Dostupni linkovi

logo-print

Neslavni odlazak Tonya Blaira


Britanski premijer Tony Blair objavio je u četvrtak, 7. septembra 2006. da će se povući u roku od godinu dana. Neslavan politički kraj čoveka koji je tri puta za redom pobedio na izborima i upravljao Britanijom čitavih deset godina ipak je manji problem. Ozbiljni britanski mediji i analitičari traže odgovore na pitanja hoće li Blair uopšte izdržati položaju do proleća kao i kojim putem će njegov verovatni laburistički naslednik, sadašnji ministar finansija Gordon Brown povesti Britaniju – jednu od najjačih evropskih ekonomija i politički najuticajnijih država sveta.

Timing Blairovog odlaska je zaokupljao političare i novinare još od prošlih izbora kada je on najavio da se neće kandidovati na narednim izborima. Lavina medijskih nagađanja dostigla je vrhunac tokom proteklih nedelju dana nakon što je Tony Blair u jednom intervjuu ponovo nagovestio povlačenje. Grupa poslanika, donedavno vernih premijeru, a sada Gordonu Brownu, koji je viđen za narednog lidera, počela je najpre u medijima da traži premijerov odlazak, da bi početkom protekle sedmice te zahteve počeli da iznose i u pismima upućenim Blairu lično.

Tabloidi su u utorak i sredu spekulisali datumom odlaska Tonya Blaira. On nije reagovao. To je učinio u četvrtak nakon što njegovim povlačenjem počela da se bavi ozbiljna štampa. Odbio je da saopšti kada će se povući:

"Neću sada izneti tačan datum. Ne mislim da bi to bilo u redu. To ću učiniti kasnije i to ću učiniti zavisno od okolnosti koje tada budu postojale."

Ali objavom odlaska nije došao kraj njegovih muka. Štaviše, čini se da su počeli još ozbiljniji problemi. Suština je, prema nekoliko renomiranih britanskih medija, u tome hoće li Tony Blair uopšte uspeti da izgura na čelu stranke i vlade onoliko koliko je predvideo. Ništa manje značajno nije ni pitanje kojim pravcem Blairov naslednik Gordon Brown namerava da povede zemlju.

"Tipično feudalni odgovor Brownovaca: dajte Brownu da nasledi vlast pa ćete videti ne uliva nadu", navodi Economist obrazlažući to stavom da je reč o čoveku "koji treba da vodi modernu vladu, a ne srednjevekovno vojvodstvo". New York Times navodi da postoje i dileme u tome koji bi spoljnopolitički kurs zauzeo novi vođa laburista: njegove pristalice odavno govore da bi on rado video britanske vojnike iz Afganistana i Iraka kod kuće. Njegova i matematika njegovih pristalica sasvim je jasna: oni žele vlast što pre i to iz dva razloga: da maknu ispred očiju javnosti Tonyja Blaira čija ih Nepopularnost vuče u sigurni izborni poraz i da probaju da pokažu da vladavina laburista može biti drugačija od Blairove koja je doduše tri puta pobedila na izborima, ali i koja je prestala da bude prihvatljiva većini građana.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je popularnost laburista na najnižem nivou od 1994. Jedno istraživanje uglednog Sunday Timesa, provedeno prošlog meseca, pokazalo je da polovina građana Ujedinjenog Kraljevstva želi da Blair ode sa vlasti odmah. Tek neznatno drugačiji su rezultati ostalih anketa. Istraživanje Daily Telegrapha pokazuje da 58% Britanaca želi da Blair ode pre kraja godine.

Blaira ne podržavaju sada ni oni koji su koliko "do juče" bili na njegovoj strani. Nije mu poverenje uskratila samo javnost odnosno većina građana, nisu mu ni samo političari iz njegove, Laburističke stranke okrenuli leđa. Odrekli su ga se i neki vodeći mediji koji su godinama bili njegova bitna potpora.

Economist je u petak stav obrazložio ovako: "Gospodin Blair je, generalno, bio dobar predsednik vlade i to je jedan od razloga zašto je ovaj list više voleo njega od Torijevaca. Ali on je izabran da vlada, a ne da kupuje vreme. Sadašnji haos nije dobar ni za Laburističku stranku ni za zemlju". "Što je previše - previše je, gospodine Blair", još je direktnije obrazloženje stava Daily Express objavljenog preko čitave naslovne strane kao odgovor na pitanje zašto je taj list "doneo istorijsku odluku da podrži konzervativce".

Priključili su se kritikama i sindikati - tradicionalna uzdanica i glasačka baza laburista stavom Dereka Simpsona, vođe drugog po veličini britanskog sindikata da "laburisti bez nekih promena gube naredne izbore":

"Izmasakrirani smo na lokalnim izborima i zaostajemo prema istraživanjima javnog mnjenja."

Nije Blairu i laburistima pala popularnost samo zato što su činili ono što većina građana ne podržava. Ništa manje važan razlog je činjenica da se pojavila alternativa. Rivali – konzervativci su, nakon godina tavorenja u senci laburista, pronašli mladog i perspektivnog vođu – Davida Camerona. Financial Times ocenjuje da Tony Blair planira da ostane na vlasti do proleća i da mu je naum da u februaru najavi da će se povući 3. maja, nakon regionalnih izbora u Škotskoj i Velsu. U tom slučaju bi Brown mogao sesti u premijersku fotelju negde sredinom juna, navodi ovaj list. Ali, može li Tony Blair uopšte opstati još devet meseci na vlasti? Mnogi bi se, zaključuje Financial Times, sada opkladili da ne može. Ni ovime veliki problemi nisu nabrojani. Ni Gordon Brown nije još siguran kao Blairov naslednik.

Bivši ministar unutrašnjih poslova Charles Clarke napao je žestoko premijera, što sada nije toliko čudno niti retko, ali i njegovog mogućeg naslednika Browna za koga je u intervjuu Friday Evenings Standardu rekao da se u nastaloj krizi "ponaša potpuno glupo" i da u novim okolnostima "mora da pokaže svoju snagu". Odgovorila mu je u jednoj televizijskoj emisiji ministarka komunikacija Ruth Kelly rečima da Clarkeov stav "ne predstavlja centar okupljanja laburista".

Karakteristika britanske političke scene je potpuno potiskivanje iz sećanja onog pozitivnog što je donela desetogodišnja vladavina Tonya Blaira. Možda je za ovakav epilog političke karijere ipak presudna bezrezervna podrška američkim intervencijama u Iraku i Afganistanu. Ako je tako, onda ishod nije začuđujući jer daleko drastičnije se biračko telo odnosilo svojevremeno prema dvama nekadašnjim premijerima Margaret Thatcher i Winstonu Churchillu kojima za ostanak na vlasti nije bilo dovoljno ni to što su Britanci za njihova mandata dobijali ratove – II Svetski i Foklandski.
XS
SM
MD
LG