Dostupni linkovi

logo-print

Ekscentrični Rus neće ni milion dolara ni nagrade


Četrdesetogidišnji Grigorij Pereljman, potpuni čudak, ekscentrik i usamljenik, čovek proglašavan najinteligentnijim na Planeti rešio je pre nekoliko godina Poenkareov problem ili Poenkareovu enigmu ili slutnju kojom su se matematičari bavili bezuspešno čitavo stoleće. U utorak, 22. avgusta je trebalo da za to primi u Madridu Fidesovu medalju, priznanje među matematičarima ravno Nobelovoj nagradi. Nije se pojavio.

Poenkaerova slutnja ili problem je poprilično složen za kolokvijalno objašnjenje. Američki Institut za matematiku Klej (Clay) Poenkareov problem (enigmu/slutnju) definiše na sledeći način: mogli bismo uzeti gumenu traku i razvući je pažljivo oko površine jabuke, a onda je suziti pomerajući je pažljivo, a da pri tome traku ne pokidamo niti odmaknemo od površine. Ako umesto jabuke stavimo krofnu, (koja ima ono suženje po sredini) traku ne bismo mogli smaknuti do podnožja krofne bez da traku pokidamo ili da ona ne padne sa krofne.

Suština je da bismo, dovoljno kolokvijalno rečeno, kada bismo oljuštili jabuku koja postoji u trodimenzionalnom prostoru njenu koru mogli "jednostavno i neprekinuto" razvući u dvema dimenzijama, odnosno da bismo koru mogli tako razvući da se ona nigde ne prekine, ne deformiše i ne slepi.

Francuski matematičar Anri Poenkare (Henri Poincaré) se zapitao da li bi princip važio i kada bismo u trima dimenzijama pokušali da razvijeno oblike iz četvorodimenzionalnog prostora kakvim se smatra Svemir. Zato bi Pereljmanovo rešenje Poenkareovog problema moglo olakšati saznanja o suštini Vasione.

Od te 1904, kada je Poenkare postavio problem koji nije uspeo da dokaže, nebrojeno matematičara i fizičara razbijalo je glavu. Bezuspešno. Za prostore većih dimenzija problem je tokom XX stoleća rešen i za to su razni matematičari nagrađivani.

Grigorije Pereljman je objavio 2002. prve radove koji ukazuju na rešenje jedne od najvećih nerešenih matematičkih enigmi. Čitavu 2003. je proveo završavajući i doterujući dokaz da bi konačno krajem 2003. i tokom 2004. obznanio da je problem rešen.

O kako važnom rešenju je reč da se zaključiti po tome što su neki od vodećih svetskih časopisa za popularizaciju nauke Pereljmanov rad svrstali u pet otkrića godine 2004. uz prvo kloniranje ljudskog embriona, otkriće kompletnog ljudskog genoma, "vožnji" robota po površini Marsa i ulazak sonde Hasini-Higens (Cassini-Huygens) u Saturnovu orbitu.
Pereljman, tada 37-ogodišnjak već je bio renomiran matematičar - pobednik Matematičke olimpijade – najprestižnijeg takmičenja talentovane dece, nakon toga doktor matematičkih nauka, istraživač na prestižnim institutima i fakultetima ruskom Steklovu i na američkom Berkliju (Berkeley).

Očekivalo se da će rad objaviti u nekom stručnom časopisu i onda uzeti nagradu od milion dolara koju je za rešenje tog problema, jednog od tzv."milenijumskih enigmi" još 1999. ponudio američki Matematički institut Klej pod uslovom da onaj koji reši problem bude mlađi od 40 godina i da rešenje izdrži dvogodišnju proveru matematičara. Pereljman je međutim objavio rešenje od gotovo 500 stranica na internetu rekavši da ga novčana nagrada uopšte ne zanima i da mu je najveća nagrada što je rešio problem.

Onda je šira javnost počela da sluša i čita o čudaku, usamljeniku, čoveku koji se udaljio od naučnih krugova. Mnogi su se setili da je Pereljman još pre 10 godina odbio da primi nagradu Evropskog matematičkog društva rekavši da "ne mogu da ga ocenjuju oni koji znaju manje od njega".

Oni koji dobro znaju Grišu, kako ovog matematičkog genija zovu, uopšte nisu začuđeni kaže Anatolij Veršik, njegov bivši profesor, kasnije saradnik na Steklovu:

"On je osoba čije reakcije nisu baš uobičajene. On je skromni matematičar, veoma talentovan i predan nauci. Jako je introvertan, i teško je sa njim komunicirati. Voli muziku i svirucka violinu."

Genadij Pereljman ne daje intervjue, ne pojavljuje u javnosti. Retki novinari sa kojima je razgovarao kažu da je uvek govorio da radije po šumi skuplja pečurke nego ide po prijemima ili razgovara sa novinarima. Krajem prošle godine napustio je i institut Steklov u kojem je radio. Anatolij Veršik kaže da je Grišin odlazak za sve enigma. "Ne radi više. Bio je u institutu od kako je diplomirao pre 17 godina, ali je odlučio da ode. Razloge ne znam, ali oni definitivno nemaju veze sa institutom. Molili smo ga svi da ne ide, ali je od odlučio da ode".
XS
SM
MD
LG