Dostupni linkovi

logo-print

Buš priznao postojanje tajnih zatvora CIA-e


Andrew TULLY, Srdan KUSOVAC

Priznanje o tajnim zatvorima koje je stiglo iz Bele kuće nekoliko dana uoči pete godišnjice terorističkih napada na SAD predstavlja deo predizborne kampanje američkog predsednika koju je počeo serijom govora o nacionalnoj bezbednosti i ratu protiv terorizma. Potrebu postojanja tajnih zatvora predsednik Džordž Buš je pojasnio stavom da je bilo neophodno da te osobe budu premeštene na mesta gde mogu da budu držane u tajnosti i na miru ispitivane i tvrdnjom da su tako prikupljene informacije neprocenjivog značaja:

"Informacije od terorista držanih u zatvorima CIA su bile značajne za zarobljavanje i ispitivanje gotovo svih visoko pozicioniranih članova ili pristalica Al Kaide koje su od početka ovog programa zarobile SAD ili njihovi saveznici. Taj program je obezbedio sve od početnih informacija do foto identifikacije i preciznih lokacija na kojima se kriju teroristi. Ovaj program nam je pomogao da sklonimo potencijalne ubice sa ulica pre nego što bi bile u stanju da ubiju."

Američki predsednik je rekao da je 14 takvih preostalih osoba prebačeno iz tajnih centara u vojni zatvor u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi gde čekaju procese na vojnom sudu. Među njima su Halid Šeik Mohamed, osumnjičen da je osmislio terorističke napade preduzete 11. septembra 2001 i još dvojica od vođa Al Kaide – Ramzi Binalšib i Abu Zubajdah.

Uprkos tome što su mnogi mediji već objavili lokacije u istočnoj Evropi za koje sumnjaju da su predstavljale tajne CIA-ine zatvore, predsednik Buš je odbio da iznese informacije o tome kao i podatke o tretmanu uhapšenika. Rekao je da je tehnika isleđivanja bila gruba, ali je odbacio navode nekih medija da je bilo torture. Rekao je da je sa zarobljenicima postupano humano i po propisima:

"Želim da budem potpuno jasan u poruci našem narodu i svetu: Sjedinjene Američke Države ne muče. To je protiv naših zakona i protiv naših vrednosti. To nisam odobrio i to neću odobriti."

Pentagon je samo nekoliko sati pre govora predsednika Buša objavio novi Vojni terenski priručnik u kojem su nabrojane metode ispitivanja zatvorenika. Nove smernice, u skladu sa Ženevskim konvencijama, izričito zabranjuju mučenje i ponižavajući tretman zarobljenika.

Hjuman rajts voč (Human Rights Watch), nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, pozdravila je odluku o transferu zatvorenika u vojni zatvor. Tomas Malinovski (Thomas Malinowski), direktor Human Rights Wartcha u Vašingtonu kaže Radiju Slobodna Evropa da smatra da će taj potez pomoći da Sjedinjene Države povrate reputaciju zemlje koja poštuje ljudska prava, reputaciju urušenu umnogome i tajnim zatvorima:

"Ogromna šteta naneta je reputaciji Amerike, našoj sposobnosti da svuda propagiramo vladavinu zakona i demokratske vrednosti i u ratu protiv terorizma toliko važnim odnosima sa muslimanskim zajednicama širom sveta.
Ne mislim da je ta šteta trajna. Mislim da SAD još uvek mogu da povrate status države koja prednjači u vrednovanju ljudskih prava. Ali to iziskuje povlačenje pravih poteza i izgleda mi da je predsednik shvatio potrebu da konačno uradi pravu stvar."

Vrhovni sud SAD je pre tri meseca odbacio plan predsednika Buša da osobama osumnjičenim za terorizam sude vojne komisije. Ocenjeno je da to nije u skladu sa američkim propisima ni sa Ženevskim konvencijama. Bela kuća i nekoliko članova Kongresa su u međuvremenu izradili nacrt pravne legislative o restrukturiranju tih komisija kako bi one bile pravno prihvatljive. Predsednik Buš očekuje da će izmenjeni plan proći:

"Čim Kongres odobri vojne komisije koje sam predložio osobe koje naši obaveštajci smatraju odgovornima za pogibiju gotovo 3.000 Amerikanaca 11. septembra 2001. suočiće se sa pravdom."
XS
SM
MD
LG