Dostupni linkovi

logo-print

Hrvatski tramvaj ne ide u Beograd


Miloš TEODOROVIC, Ankica BARBIR MLADINOVIC

Čitavu deceniju traje oporavak Beogradskog javnog prevoza u godinama krize dovedenog do potpunog kolapsa. Kada je o tramvajima reč, jedna vest Beograđane je postavila na test da li će se i dalje voziti u decenijima starim vozilima ili će prihvatiti mogućnost elegantnog prevoza u niskopodnim tramvajima (poput onih postojećih u mnogim evropskim prestonicama), pa makar im i prednji blatobran bio u obliku slova „U“ latinicom:

„Ne bih baš volela da se vozim u takvom tramvaju. Znate šta su sve ustaše radile našim Srbima.“

„Mislim da je to jedna najobičnija glupost. Tramvaji su, koliko sam ja videla, za naše uslove sasvim pristojni, u poređenju sa ovim našim tandrvandijama koje voze po gradu. Mislim da treba da prevaziđemo to –
„četnici“, „ustaše“ i ostalo, ne vodi to nikamo.

„Ne verujem da je to što to tako izgleda namerno.“

U Gradskom saobraćajnom preduzeću žestoko su kritikovali medije (kako srpske tako i hrvatske) koji su bavili pitanjem, navodno, spornih tramvaja. U izjavi za naš program direktor te firme Slaven Tica kaže da se nije ni razmišljalo o kupovini hrvatskih tramvaja, te da su sve informacije koje su se tim povodom pojavile, kako kaže, „čista glupost“:

„U Beogradu će od 26. do 28. septembra biti regionalna konferencija UITP-a. To je jedna međunarodna konferencija, čiji je jedan od učesnika i ,Končar‘. On je hteo da izloži svoj tramvaj, a onda su neki hrvatski mediji, a onda i neki naši, napravili famu da GSP hoće od njih da kupi tramvaje, što nije tačno. Onda su se pojavili neki bolesni natpisi sa nekim slovima na prozorima, na prednjim staklima. To neću ni da komentarišem, jer su to ortodoksne gluposti i to normalnom, cilivizovanom čoveku u današnje vreme ne može da dođe do mozga.“

Nasuprot stavu svog direktora, zaposlenima u GSP-u se ne čini da je izgled novih tramvaja toliko nebitan. Na tramvajskom parkiralištu na Tašmajdanu, kod crkve Svetog Marka, u vreme pauze, o novonastaloj situaciji dvojica vozača tramvaja su nam kazali:

„Mora se malo obratiti pažnja i na nacionalne simbole. To su simboli koji kod starijih generacija jednostavno bude neke rane koje još nisu zacelile. Taj simbol su ustaše nosile u Drugom svjetskom ratu na kapi i tukle i masakrirale Srbe.“

Mnogi će vam reći da to nema veze sa tramvajima, da je bitno da on radi, a ne šta piše napred i kako to nekome izgleda.

„Da, ali to ljude malo podseća na prošlost.“

Kada bi vam se sad pružila prilika da vozite taj tramvaj, kako biste se osećali? Da li biste mogli?

„Ne bi mi bilo baš prijatno. To bi bilo isto kao kad bi Švabe proizvele tramvaj i stavile kukasti krst napred.“

Međutim, slučaj „Končarevih“ tramvaja nije izuzetak. Predsednik Privredne komore Srbije i bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević otkriva nam da je i ranije bilo primera i u Srbiji i u Hrvatskoj da su privredu blokirala opterećenja prošlosti:

„Znam da je bilo nekih pokušaja da neke srpske kompanije ili povrate svoju imovinu u Hrvatskoj ili da kroz proces privatizacije kupe nešto u Hrvatskoj ili da se sa svojim proizvodima pojave na tržištu u Hrvatskoj, i uglavnom su ti pokušaji završavali neuspesima.“

Kaže Slobodan Milosevljević, jedan od onih kojima izgled „Končarevih“ tramvaja nikako ne bi bio sporan:

„Nema ništa protiv toga. I privatno i kao predsednik Privredne komore Srbije se zalažem za konkurentne uslove privređivanja.“

Mediji su ti koji stvaraju lošu atmosferu više nego što ona među privrednim partnerima realno postoji:

„Doduše slika u novinama nije bila dovoljno jasna.“

Da li bi vama smetalo da se vozite u tramvaju koji tako izgleda?

„Vozimo se u mnogo gorim kantama, tako da pretpostavljam da ne bi.“

Direktor beogradskog prevoznika Slaven Tica zaključuje da su upravo mediji od nabavke tramvaja napravili skoro aferu:

„Taj koji je to plasirao u potpunosti se ne razume u tu priču. Jer, jednog dana kada Beograd bude kupovao tramvaje, naravno da ih nećemo kupiti sa dizajnom bilo kog grada, ni Zagreba, ni Beča, ni Valensije. Pošto je tramvaj deo urbane opreme, svaki grad na njemu ima svoj prepoznatljiv znak. Tako da te gluposti neću ni da komentarišem.“

* * * * *

Priču o tramvajima osvijetlili smo i iz zagrebačog ugla. Tamo su, čak i pod uvjetom da je točno ono što pišu novine spremni učiniti promjene koje bi zadovoljile kupca.

Točno je da se popularni „Končarev“ Croatram sviđa ljudima iz beogradskog gradskog prijevoza. Točno je i da smo u stalnim kontaktima, ali nitko od njih nije spominjao slovo „U“, ustvrdio je našem radiju član uprave „Končara“ zadužen za energetiku i transport Božidar Piler:

„Prema informacijama s kojima ja raspolažem, a kontaktiram s tim ljudima, oni trenutno ne mogu, zbog stanja pruga i tako dalje u Beogradu, prihvatiti ovakve tramvaje. Njima treba kraći tramvaj, negdje do 23 metra. Oni su pokazali interes za naš tramvaj 21 00, onaj trodijelni koji vozi po Zagrebu, kojih ima 16, da se eventualno taj tramvaj na neki način možda redizajnira i tome slično, prema njihovoj želji, i da bi bili zainteresirani za takav tramvaj. Prema tome, ova cijela priča koja se pojavila, počevši od Magazina Hrvatske televizije, pa drugi dan preko novina i izjava gospodina Tolića, predsjednika Uprave ,Gredelja‘ i člana Uprave gospodina Fabeka je, po meni, totalna dezinformacija, jer takvu jednu izjavu, koju su ,Gredeljovi‘ prvi ljudi stavili u usta gospodi iz Gradskog prometnog poduzeća iz Beograda je neistina. Jer, čemu prigovarat nečemu što nećeš kupiti.“

Zagrebačke tvornice ,Končar‘ i ,Gredelj‘ mjesečno proizvedu tri do četiri nova, vrlo popularna niskopodna tramvaja koja svojom ljepotom, komforom i prosječnom brzinom većom od 40 km plijene pozornost i do sad su ih, kaže Piler, došli vidjeti mnogi predstavnici gradskih prijevoza, od Bratislave do Bukurešta i Beograda, i nitko nije zamjerao dizajnu, niti govorio o asocijacijama na ustaški simbol:

„Jedina informacija u tom smislu je bila davno, prošle godine, negdje na početku, kad je tramvaj počeo voziti po Zagrebu, onda se jedan naš slušatelj, Zagrepčanin, javio u radio emisiju i rekao da tramvaj treba redizajnirati jer na čelu ima slovo ,U‘. Ta informacija je prva bila iz Zagreba, a to nitko od ljudi iz Gradskog prometnog poduzeća Beograd koji su dolazili u Zagreb, k nama u ,Končar‘, vidjeli sve i rekli da je tramvaj krasan i sve, ali da u ovom momentu oni ne mogu računati s nabavkom takvih tramvaja, da njima treba trenutno drugi tramvaj. Možda u doglednoj budućnosti, kada budu uspjeli modernizirati pruge, dovesti ih u nivo da po njima može voziti niskopodni tramvaj, jer to su specijalni uvjeti, onda će sigurno pokazati interes i raspisati natječaj. Nadaju se da će onda doći do određene suradnje na način da se eventualno u proizvodnju tih tramvaja uključi njihova industrija i tome slično.“

Antun Fabek, direktor proizvodnje Croatrama u „Končarevoj“ kooperantskoj tvornici „Gredelju“:

„Nekih konkretnih razgovora o nabavkama tramvaja nije bilo.“

Fabek misli da su u Srbiji preosjetljivi na slovo „U“, dok u Zagrebu, pri odabiranju dizajna, barem tako vjeruje, nitko nije imao takvu asocijaciju. No, ako se ona nekome nameće, proizvođaču, kaže Fabek, nije nikakav problem to preoblikovati:

„Prodaje se standardno vozilo, a izvana, kakve će biti boje, kakva će biti upravljačnica, vrlo je malo opreme koju bi mi eventualno mogli premještati ako se mijenja dizajn. Mi kao proizvođači ćemo se uvijek prikloniti nekakvim posebnim zahtjevima kupca, bez razlike otkud on bio. Najmanji je problem promijeniti izgled upravljačkog stakla.“

Apsurd u cijeloj priči je što dizajner, kako saznajemo, nije Hrvat, već Srbin. Nekadašnji zagrebački student, danas živi izvan Hrvatske. Inženjer Piler iz „Končara“ žali što je politiziranjem već nanesena velika šteta i „Končaru“ i „Gredelju“, jer su krajem rujna upravo taj tramvaj planirali predstaviti u Beogradu na velikoj regionalnoj konferenciji gradskih prijevoznika Europe i Azije:

„Gradsko prometno poduzeće Beograd nam je omogućilo da prezentiramo naš tramvaj. Dapače da naš tramvaj vozi čak sudionike konferencije od hotela ,Interkontinental‘ gdje će taj događaj biti do depoa, kao nekakva tehnička vožnja. Mogli smo znači za relativno malo novaca, za par tisuća eura, koliko nas košta transport tramvaja od Zagreba do Beograda i natrag, predstaviti tramvaj besplatno, ja bih rekao hrpi ljudi, stotinama stručnih ljudi koji se bave tramvajskim prometom. Nažalost, evo sinoć me je nazvao direktor beogradskog Gradskog prometnog poduzeća i nažalost rekao da se jednostavno više ne usuđuje prihvatiti tramvaj u Beogradu, iako je sve bilo dogovoreno, jer da je sad i takva situacija preko beogradskih novina i tome slično, da bi netko mogao baciti kamen na tramvaj, a da bi to njemu bilo očajno žao i da ne zna što bi napravio i kako bi pogledao nama u oči. Tramvaj ne ide u Beograd.“
XS
SM
MD
LG