ima pozitivnih rezultata.
Inače, ova zemlja je čudo. Pripremam doček za brucoše i za potrebe kampanje kontaktiramo komercijalne sponzore. A ogromna većina potencijalnih sponzora bi kompenzaciju. Halo, jel neko čuo za robno-novčanu privrednu? Kako da mi platimo štampara, a on dobavljača u ručkovima, sendvičima, sokovima i ekskurzijama?! I to skoro sve neke ozbiljne kompanije. Zabrinjavajuće.

Sreda, 6. septembar 2006. godine
Ustala u 3:20. Ujutru naravno! Putovala od 5:30 do 20:15 od Novog Sada do Ulcinja. Nije da sam razmažena (mislim, ne previše), ali skoro 15 sati u busu je više nego prava gnjavaža. Da, imala sam dobro društvo, ali... Puno je i više nisam ni za šta. No, gledam stvari sa vedrije strane: konačno smo stigli. Idem da se raspakujem i da se malo družim.

Četvrtak, 7. septembar 2006. godine
Letnja škola je super. Druženje i kreativne diskusije i more. Raspravljamo o demokratiji, izborima, političkim partijama i poslanicima. Ovi poslednji treba da imaju integritet i da glasaju prema sopstvenoj savesti, da budu slobodni u svom mandatu od pritisaka partije i građana. Sjajno! Pitam se zašto onda imam utisak da bi u Srbiji (i regionu uopšte) bilo isplativije da uvedemo sistem ponderisanih glasova, koji proizilazi upravo iz demonstiranog integriteta političara. Impertiv je postati Master of Puppets.

Petak, 8. septembar 2006. godine
Čitam ovih nekoliko dana i kontam da moram da popravim utisak:
1. Nisam pesimista. Naprotiv, veliki optimista (prosto ne znam šta mi bi?)
2. Mislim da je Srbija nerešena i nesrećno vođena zemlja, ali zemlja ogromnih potencijala u svakom smislu.
3. Ne pakujem kofere, samo me po nekad obuzme malodušnost kad mi sve izgleda kao borba sa vetrenjačama, ali se brzo regenerišem. I ostajem, jer hoću mnogo toga da promenim.
4. Upravo raspravljamo o ulozi i razlozima da se mladi angažuju u političkom životu. Idem da budem kreativna.
XS
SM
MD
LG