Dostupni linkovi

logo-print

Iskreno priznanje ili reklamni trik?


Tim povodom, za naš program, Bora Ćosić, pisac koji već godinama živi u Berlinu, kaže da ta činjenica ne znači ništa posebno i da je to reklama za memoare:

«Kod Gintera Grasa je to, zapravo, jedna epizoda. On je bio dečko od 17 godina. Da li je on služio, kao što se ranije pomišljalo i znalo, samo u nekoj protivavionskoj odbrani u Drezdenu, ili je bio kao u nekim borbenim jedinicama - šta može dečko od 17 godina raditi u borbenim jedinicama? Prema tome, moram reći da mi to liči na jednu relativno reklamnu kombinaciju, s obzirom da ti memoari izlaze na jesen i to "Ljuštenje luka", kako se knjiga zove, ima za cilj da izazove malo suza kod onih koji prave zapršku.»

Čuli ste mišljenje Bore Ćosića. Međutim, prva reagovanja iz nekih zemalja ukazuju da bi Ginter Gras mogao da ima nevolje zbog ovog priznanja. Češki Pen klub razmatra mogućnost da nemačkom nobelovcu oduzme nagradu «Karel Čapek», a u rodnoj Poljskoj ne pokreću postupak da mu se oduzme titula počasnog rodnog Gdanjska, ali je Leh Valensa, takođe počasni građanin ovog grada, rekao da se ne oseća dobro u društvu bivšeg pripadnika SS.

Sve ovo se događa u danima kada se svet priseća jedne druge nemačke moralne ikone koja nije oskrnavljena, niti će biti - pozorišnog velikana Bertolda Brehta, koji je iz Nemačke emigrirao 1933. Po povratku u Nemačku 1949. osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište Berlinski ansambl, u kome su izvođeni «Kavkaski krug kredom», «Majka Hrabrost». Književnik Bora Ćosić:

«Ja sam pre mesec i po dana bio na jednom velikom skupu u Augsburgu, to je rodno mesto Brehtovo, i tamo je bilo jedno pedesetak pesnika. Ja sam baš bio u jednoj sekciji koja je govorila o Brehtu i o ratu. Ono što sam ja rekao tim povodom je sledeće: jako je teško jednom levičaru da bude istovremeno i miroljubiv, da bude pacifist, kakav je on bio. On je napisao nekoliko ciklusa pesama antiratnih koje podsećaju na crteže Georga Grosa, a istovremeno, ako je neko levičar i revolucionar, to znači da zagovara revoluciju, a revolucija ne može bez krvi. Prema tome, to je, možda, jedna od diskrapancija od mnogobrojnih koje je Breht imao u svom životu.»

U Beogradu je 1991. godine, u prvim danima rata, postavljena Brehtova «Majka Hrabrost», koju je igrala Mirjana Karanović, sa Radetom Šerbedžijom u ulozi Brehta. Bila je to predstava koja se igrala nebrehtovski, jer je bila prepuna emocija. Rediteljka Lenka Udovički sa ekipom uspela je da odigra dve predstave u susednoj Bosni u kojoj će se rat tek dogoditi, priseća se Mirjana Karanović:

«Sećam se tog odlaska u Sarajevo i tog mog šoka kada je 20 dana nakon toga počelo da se puca, počeli su snajperi, počele su barikade. I ceo taj rat je, zapravo, počeo negde 6. aprila. Mi smo negde polovinom marta gostovali u Narodnom pozorištu u Sarajevu - i to je bio veliki uspeh i cela sala je bila na nogama i ja sam, onako samozadovoljno i naivno, mislila da je ceo svet u toj sali, da je cela Bosna u toj sali. Međutim, eto...»

Bila je to priča o čudno, pomalo brehtovski isprepletenim događajima i sećanjima na relacije Berlin i Beograd nekada i sada.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG