Dostupni linkovi

logo-print

Kakve promene donosi sednica Generalne skupštine UN?


Lee Feinstein, stručnjak za Ujedinjene nacije u njujorškom Savetu za međunarodne odnose, govori Radiju Slobodna Evropa o tome ko bi na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja počinje u sredu, mogao biti izabran za generalnog sekretara Svetske organizacije, o tome koje će još teme dominirati ovom sednicom i koliko duboku reformu Saveta bezbednosti je realno očekivati.

Nikola KRASTEV (Priredio Srdan KUSOVAC)

Na pitanje koje će teme dominirati predstojećom sednicom Generalne skupštine Lee Feinstein kaže da smatra da su to krize u Libanu i Darfuru, terorizam i situacija u Iranu – dakle tekuće političke teme. Ono što ovu sednicu čini drugačijom od ostalih je izbor novog generalnog sekretara. Zna se da je nepisano pravilo da se ličnosti na tom položaju menjaju po kontinentima pa je sada došao red na Aziju. Štampa mesecima spekuliše imenima kandidata, Kofi Anan se ne izjašnjava osim što je rekao da bi voleo da na čelu Svetske organizacije sada bude žena. Na pitanje ko će biti osoba koja će naslediti Kofija Anana Lee Feinstein, stručnjak za Ujedinjene nacije u njujorškom Savetu za međunarodne odnose kaže:

FEINSTEIN: To je jako teško reći. Po svoj prilici to bi trebalo da bude ličnost iz Azije. Ono što bih ja voleo da vidim je da naredni generalni sekretar bude čovek od posla. Mislim da je Anan odredio jako dobro pravac delovanja u smislu odgovornosti država prema svojim sopstvenim građanima i jedne prema drugoj. Ono što mislim da treba sada da se dogodi je da tu dođe neko ko će moći da radi efikasno u situaciji u kojoj postoje različiti interesi u UN, neko ko će stvoriti takvu instituciju koja će moći da počne da neke od tih principa provodi u delo.

Na pitanje da li bi moglo da se dogodi da generalni sekretar bude izvan Azije Lee Feinstein, stručnjak za Ujedinjene nacije u njujorškom Savetu za međunarodne odnose odgovara da smatra da to nije nemoguće, ali da to u svakom slučaju mora biti ličnost koju će podržati pet sila – stalnih članica Saveta bezbednosti. Može li bivši američki predsednik Bil Klinton biti naredni generalni sekretar, pošto štampa spekuliše da on to želi? Sa druge strane postoji neko kao pravilo da generalni sekretar ne bude iz neke od stalnih članica Saveta bezbednosti.

FEINSTEIN: To nije pravilo samo po sebi, ali to jeste nekakva tradicija da generalni sekretar ne bude iz te grupe P5 koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti pa onda te zemlje i ne ističu kandidate. Ideja je da to treba da bude neko ko će predstavljati drugačije zemlje, one koje nisu predstavljene u Savetu bezbednosti. Bil Klinton je izjavio da nije zainteresovan za taj posao. Sa druge strane njegova supruga, senatorka Hilari Klinton je izgleda zainteresovana za drugi posao – predsednice SAD, što bi eventualna njegova odluka da postane generalni sekretar UN znatno iskomplikovala. Ali on bi bio generalni sekretar kao iz bajke mada ne mislim da će se to dogoditi.

Na pitanje do koje dubine bi mogle stići reforme UN, odnosno da li smatra realnim proširenje Saveta bezbednosti povećanjem broja stalnih članica Lee Feinstein, stručnjak za Ujedinjene nacije u njujorškom Savetu za međunarodne odnose kaže:

FEINSTEIN: Ne vidim okolnosti u kojima bi se stalne članice Saveta bezbednosti odrekle prava veta niti mi se čini realnim da one pokažu spremnost da to pravo dodele još nekim zemljama. Ono što mogu da zamislim je situacija u kojoj bi se broj država članica Saveta bezbednosti povećao sa 15 i u kojem bi korišćenje prava veta bilo zaista retkost. E to mogu da zamislim. Kada bi to moglo da se dogodi – ne znam. Ali Indija postaje sve jača privreda i počinje da igra veliku ulogu, pa je sve teže i teže uskraćivati joj stolicu stalne članice Saveta bezbednosti sa pravom veta ili bez njega. Čini mi se da isto može uslediti i u slučajevima Brazila i možda Japana. Mislim da je Nemačka propustila pravi trenutak jer se njen relativni značaj u svetu smanjuje.
XS
SM
MD
LG