Dostupni linkovi

logo-print

Ima li nagodbe oko Kosova i Mladića?


Objašnjavajući stav da premijer Srbije Vojislav Koštunica neće Tribunalu izručiti optužene za ratne zločine bez ustupaka međunarodne zajednice Srbiji u rešavanju kosovskog pitanja, nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić, u izjavi za naš program, kaže da je reč tek o hipotetičkoj političkoj analizi:

«Ja sam razmatrala varijante političke situacije i ja sam sad to rekla - ja nemam nijednu više reč da dodam tu. Kao da ja radim za neku policiju, pa znam nešto da vam kažem šta tu ima. To je samo fantazija jedna, jedna prognoza.»

Istoričar i član Liberalno - demokratske partije Nikola Samardžić ističe da je scenario o kome je govorila Vesna Pešić moguć isključivo ukoliko premijer Vojislav Koštunica proceni da će mu to pomoći da opstane na vlasti:

«Koštunica je zainteresovan za evropske integracije u onoj meri u kojoj bi to moglo pomoći u opstanku na vlasti, a taj odnos je sve izvesniji, sve čvršći kako napreduje tranzicija u Srbiji. S druge strane, on je vezan ideološki, politički, kako god hoćete, za Mladića nekom vrstom pupčane vrpce, dakle, istim onim putevima, i formalnim i neformalnim, kojima je vezan za Miloševićev režim i za ideologiju i za politiku Miloševićevog režima.»

Istovremeno, Pešićeva na pitanje koje ustupke Vlada Srbije očekuje od međunarodne zajednice kada je reč o statusu Kosova, ovako odgovara:

«Neka od njihovih povoljnih varijanti, ta visoka autonomija ili bilo šta, podela - ne znam šta je njihova varijanta - ono što oni smatraju da je nekakav ustupak njima. Šta će oni to da smatraju, ja ne znam.»

Saradnja sa Haškim tribunalom, koja je međunarodno preuzeta obaveza Srbije, i rešavanje statusa Kosova nikako ne mogu biti međusobno povezani, kaže predsednik skupštinskog odbora za Kosovo Dušan Proroković i naglašava da je ovakva kombinatorika politički potpuno neutemeljena:

«Proces saradnje s Haškim tribunalom predstavlja jedno, a proces pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije nešto sasvim, savim drugo, ako ne zbog stava Srbije i zvaničnog Beograda, onda sigurno zbog stava kosovskih Albanaca koji bi itekako želeli da se pitanje procesuiranja ratnih zločina i pitanje pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije isključivo razdvoje. Albanci u ovom trenutku imaju mnogo, mnogo više problema sa pitanjem zločina koji su počinjeni u njihovo ime, kako oni koji će biti tretirani pred Haškim tribunalom, tako i oni koji će u budućnosti biti tretirani pred pravosudnim organima u Beogradu ili u Prištini.»

Naposletku, istoričar Nikola Samardžić zaključuje da Srbija suočavanjem sa sopstvenom odgovornošću jedino može krenuti istinskim demokratskim putem i izbeći bilo kakve spekulacije oko plotičkih nagodbi:

«Mislim da je Srbiji neophodno da iskreno krene jednim svojim demokratskim i evropskim putem, koji bi bio oslobođen takve vrste političke trampe.»
XS
SM
MD
LG