Dostupni linkovi

logo-print

Jednogodišnje čekanje na pravdu


Ðorde VOJINOVIC

Reč je o slučaju koji ima korene u vremenima Miloševićeve diktature i manifestacija je nepoštovanje ljudskih prava i standarda profesije, u ovom slučaju novinarskog zanata. Evo šta o nalogu Komiteta Ujedinjenih nacija kaže Peter Kiš, predsednik Okružnog suda u Zrenjaninu:

„Okružni sud u Zrenjaninu službeno tu odluku nije dobio. A da li je ta odluka dostavljena nekom drugom državnom organu – Skupštini, vladi, ministarstvu ili nekom drugom – to meni nije poznato.“

Predsednik Nezavisnog udruženja Srbije za Vojvodinu Dinko Gluhonjić istovremeno upozorava:

„Komitet Ujedinjenih nacija je, po nama, ovom presudom jasno kazao da su povređena prava na izražavanje novinara koji je na bazi činjenica komentarisao ponašanje jednog javnog službenika.“

O profesionalnom i političkom delovanju Dmitra Šegrta, vrlo uticajnog u Kikindi, novinar Željko Bodrožić izveštavao je čitav niz godina, što je za posledicu imalo, i još uvek ima, pritiske i nevolje za njega lično, za novine koje je osnovao i koje uređuje i za novinarsku profesiju, jer je pisao o malverzacijama, i to u uslovima u kojima je standarde profesije bilo, i još uvek je, teško poštovati:

„Lokalni mediji imaju u nekim slučajevima veći problem od velikih medija – jednostavno su lakše izloženi toj nekoj mreži starih moćnika koji su i dalje ostali tu gde jesu, nepromenjeni, od 5. oktobra naovamo. To je mreža koja se plela godinama i nije uopšte rasformirana, nije raspletena.“

Čućemo ponovo Petera Kiša, hoće li i može li zbog otvaranja ovog slučaja sud u Zrenjaninu da reaguje:

„Obzirom da je u pitanju pravosnažna sudska odluka, sud po službenoj dužnosti neće preduzeti nikakve mere. Međutim, u slučaju da se od ovog suda od ovlašćenih lica bilo šta traži, onda će se postupiti po važećim propisima.“

Osuđeni novinar Bodrožić na to, međutim, ovako reaguje:

„Jednog dana će se sve to morati platiti, ne samo u novcu, nego i u nekim oštrim rezovima u pravosuđu, zato što je mnogo ljudi zalutalo u sudstvo i kroji kapu ovim građanima a da to ne zaslužuje da radi.“

Evo i stava Dinka Gluhonjića, koji kaže da je ignorisanje Komiteta UN-a za ljudska prava zapravo potiranje zvaničnog proklamovane spremnosti Srbije da prihvati standarde Evrope i istovremeno verifikacija obnovljene Miloševićeve Srbije:

„Mnogi srbijanski mediji, i to ne samo oni koje mi nazivamo tabloidima, nego i RTS kao takozvani javni servis ili recimo ,Politika‘ kao takozvana privatna novina, nastavljaju da ispisuju sramnu istoriju laži, falsifikata, podvala i mržnje, i nikome od njih, ne samo da ništa ne fali, nego bivaju društveno priznati i uživaju u plodovima svog antiprofesionalizma. Dok našem kolegi Željku Bodrožiću, ocu troje dece, država administartivnom zabranom oduzima dve trećine plate, dotle se oni o kojima je on hrabro pisao, a od kojih su mnogi bili i ostali personifikacija mraka devedesetih, baškare u skupim letovalištima ili trguju na berzama.“
XS
SM
MD
LG