Dostupni linkovi

logo-print

Prekodrinske trube


Maja BJELAJAC, Slobodan KOSTIC

Izjava premijera Republike Srpske, Milorada Dodika, da Bosna i Hercegovina dugoročno nije održiva, te njegova ponovljena teza da je zbog toga referendum o samostalnosti tog entiteta neizbježan, nametnula je pitanje da li iza ovih stavova stoje ozbiljne tendencije o izdvajanju RS-a iz BiH, ili je ipak riječ o predizbornoj kampanji. Učestale Dodikove susrete sa premijerom Srbije, Vojislavom Koštunicom, dio javnosti tumači kao Dodikovo flertovanje sa srpskim nacionalnim korpusom, ali priču o referendumu u RS-u malo ko ne shvata ozbiljno.

Tarik Sadović, iz Stranke demokratske akcije, smatra da je riječ o neostavernim ciljevima iz nedavne bosanskohercegovačke prošlosti koji, kako kaže, i danas žive u glavama srpske političke elite u BiH:

“Bojim se da nije u pitanju predizborna retorika, nego je jedna namjera da se na toplom režimu drži ideja Radovana Karadžića, pogotovo što predstoji definitivno rješavanje pitanja statusa Kosova, pa neki krugovi u Srbiji, kod kojih je Milorad Dodik svakodnevni gost, i ostala politička elita se stalno dogovaraju o tome kako treba situaciju u BiH držati nestabilnom, s jedne strane da se vrši pritisak na međunarodnu zajednicu da bi region Balkana mogao ponovo da bude zapaljen, a s druge strane ne bi li Srbija spasila što se spasiti može po pitanju Kosova.”

Otkako je mogućnost referenduma prvi put spomenuta, Milorad Dodik tvrdi da je ova teza odgovor na ideje o ukidanju RS-a, koje potiču od stranaka iz Federacije BiH. Ova teza je, neposredno pred izbore, barem u očima javnosti, približila najljuće političke protivnike - Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata i Srpsku demokratsku stranku. Ognjen Tadić, SDS:

“Ono što je pozitivno, ono što je pohavlno i ono što daje nadu da svi prije ili kasnije, uslovno rečeno, nadođu na naše ideje i našu politiku i počnu da ih prihvataju. Sigurno je da Republika Srpska mora imati sve opcije u vidu kad je u pitanju njen opstanak i odbrana u slučaju neprincipijelnog, protivustavnog i na svaki drugi način nekorektnog i neprihvatljivog nastojanja da dođe do njenog ukidanja.”

Jozo Križanović, Socijaldemokratska partija BiH:

“Nažalost, pokazuje se da nacionalisti i ovaj put igraju na siguran dobitak u BiH, po njihovom mišljenju, a to je radikaliziranje političke situacije u BiH - i opet pokušaj plašenja naroda drugim narodom, nemogućnost življenja u ovoj zemlji itd.”

Predsjednik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH, Srđan Dizdarević, kaže da u kontekstu razmatranja mogućnosti referenduma u RS-u treba uzeti u obzir predizbornu kampanju, kao i Dodikovu retoriku koja je uspjela animirati i dio SDS-ovih glasača. On, međutim, ističe da ne treba gubiti iz vida regionalni kontekst ove priče:

“Očigledano je da Beograd, a evo sad i Banja Luka kroz premijera Dodika, ima interes da koristi i BiH kao element pritiska na međunarodnu zajednicu u tom procesu pregovaranja o budućnosti Kosova. Ono što je značajno to je da političari u BiH moraju shvatiti dvije stvari: prva je da je samo dogovor mogućnost iznalaženja političkih rješenja i da unilateralizam, pokušaj nametanja nema nikakvu perspektivu u BiH, i tu ne treba kopati duboko u istoriju, već i recentna istorija na to ukazuje, i drugo - da se sva tri naroda i svi građani moraju u BiH osjećati kao u svojoj kući.”

Učestali susreti Dodika i Koštunice - kako zvanični, tako i oni manje formalni - posljednjih mjeseci dodatno su podgrijavali priču o referendumu u RS-u. Nakon što su u julu dvojica premijera dogovorili izgradnju mosta na graničnom prelazu Rača, malo je prošlo do dana kada su iz VIP lože skupa navijali za Crvenu zvezdu. Koštunica i Dodik će i večeras iz VIP lože, ali ovaj put na stadionu u Banjoj Luci, tek svojom pojavom poručiti Dodikovim biračima da je kampanja dostigla vrhunac, ali i da priča o referendumu nije gotova. Sve ulaznice za prijateljsku utakmicu banjalučkog Borca i Crvene Zvezde već su rasprodate.

* * * * *

U glavnom gradu Srbije istraživali smo koliko Dodikove stavove podržava tamošnji establišment. Izdvajanje RS iz BiH otvoreno podržava samo Srpska radikalna stranka, ali u vladajućim krugovima nisu retki oni koji bi buduća rešenja za Kosovo želeli primeniti i u BiH.

Mada državni čelnici Srbije izbegavaju da podrže sve učestalije najave da bi se u Republici Srpskoj mogao organizovati referendum na kome bi se odlučivalo o nezavisnosti tog bosansko-hercegovačkog entiteta, niko od onih koji nešto znače na političkoj sceni nije se usprotivio takvim predlozima. Šta-više, Srbija je postala mesto gde premijer Republike Srpske, Milorad Dodik, navraća sve češće, tvrdeći kako bi odvajanje Kosova osnažilo razmišljanja ljudi u Republici Srpskoj o sličnom pravu:

„Mislim da Bosna i Hercegovina, bez obzira koliko bila projekt međunarodne zajednice i koliko god oni željeli da to nekako uspije, dugoročno nije održiva zemlja.“

Njegov politički partner, ali i neformalni domaćin, bilo da je reč o fudbalskim utakmicama ili upravo završenom saboru u Guči, obično je premijer Vojislav Koštunica:

„Truba iz Guče se čula i širila se dalje i dalje. Godine 2002. prešla je Drinu.“

Dramski pisac, Nenad Prokić, neće se složiti sa Koštuničinim opaskama iznetim tokom saborovanja da oni koji ne vole Guču ne razumeju Srbiju, ali ni sa premijerovim aluzijama o trubama koje prelaze Drinu:

„Na žalost, Srbiju na taj način ne razume niko. U tom smislu je i to ponašanje Dodika i Koštunice verovatno jedna te ista distinkcija između realnosti i otkucaja srca za nešto što nije moguće ostvariti. Mislim da ova vlada ima veliku potrebu da nastavlja tu istu vrstu politike ogromnog razmaka između realnosti i onoga što bi ona želela da vidi.“

No dvosmislene poruke srpskog premijera, bez obzira na njegove izjava iz perioda rata kako će Republika Srpska kad-tad biti deo Srbije, ipak nisu dobile formu javne podrške zagovornicima referenduma u Republici Srpskoj. U situaciji kada bi takav stav naišao na oštru osudu međunarodne zajednice, referendum bosanskih Srba podržava jedino Srpska radikalna stranka. Portparol Demokratske stranke Srbije, Andreja Mladenović, ne odbacuje s druge strane mogućnost da bi se rešenje za Kosovo moglo odraziti na sudbinu Republike Srpske:

„Pitanje Kosova i Metohije jeste pitanje poštovanja međunarodnog prava. Ukoliko se na tom testu prekrši međunarodno pravo, onda se zaista dovodi u pitanje funkcionisanje, ne samo u regionu, već svuda u svetu. Kako ćemo na taj način moći da objasnimo poštovanje međunarodnog prava na nekim drugim primerima? Kosovo ne može biti presedan, ne može biti jedinstven slučaj, a sve ostalo da se drugačije tretira. Međunarodno pravo važi za sve podjednako. To je slučaj Kosova i Metohije, to je slučaj Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.“

Dovođenje u vezu sudbine Kosova sa sudbinom same Bosne i Hercegovine ipak ostaje, prema mišljenju stručnjaka za međunarodne odnose, Vatroslava Vekarića, jedna od iluzija koje se Srbija mora osloboditi:

„Povezivanje slučajeva Kosova i Bosne oduvek je bilo za međunarodnu zajednicu krajnje neprihvatljivo. Mislim da se ne radi o ničem što bi bilo realistično. Međunarodna zajednica je mnogo uložila u opstanak Bosne i Hercegovine takve kakva jeste, multietnička, i mislim da nema nikakvog govora o tome da bi se nešto u tom pravcu moglo menjati.“
XS
SM
MD
LG