Dostupni linkovi

logo-print

Igra na dva koloseka


Srpski politički vrh u dosadašnjoj retorici uporno je insistirao na onome što predstavlja jedinstvenu političku platformu zemlje u razgovorima o budućem statusu Kosova, pažljivo izbegavajući termin nezavisnost u kontekstu mogućih rešenja koja su pominjana u susretima sa pojedinim stranim džavnicima. Uočljiv zaokret u takvom stavu zabeležen je u izjavi predsednika Srbije Borisa Tadića prilikom njegove posete Sjedinjenim Američkim Državama - da je nakon razgovora na Kapitol Hilu stekao utisak da se u Vašingtonu polako stvara neko mišljenje da bi Kosovu trebalo dati neki vid nezavisnosti:

«U svim razgovorima u Vašingtonu provejava jedno takvo mišljenje i to treba otvoreno reći i našoj javnosti. S druge strane, Srbija svom snagom brani svoju legitimnu poziciju,a to je protivljenje nezavisnosti Kosova i Metohije i očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje. Ja sam to otvoreno rekao svojim sagovornicima, ali istovremeno sam i rekao da je Srbija više nego zainteresovana za strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama. Imajući u vidu značaj ove zemlje u svetu, činjenicu da ona pokriva skoro 50 procenata svetske ekonomije, da upravlja mnogim krizama u svetu i da reč Sjedinjenih Američkih Država jeste izuzetno važna i kada su u pitanju buduća članstva u Evropskoj uniji, mislim da je veliki interes države Srbije da u najboljim mogućim odnosima bude upravo sa Sjedinjenim Američkim Državama.»

Da li je izjava predsednika Srbije Borisa Tadića o tome da u SAD-u provejavaju tonovi o nezavisnosti Kosova i da to treba otvoreno reći srpskoj javnosti - signal srpskoj vladajućoj ekipi da počne to da radi? Ovo pitanje postavili smo Goranu Svilanoviću, bivšem šefu diplomatije SRJ i visokom funkcioneru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope:

«To doživljavam samo kao poruku koja prenosi stavove sagovornika i ništa više od toga. Šta će iza toga uslediti - to je ono što ćemo zajedno da pratimo. Po njegovom povratku, evo vidim, zakazana je i sednica Skupštine, pa će biti vrlo interesantno da vidimo da li se takvi ili neki drugi stavovi čuju na toj sednici - tako da prosto ne bih uopšte želeo da komentarišem. Mislim da je i njegov posao kao što je posao drugih zvaničnika - da, kada razgovaraju sa svojim sagovornicima, pokušaju da prenesu svoje stavove i da pokušaju da ih uvere u ono što misle da je najbolje i ono što ima većinsku podršku u Srbiji, ali sa druge strane, i na drugu stranu su dužni da prenose stavove svojih sagovornika. Ja samo tako doživljavam Tadićevu izjavu - kao prosto saopštenje onoga što je čuo.»

Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula kaže da izjava predsednika Tadića nije nešto novo i da je ovakav stav Sjedinjenih Američkih Država provejavao i ranije. On kaže da predsednik Srbije i Vlada zastupaju stav da je odbrana Ustava, prema kome je država međunarodno priznata, osnov za pregovore:

«To saopštavanje javnosti - mislim da je i do sada bilo saopštavanja u manjoj ili većoj meri, tako da se oseća da je to pregovaranje jedan tegoban proces, ali da niko u Srbiji nema po Ustavu mandat da mrvi stav. Kalkulacije nikakve nema. Mislim da je naše društvo prilično otvoreno, mediji vrlo slobodni, tako da javnost živi s tim problemom, ali kažem - pregovaranje je proces koji traje, a mislim da javnosti treba, kao i do sada, saopštavati tok pregovora.»

Politički analitičar Vladimir Goati smatra da su stranke koje su pobedile 5. oktobra propustile priliku da upoznaju građane sa time da je vojska u ratu bila prinuđena da se povuče, da su tamo međunarodne snage i da je sudbina Kosova neizvesna:

«Umesto istine, u kojoj bi, naravno, za takvu situaciju bio kriv, kao što jeste, režim koji je vladao, političari su uljuljkivali narod nekim činjenicama i pomalo utopijskim nadama, tako da taj koji bude neće dobro proći. I moja je, ovako kratko, jedna ocena: da će, ukoliko ta istina bude kao što izgleda da će biti, nedovoljno prihvatljiva za Srbiju - biti vetar u leđa radikalima.»

Ukoliko bi izbori bili održani nakon jednog takvog ne samo najgoreg već i nedovoljno povoljnog scenarija, po Goatiju to bi rezultiralo na sledeći način:

«Pomoglo bi radikalima da skoče sa sadašnjih 35 za još 5 procenata u biračkom telu, to znači u parlamentu približnoj većini.»
XS
SM
MD
LG