Šta će biti posle statusa? - glavno je pitanje koje preokupira većinu kosovskih Srba. Od 1999. godine kod Srba vladaju strah i neizvesnost povodom budućnosti Kosova, a taj osećaj postaje dominantniji u ovom odlučujućem periodu kada se definise budući politički status.
Iako se većina Srba nada da će Kosovo ostati deo Srbije, oni ipak smatraju da je realnost drugačija i da se međunarodna zajednica sve više opredeljuje za uslovnu nezavisnost. To je za Srbe neprihvatljiva opcija, zato je, kako kažu, sudbina srpskog naroda nejasna.
Nenad Đorđević, iz sela Livađa, kaže da ništa ne očekuje od pregovora jer se rezultati već znaju:
“Mislim da će Kosovo biti nezavisno, međunarodna javnost ide ka tom pravcu. To su formalni razgovori najviše se vodi računa o manjinama, šta će biti kako će biti sa njima na Kosovu. Ako Kosovo postane nezavisno ja mislim da će ovde vrlo malo Srba ostati”.
Planka Lazić, iz Čaglavice, kaže da se sve već zna zato nije optimista da će u budućnosti biti bolje:
“Nikada sa ovim kako se vodi ova politika nikakve nade ne postoje”.
Vesko Stanković, iz Gračanice, je svestan da je na pregovaračkom stolu neka vrsta nezavisnosti, ali je neizvestan ostanak Srba:
“Najpre ne znamo kakav će biti taj status a pregovori će biti dugotrajni i mučni i po albansku i po srpsku zajednicu. Mislim da će se naći neki kompromis, neka uslovna nezavisnost a ta uslovna nezavisnost srpskoj zajednici na Kosovu ne odgovara. Ja ću ostati do onog trenutka do kada nas ne budu proterali.”
I srpski i albanski političari, ali i međunarodna zajednica, su svesni da će jedno od najtežih statusnih pitanja biti budućnost kosovskih Srba, odnosno njihov ostanak.
Oliver Ivanović, nosilac “Srpske liste za KiM”, kaže da Srbi strahuju od destabilizacije stanja:
“Dominantan osećaj među Srbima je zabrinutost zbog razgovora o statusu koji ne ide nekim povoljnim tokom i na vidiku nema dogovora kakav bi status trebao da bude. Prosto je za nas važno da ne bude nasilja, da ne bude nametanja rešenja ili jednostranih rešenja koje bi bilo uzrok za nestabilnost srpske zajednice. Za sad su sva uveravanja Kontakt grupe, NATO i UN da nasilja neće biti”.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je nedavno u etnički meštovitoj opštini Novo Brdo, da su Srbi zabrinuti za svoju budućnost na Kosovu posle statusa, te ih je pozvao da veruju institucijama:
“Status Kosova nije signal za odlazak sa Kosova. Status Kosova je znak za ostanak i povratak na Kosovo. Nema potrebe da se brinete sta će doneti status, jer on neće biti 17. mart 2004. godine.”
I specijalni izaslanik UN za status Kosova, Marti Ahtisari izjavio je tokom posete Kosovu da se pre konačnog rešenja moraju stvoriti uslovi za život svih ljudi, tako da nakon statusa niko ne napusti Kosovo te da se mora pružiti šansa svima koji žele da se vrate. U tom pravcu se i vode pregovori o decentralizaciji, pravima manjina i zaštiti kulturne i verske baštine. Ostaje da se vidi kako će izgledati rešenja ovih za Srbe veoma važna pitanja.
Zamenik šefa UNMIKa Stiven Šuk je Srbima u Novom Brdu poručio da će status rešiti mnoge probleme:
“Konačni status Kosova znači ekonomski razvoj, veća prava za manjine, sigurnost i zahteva potpuno političko učešće svih manjinskih zajednica.”
Iako se većina Srba nada da će Kosovo ostati deo Srbije, oni ipak smatraju da je realnost drugačija i da se međunarodna zajednica sve više opredeljuje za uslovnu nezavisnost. To je za Srbe neprihvatljiva opcija, zato je, kako kažu, sudbina srpskog naroda nejasna.
Nenad Đorđević, iz sela Livađa, kaže da ništa ne očekuje od pregovora jer se rezultati već znaju:
“Mislim da će Kosovo biti nezavisno, međunarodna javnost ide ka tom pravcu. To su formalni razgovori najviše se vodi računa o manjinama, šta će biti kako će biti sa njima na Kosovu. Ako Kosovo postane nezavisno ja mislim da će ovde vrlo malo Srba ostati”.
Planka Lazić, iz Čaglavice, kaže da se sve već zna zato nije optimista da će u budućnosti biti bolje:
“Nikada sa ovim kako se vodi ova politika nikakve nade ne postoje”.
Vesko Stanković, iz Gračanice, je svestan da je na pregovaračkom stolu neka vrsta nezavisnosti, ali je neizvestan ostanak Srba:
“Najpre ne znamo kakav će biti taj status a pregovori će biti dugotrajni i mučni i po albansku i po srpsku zajednicu. Mislim da će se naći neki kompromis, neka uslovna nezavisnost a ta uslovna nezavisnost srpskoj zajednici na Kosovu ne odgovara. Ja ću ostati do onog trenutka do kada nas ne budu proterali.”
I srpski i albanski političari, ali i međunarodna zajednica, su svesni da će jedno od najtežih statusnih pitanja biti budućnost kosovskih Srba, odnosno njihov ostanak.
Oliver Ivanović, nosilac “Srpske liste za KiM”, kaže da Srbi strahuju od destabilizacije stanja:
“Dominantan osećaj među Srbima je zabrinutost zbog razgovora o statusu koji ne ide nekim povoljnim tokom i na vidiku nema dogovora kakav bi status trebao da bude. Prosto je za nas važno da ne bude nasilja, da ne bude nametanja rešenja ili jednostranih rešenja koje bi bilo uzrok za nestabilnost srpske zajednice. Za sad su sva uveravanja Kontakt grupe, NATO i UN da nasilja neće biti”.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je nedavno u etnički meštovitoj opštini Novo Brdo, da su Srbi zabrinuti za svoju budućnost na Kosovu posle statusa, te ih je pozvao da veruju institucijama:
“Status Kosova nije signal za odlazak sa Kosova. Status Kosova je znak za ostanak i povratak na Kosovo. Nema potrebe da se brinete sta će doneti status, jer on neće biti 17. mart 2004. godine.”
I specijalni izaslanik UN za status Kosova, Marti Ahtisari izjavio je tokom posete Kosovu da se pre konačnog rešenja moraju stvoriti uslovi za život svih ljudi, tako da nakon statusa niko ne napusti Kosovo te da se mora pružiti šansa svima koji žele da se vrate. U tom pravcu se i vode pregovori o decentralizaciji, pravima manjina i zaštiti kulturne i verske baštine. Ostaje da se vidi kako će izgledati rešenja ovih za Srbe veoma važna pitanja.
Zamenik šefa UNMIKa Stiven Šuk je Srbima u Novom Brdu poručio da će status rešiti mnoge probleme:
“Konačni status Kosova znači ekonomski razvoj, veća prava za manjine, sigurnost i zahteva potpuno političko učešće svih manjinskih zajednica.”
