Dostupni linkovi

logo-print

Po jedan radnik se povredi svakih sedam minuta


Ranko Drljević, predsednik Sindikata građevinara „Nezavisnost“ kaže da su glavni razlozi za učestalo povređivanje i pogibije radnika na gradilištima u Srbiji rad na crno, to što poslodavci ne poštuju Zakon o zaštiti na radu i neispravnost velikih građevinskih mašina:

„Zbog toga što poslodavac juri profit i vrlo mu je skupo da ulaže u opremu zaštite na radu i da adekvatno plati čoveka koji je za to stručan. Kada je reč o neispravnosti velikih mašina, opet je u pitanju ljudski faktor, kontrola i inspekcija rada i razne službe koje treba da se brinu o tome.“

Za kontrolu gradilišta i izvođača radova zadužene su Građevinska inspekcija i inspekcija za zaštitu na radu, ali po rečima Ranka Drljevića Sindikat nema podatke da je bilo koja firma do sada zatvorena zbog nepoštovanja propisa:

„Nismo saznali da je neko drastično kažnjen. Ne znam zašto ih ne kažnjavaju, da li tu ima sprege ili nema. To sve mora da bude transparentno, da se vidi. Inspektori su tu prvi koji to treba da kažnjavaju.“

Miroljub Todorović, načelnik republičke Građevinske inspekcije, tvrdi da je trenutno najveći problem neizvršavanje rešenja koja ona donese, a kojima se zabranjuje dalje gradnja u slučajevima kada izvođač radova i investitor ne poštuju propise o zaštiti na radu:

„Mogu slobodno da kažem da 60 posto objekata u gradu ima neko rješenje Građevinske inspekcije koje se ne poštuje. Oni jednostavno nastavljaju da rade. U tom slučaju se podnese krivična ili prekršajna prijava protiv odgovornog izvođača radova. I evo, te krivične prijave se nekada procesuiraju i po tri godine. To je stvarno naš najveći problem, i društva i inspekcije. Oni ljudi koji neće to da poštuju ne sede u zatvoru. Eto to je problem.“

To je najveći problem, ali bezbednost na radu, kako kaže Zoran Mitić, predsednik Sindikata „Nezavisnost“ firme „Mostogradnja“, radnici ponekad i sami ugrožavaju jer nemaju svest o tome da bi trebalo da se zaštite:

„Dešava se nažalost da naši ljudi, malo zbog nedovoljne obučenosti, malo zbog nedovoljne informisanosti, imaju taj višak hrabrosti kada krenu na primer ispod tereta ili kada krenu na mekano tlo sa dizalicom ili se ne vežu opasačem na visini i tako dalje.“

A kako sve izgleda u praksi, proverili smo na jednom velikom gradilištu u Beogradu gde je u toku gradnja moderne višespratnice:

Je li opasno raditi na ovako velikoj visini?

„Pa nije ako se čuvaš. Na prvom mestu moraš da vodiš računa o tome gde staješ.“

Nosite li šlem?

„Kad ugrije ne nosi niko.“

„Mene nikad u životu nije ništa udarilo. Vodim računa o sebi i svom zdravlju. Kada hodam pazim gdje ću da stanem.“

Koliko dugo radite?

„Trideset godina. Radio sam svukuda, po Jugoslaviji, po Njemačkoj…“

Gde je bolje raditi, ovde ili tamo?

„Tamo je veća disciplina . Tamo je sve obezbeđeno. Veći je nadzor i sve.“

„Ljudi nisu navikli da rade na plus 40 stepeni i kako još uz to šlem da nosiš. Ma koja bezbednost. Ima situacija kad moraš da se sagneš i šlem ti smeta. Meni je pre neki dan pao dole. I šta ja onda moram da trčim dole po njega da ga stavim na glavu?“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG