Dostupni linkovi

logo-print

Ko bi trebao šititi kulturno nasleđe na Kosovu?


Gëzim BAXHAKU, Slobodan KOSTIC

Na poslednjem sastanku o kulturnom nasleđu između delegacija Prištine i Beograda, predstavnici Srbije su izneli stav koji je bio protiv principa koje su predložili tokom razgovora u Manastriu Visoki Dečani i izvršili su nepotrebnu politizaciju problema kulturnog nasleđa, kaže Ylber Hysa, rukovodilac delegacije Kosova na razgovorima o kulturnom nasleđu. Hysa kaže da je Beograd, koji je predložio da međunarodne ekspertske grupe ponude rešenja za ovo pitanje, nezadovoljan ponuđenim rešenjem od strane stručnjaka UNESCO-a i Saveta Evrope odlučio da ovo pitanje ponovo politizuje uključujući u to teritorijalnost kao koncept.

«Insistirajući da se to povezuje sa restitucijom imovine i ukoliko bi se to prihvatilo zahtevajući da se Crkvi daje zemlja oko zona, koju će ona kupiti po tržišnim cenama, što jasno nema nikakve veze sa zaštitom, več se radi o političkom konceptu koji želi da se oslanja na teritoriju da bi se obezbedilo povezivanjem ovog i pitanja decentralizacije», kaze Hysa ističući kako je kosovsku stranu interesovao stav Srpske pravoslavne crkve i stručnjaka kancelarije Ahtisarija i drugih, sa kojima, prema njegovim rečima postignuta bliskog gledišta.

On ističe da je srpska strana na poslednjem sastanku namerno žrtvovala pitanje kulturnog nasleđa zarad politizacije sastanka na najvišem nvou.

«To što je Beograd uradio tokom poslednjeg sastanka je deo šire politizacije koja se odnosila na sastanak «slonova « u Beču i prosto je žrtvovao nasleđe u okviru ove politizacije čime je došao u situaciji da se zalaže protiv nečega na čemu je insistirao na sastaku u Dečanima», kaze Hysa.

On ističe da će zaštićene zone oko kulturnih i verskih objekata na Kosovu nakon utvrđivaja statusa i dalje obezbeđivati pripadnici međunarodnih mirovnih snaga, dok će se u međuvremenu u okviru Kosovske policijske službe formirati posebna jedinica, koja će po sastavu biti multietnička i ona će brinuti o sigurnosti verskih i kulturnih objekata, kada se proceni da je za to osposobljena:

«To smo pitanje veoma jasno objasnili i u Beču, da će za određeno vreme KFOR, odnosno NATO, koji će nastaviti da i posle statusa bude na Kosovu, nastaviti da obezbeđuje zaštićene zone, dok će se u okviru Kosovske policijske sluzbe formirati posebna snaga - jedinica koja će se baviti zaštitom manastira i u kojoj će biti značajan broj pripadnika manjina.»

Hysa ističe da takvih primera ima u svetu da oni procenjuju da će nakon formiranja ova jedinica, u tranzicionom periodu, zajedno sa snagama NATO-a obezbeđivati ove objekte.

Predstavnici delegacije Kosova su, prema procenama međunarodnih predstavnika i u oblasti kulturnog nasledja bili kooperativni i, kako sami kažu, u predloge uključili rešenja po najvišim međunarodnim standardima.

* * * * *

Uprkos nastojanjima bečke kancelarije Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu da se dođe do kompromisnog rešenja, između srpskog i albanskog pregovaračkog tima i dalje stoji nepremostivi jaz kada je reč o zaštiti kulturne baštine na Kosovu.

Sporan je broj srednjovekovnih spomenika oko kojih će se nalaziti zaštitne zone, veličina samih zona i način na koji će biti obezbeđivani najvažniji verski i kulturno-istorijski spomenici. No, osim garantovanja da će spomenici biti sačuvani, srpska strana, kako je rekao za naš program član beogradskog pregovaračkog tima Dušan Bataković, zahteva pre svega povratak imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu koja je oduzeta nakon Drugog svetskog rata:

„Osim određivanja samog prostora radi očuvanja verskih i kulturnih spomenika, naša strana zahteva da se u paket koji garantuje bezbednost uključi i povraćaj crkvene imovine unutar tih zaštićenih zona, da bezbednost bude jedan od ključnih elemenata, kako u fizičkom obezbeđivanju samih crkava i manastira, tako i u monitoringu i implementaciji određenih mera bezbednosti.“

Dok albanska strana dopušta mogućnost da na Kosovu bude formirano 15 zaštitnih zona, beogradski tim predlaže zone bezbednosti oko 39 objekata, što predstavlja oko tri procenta od ukupnog broja srednjovekovnih spomenika na Kosovu. Među njima bi se pre svega nalazili manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške koji su na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine. Direktor muzeja u Prištini, sa izmeštenim sedištem u Beogradu, Branko Jokić skreće pažnju i na ostale spomenike oko kojih bi trebalo da se formiraju zaštitne zone:

„Mogu da kažem da je to što je postavila srpska strana jedan minimum, prema tome albanska strana ne treba tome da se suprotstavlja. Ukoliko bi oni imali pravilan odnos prema kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji upravo bi oni bili ti koji bi se zalagali za veći broj zaštićenih zona.“

Čak i kada se u jednom trenutku postigne dogovor oko broja i veličine zaštićenih zona, srpska i albanska strana se ne slažu da li će njih u budućnosti obezbeđivati neke posebne jedinice ili kosovska policijska služba. Član srpskog pregovaračkog tima Dušan Bataković:

„Logično je da tu zaštitu nastavi da daje KFOR, odnosno međunarodne snage. Međutim, veoma je važno da se iznađe mehanizam zaštite i po njihovom odlasku. Moramo već sada da imamo međunarodno garantovani sporazum, uz jasne garancije kako će se, u tom periodu dok se međunarodne snage u pokrajini, obezbeđivati naša baština, a s druge strane da, u dogovoru s Albancima, nađemo rešenje da se i posle toga očuva kontinuitet iste vrste zaštite. Naravno, to će sigurno biti neke policijske snage i moguće je da one budu meštovite srpsko-albanske, kako bi se izbeglo da manastiri ponovo budu predmet napada.“
XS
SM
MD
LG