Dostupni linkovi

logo-print

Izraelska ofanziva - uvod za akcije protiv Irana i Sirije


Očigledno je da je Bela kuća dala odrešene ruke Izraelu za akcije u Libanu. Čak, stiče se utisak da Bušova administracija smatra da je u njenom interesu da podstiće konflikt, a ne da doprinese njegovom rešavanju, ističe Frida Berigan, analitičar iz Njujorka. Po njenim rečima, to se uklapa u politiku koju američki državni sekretar Kondoliza Rajs naziva "Novi Bliski istok", a što podrazumeva širenje demokratije u ovom regionu uz podršku Izraela. Berigan smatra da SAD imaju još dalekosežniji cilj:

"Ono što vidimo je početak politike menjanja režima na čijem su udaru najpre Iran i Sirija. Američka administracija želi da omogući više vremena Izraelu da porazi Hezbolah. Ali pravi cilj iza toga je Iran."

Takav zaključak je možda neosnovan, imajući u vidu da američka vojska ima pune ruke posla u Iraku pokušavajući već tri godine da skrši otpor pobunjenika, tako da bi joj bilo itekako komplikovano da se angažuje istovremeno u Iranu i Siriji. S druge strane, širenje nasilja na Bliskom istoku dodatno bi otežalo položaj nedavno izabranih vlasti u Bagdadu i time dovelo u pitanje uspeh misije SAD u Iraku. Međutim, Berigan smatra da američka strategija stvaranja "novog Bliskog istoka" ne podrazumeva nužno i angažovanje njenih trupa u svakom kutku u regionu:

"Mi možemo da delujemo preko Izraela, odnosno njegove armije, koju – imajući u vidu vojnu i drugu pomoć Vašingtona – Bušova administracija vidi i kao produženu ruku svojih snaga."

Analitičar iz Vašingtona Natan Braun se slaže da Bela kuća ne koristi svoj uticaj na Izrael da ograniči akcije u Libanu ili da kritikuje preteranu upotrebu silu, kao što je to činio Bušov otac, kada je bio predsednik pre 15 godina. Međutim, Braun se ne slaže da se iza toga krije nastojanje SAD da promeni režime u Iranu i Siriji. Po njegovom mišljenju, ovakva politika Bele kuće je posledica različitih stavova dva tabora u Bušovoj administraciji:

"Mislim da ima onih u administraciji koji gledaju na izraelske akcije protiv Hezbolaha i kao na američku borbu. Reč je možda o potpredsedniku Diku Čejniju, zatim ministru odbrane Donaldu Ramsfeldu. Druga struja pak verovatno smatra da je izraelsko-palestinski konflikt izgubljena stvar, bez obzira na koji način se SAD angažovale."

Ovo drugo stanovište, po njegovim rečima, povezano je sa sukobima na američkoj političkoj sceni. On podseća da je bivši predsednik SAD Bil Klinton odredio kao prioritet svoje spoljne politike uspostavljanje mira na Bliskom istoku. Kada je Buš izabran 2000. godine on je odmah stavio to pitanje u drugi plan, ističe Braun:

"Bušova administracija je težila da svaku stvar uradi suprotno od Klintonove. Zbog toga je u slučaju Bliskog istoka sadašnja američka vlast nastojala da ne bude preterano umešana."

Možda je takav stav pomalo džangrizav, ako ne i detinjast, ali i Bušove pristalice bi priznale da je Bil Klinton pokazao da duboka involviranost SAD u bliskoistočni mirovni proces jednostavno ne daje rezultate, naglašava Natan Braun.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG