Dostupni linkovi

logo-print

Ahtisarijev stav neće biti presudan


Ne verujem da će izjava Martija Ahtisarija o teretu koji Srbi nose zbog Miloševićeve politike uticati na ishod pregovora o statusu Kosova", kazao je za Radio Slobodna Evropa Frenk (Frank) Orban, bivši američki diplomata, sada potpredsednik Vašingtonskog Instituta za svetsku politiku. On međutim ističe da je sadašnja situacija na Kosovu zapravo posledica Miloševićeve politike. Orban naglašava da je umesto Miloševića u Beogradu u to vreme na vlasti bila drugačija garntitura, sada se i ne bi pregovaralo o statusu Kosova, jer bio ono ostalo u sastavu Srbije. Kada je reč o Republici Srpskoj, Orban smatra da bi njena nezavisnot izazvala novi rat.

ORBAN: Mislim da Ahtisarijeva izjava ima veći uticaj na domaću političku scenu u Srbiji nego na same pregovore o statusu Kosova. Premijer Koštunica je nedavno u tekstu u Vašington Post-u upozorio da će pozicija Srpske radikalne stranke i dalje jačati ukoliko međunarodna zajednica povuče poteze koji će se u Srbiji doživeti kao ignorisanje njenih nacionalnih interesa.

RSE: Gospodin Ahtisari je izjavio u Prištini u prošli petak da svaka nacija ima teret koji mora da nosi i da politika koju je vodio Slobodan Milošević "mora da se uzme u obzir" pri odlučivanju o statusu Kosova. Bez obzira kako je njegova izjava interpretirana, odnosno da li je izvučena iz konteksta - da li će zaista Ahtisari i međunarodna zajednica u celini, imati u vidu Miloševićevu politiku prilikom određivanja statusa Kosova.

ORBAN: Ne mislim da će to biti presudno. Ne verujem da će stav jednog čoveka, makar bio to i gospodin Ahtisari, uticati na poziciju međunarodne zajednice prilikom odlučivanja o statusu Kosova. Reč je o izjavi koja će brzo biti zaboravljena. NATO je naravno intervenisao u cilju sprečavanja pogroma Albanaca na Kosovu. Rane su još nezaceljene, tamo su i dalje prisutne međunarodne snage i upravo reč je o nasleđu, odnosno posledicama Miloševićeve politike, i to o čemu govori Ahtisari je očigledno, ta činjenica mora da se prizna.

RSE: Da li će Srbija na neki način ipak biti kažnjena zbog Miloševićevog nasleđa, jer da je u vreme njegove vladavine u Beogradu vođena potpuno drugačija politika, pozicija Srbije u ovim pregovorima bi svakako bila bolja?

ORBAN: Ne verujem i da bi uopšte bilo pregovora o statusu Kosova, jer bi ono i dalje bilu u sastavu Srbije, verovatno sa većim stepenom autonomije, na primer, kao u vreme bivše Jugoslavije. Dakle, ne bi se debatovalo o nezavisnosti, suverenitetu, a pre svega ne bi bilo oružanih sukoba. Međunarodna zajednica bi podržala opstanak Kosova u sastavu Srbije da nije bilo ovih nemilih događaja. Svetu nije bilo u interesu da granice na Balkanu budu prekrajane. Njemu nije odgovaralo stvaranje novih mini državica, naročito na Balkanu. Nažalost, u međuvremenu je vođen rat i međunarodna zajednica se našla pred svršenim činom i sada u njoj postoji konsenzus da Kosovo ne bude u sastavu Srbije.

RSE: Neki međutim smatraju da su konflikti između Srba i Albanaca postojali i ranije, pre dolaska Miloševića na vlast, i da bi albanski lideri, bez obzira na politku u Beogradu, tražili nezavisnost Kosova.

ORBAN: Nisam siguran da bi albansko vođstvo insistiralo na nezavisnosti, ali međunarodna zajednica ne bi njih podržala već Srbiju, zato što joj nije u interesu fragmentacija Balkana.

RSE: Sveukupno, kakav se ishod pregovora o statusu Kosova može očekivati.

ORBAN: Ne mislim da se išta promenilo u stavu SAD da je nezavisnost Kosova neminovna, ali da mora biti postupna. Dakle, moguća je ograničena nezavisnost na 3 ili 5 godina, a onda bi Kosovu dobilo potpunu samostalnost. Takva odluka još nije doneta. SAD i Evropska Unija nastoje u međuvremenu da animiraju i Albance i Srbe da se fokusiraju na praktična pitanja, kao što su ekonomska.

RSE: Da li očekujete da će se Rusija i Kina usprotiviti nezavisnosti Kosova?

ORBAN: Mislim da je pozicija Rusije zagonetna. Njena uloga je značajnija sada nego prošle godine. Naime, i Vašingtonu i Briselu je potreba podrška Rusije oko drugih međunarodnih pitanja, pre svega oko iranskog nuklearnog programa. Zato i SAD i Evropska Unija treba da obrate više pažnje šta Moskva misli o rešenju kosovskog pitanja, jer kako mogu da računaju na razumevanje Kremlja oko ostalih problema problema, ako se ne uvažavi njegov stav oko Kosova.

RSE: Kako će Rusija reagovati oko Kosova, imajući u vidu pitanja za koja je veoma zainteresovana kao što su Čečenija, koja želi da se otcepi od nje, ili interes Moskve oko regija Abhazija i Adzara, koje ne priznaju centalnu vlast Gruzije?

ORBAN: Rusija i Kina svakako neće podržavati stvaranje novih država.

RSE: Da li očekujete da će Moskva i Peking blokirati Rezoluciju Ujedinjenih nacija, koja bi trebalo da potvrdi nezavisnost Kosova?

ORBAN: Ne verujem da će Rusija ići tako daleko da uloži veto u Savetu bezbednosti. Pretpostavljam da će Moskva insistirati na nekim konkretnim detaljima u okviru rešenja o finalnom statusu Kosova, a koje će Zapad uvažiti zbog razloga koje sam pomenuo. Na primer, moguće je da se izađe u susret zahtevu Rusije da Kosovu bude data potpuna nezavisnost Kosova mnogo kasnije nego što se možda prvobitno planiralo, na primer posle 5 godina ili čak duže. Tu je i pitanje funkcionisanja decentralizacije.

RSE: Pominjete decentralizaciju, koja je sada jedno od najspornijih pitanja. Ahtisari je bio prošlog meseca na Kosovu u pokušaju da ubedi kosovsko rukovodstvo da pristane na veća ovlašćenja opštinama u kojima su u većini Srbi, kako bi lokalne samouprave bile održive. Lideri Albanaca se očito pribojavaju da bi veća samostalnost opština na mala vrata omogućila njihovo povezivanje sa Srbijom i istovremeno izbegavanje centralne vlasti na Kosovu.

ORBAN: Mislim da će međunarodna zajednica nastojati po svaku cenu da ubedi kosovske Albance da učine maksimalne ustupke oko decentralizacije, kako bi se omogućio opstanak srpske zajednice kao i povratak izbeglica. Generalno govoreći, stiče se utisak da su SAD i Evropska Unija zasićene kosovskim pitanjem, nespremnošću tamošnjih lidera na kompromis.

RSE: U međuvremenu, pojedini srpski političari i analitičari, ali i neki strani eksperti smatraju da Srbija kao maksimum može da računa na izvesne korekcije granica, tačnije da se severno Kosovo sa Mitrovicom pripoji Srbiji. Da li je to realistično očekivanje.

ORBAN: Teoretski je moguće, pod uslovom da nije reč o podeli Kosova. Međutim, kosovski Albanci se tome protive jer smatraju da su "korekcije granica" zapravo prikriveni pokušaj rasparčavanja Kosova. Ne verujem ni da će se međunarodna zajednica sa tim složiti, osim ako je reč o neznatnim korekcijama granica i pod uslovom da se sa time slože obe strane.

RSE: O situaciji u Bosni i Hercegovini. Milorad Dodik, premijer Republike Srpske, izjavio je ubrzo nakon što je Crna Gora stekla nezavisnost, da i Srbima u BiH treba omogućiti pravo da se izjasne o svom statusu. Pre neki dan je predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić kazao da je neprihvatljivo cepanje ove zemlje i poručio onima kojima se to ne sviđa da mogu da odu iz BiH, ali bez ijednog njenog dela.

ORBAN: Imajući u vidu šta je sve međunarodna zajednica uložila oporavak i očuvanje Bosne i Hercegovine, i vojno i materijalno, svakako neće dozvoliti odvajanje Republike Srpske. Ukoliko bi ona postala nezavisna to bi izazvalo novi rat.

RSE: S druge strane postoji opasnost da nezadovoljstvo Srba zbog nezavisnosti Kosova, Crne Gore, neispunjenja njihovih ciljeva u Hrvatskoj i Bosni, omogući dolazak ekstremista na vlast u Srbiji što bi izazvalo i nestabilnost u regionu.

ORBAN: Takav scenario je naravno moguć, ali na kraju dana ljude shvate da ne "mogu jesti politiku", odnosno da se ne živi od nje već od privrede, novih poslova. Često se pitam oko nezavisnosti Kosova, kakva će to zemlja da bude imajući u vidu očajnu ekonomsku situaciju, ogroman budžetski deficit. Ono opstaje pre svega zahvaljujući velikoj pomoći međunarodne zajednice. Dakle, reč je o području koje je u finansijskom smislu bankrotiralo i ne vidim kako će u budućnosti moći da ekonomski opstane kao nezavisna država bez značajne pomoći sveta. Slično je u Srbiji, gde se, doduše privredna situacija nešto poboljšala, ali potrebno je još mnogo vremena da se stvori zdrava ekonomija. Dakle, ljudi moraju pre svega da razmišljaju o svom blagostanju. Možda će Srpska radikalna stranka i doći na vlast, ali će morati da proizvodi nešto konkretnije osim retorike. Nezaposlene ljude u Beogradu, koji se bore za preživljavanje, svakako ne interesuje da li će Republika Srpska biti nezavisna.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG