Dostupni linkovi

logo-print

LONDON


Istorija veb sajtova pocela je pre 15 godina, kada je britanski strucnjak Tim Berbers-Li zvanicno predstavio svetu WorldWideWeb (www), projekat za povezivanje razlicitih dokumenata metodom hiperteksta.
Berbers Li je 6. avgusta 1991. godine prvi put povezao hipertekst sa internetom i postavio tako prvi sajt (http://info.cern.ch) sa objasnjenjima o koriscenju veb brauzera i postavljanju veb servera.
U meduvremenu je dobio viteski orden (2004), a broj sajtova sirom sveta dostigao je vise od 92 miliona, preneo je portal za kulturu jugoistocne Evrope.
U maju 1993. godine pojavile su se i prve novine na internetu - list “The Tech” Instituta za tehnologiju u Masacusetsu, a u junu iste godine uveden je html programski jezik za kreiranje sajtova.
Krajem 1993. godine pojavila se i prva veb kamera, koju su postavili strucnjaci Univerziteta Kembridz kako bi motrili da li imaju kafe u svojim soljicama.
Pocetak 1994. godine bio je i zacetak sajta Yahoo, koji su kreirali studenti Stanford univerziteta, prvobitno ga nazvavasi “Dzerijev vodic za www”.
Bela kuca postavila je u oktobru 1994. godine svoj sajt Whitehouse.gov, a ubrzo su se pojavili i prvi reklamni baneri na sajtovima.
U februaru 1995. godine Radio HK postao je prva veb radio stanica sa stalnim programom, a u julu iste godine lansiran je Amazon.com, onlajn prodavnica knjiga
U ljeto 1995. godine vec je bilo skoro 19 hiljada sajtova na internetu, a tada je i lansiran i Majkrosoftov Internet eksplorer, kao deo Windowsa 95.
Veb mejl Hotmejl lansiran je 4. jula 1996. godine u SAD, na Dan nezavisnosti.
Veb komentator Jorn Barger stvorio je 17. decembra 1997. godine termin veblog, koji je kasnije skracen na blog.
U septembru 1998. godine Google je otvorio svoju prvu kancelariju u jednoj garazi u Kaliforniji.
Problemi sa hakerima postali su ozbiljni u februaru 2000. godine, kada se na udaru naslo osam velikih sajtova, ukljucujuci Yahoo, CNN i Amazon.
Jedan od znacajnih momenata u razvoju veba bilo je i pokretanje onlajn enciklopedije Vikipedija u januaru 2001, a u novembru te godine vec je i papa Jovan Pavle Drugi poslao prvi email sa svog laptopa u Vatikanu.
Krajem 2002. godine FBI je postavio na svom sajtu poternice.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG