Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko držao je naciju u neizvesnosti do poslednjeg časa. Drugi avgust je prema Ustavu bio poslednji rok da šef države imenuje premijera ili raspusti parlament i raspiše nove izbore pošto nakon prethodnih, martovskih, blok stranaka okupljenih oko njega nije uspeo da obezbedi skupštinsku većinu. S druge strane, ni Partija regiona proruski orijentisanog Viktora Janukoviča, koja je osvojila najviše glasova, do nedavnog iznenadnog sporazuma sa socijalistima nije imala potrebnu većinu. Juščenko je juče izjavio:
"Pet vodećih stranaka nisu postigle sporazum o ustavnim prioritetima, o nacionalnom razvoju. To najviše zabrinjava. Deklaracija, koja bi trebalo da bude odgovor na ove izazove, nažalost nije potpisana."
Očekivalo se da će tokom za sinoć najavljenog obraćanja naciji, Juščenko raspustiti Parlament. Viktor Janukovič i Aleksandar Moroz, lider socijalističke partije i predsednik Parlamenta otišli su u međuvremenu na razgovore sa Juščenkom u poslednjem pokušaju da ga ubede da promeni odluku. Nakon višečasovnog sastanka, Juščenko je u četvrtak izutra saopštio:
"Sledeći ono sto sam već rekao, odlučio sam da imenujem Viktora Janukoviča za premijera. Želim, međutim, da naglasim da sam donoseći ovavkvu odluku imao u vidu svu kompleksnost situacije na istoku i zapadu Ukrajine. Pozivam sve u zemlji da shvate da imamo jedinstvenu priliku da očuvamo jedinstvo."
Juščenko je dodao da je povukao ovaj potez nakon što se Janukovič obavezao da će raditi na približavanju Ukrajine Evropi, ako bude izabran za premijera. Ukrajinski predsednik je rekao da je sa Janukovičem i predsednikom Parlamenta Morozom inicirao potpisivanje Deklaracije o nacionalnom jedinstvu. On nije saopštio detalje osim da će pomenuti dokument zadržati principe iz njegovog programa kada je izabran za predsednika. Ukrajinski mediji međutim javljaju da se Juščenko i Janukovič razilaze oko pitanja zvaničnog jezika, tačnije da li ruski treba uvesti kao drugi jezik, odnosa sa NATO i Rusijom i statusa Ukrajinske pravoslavne crkve. Zanimljivo je da komunisti koji su u julu predložili Janukoviča za premijera, sada odbijaju da potpišu ovu Deklaraciju. To svakako neće učiniti ni Julija Timossenko, najbliži saradnik Juščenka u vreme "narandžaste revolucije", koji ju je kasnije međutim smenio sa mesta premijera. Mnogi smatraju da će imenovanjem Viktora Janukoviča za premijera doći do potpunog političog preokreta, odnosno do vraćanja na staro, zbog čega je znatan deo Ukrajinaca i demonstrirao tokom "narandžaste revolucije", u nastojanju da spreči izbornu krađu.
Sam Janukovič je juče na jednom skupu priznao da je "narandžasta revolucija" radikalno promenila zemlju i da nema povratka na staro:
"Mi smo već shvatili da su događaji iz 2004. svima nama otvorili oči, ko smo mi, kakva je naša pozicija. To nam je donelo koristi i naravno pročišćenje."
Janukovič se i dalje protivi članstvu Ukrajine u NATO savezu, za šta se zalaže Juščenko. Međutim, Janukovičev stav zapravo reflektuje poziciju većine Ukrajinaca koja je podozriva prema ulasku u Severnoatlantsku alijansu. Istovremeno, on se zalaže za članstvo u Svetskoj trgovinskog organizaciji kao i Evropskoj uniji. I dok će oko spornih pitanja Juščenko i Janukovič možda postići kompromis, ogroman teret novoj vladi biće veliko razočarenje građana političkim elitama izazvanog pre svega razlazom saveznika iz "narandžaste revolucije", zatim izostankom suštinskih reformi i nedostatkom političke volje Viktora Juščenka da ispuni obećanja data tokom predsedničkih izbora.
Zvanična Moskva, koja je prošle zime na kratko prekinula snabdevanje Ukrajine gasom što su mnogi protumačili kao odmazdu za prozapadni kurs njenog novog rukovodstva, zasada nije komentarisala razvoj događaja u Kijevu.
SAD su saopštile da će sarađivati sa novom ukrajinskom vladom. Ambasador u Kijevu Vilijam Tejlor:
"Mi smo sve vreme govorili, pre izbora u martu, tokom i nakon njih, da ćemo sarađivati sa svakom vladom koja proizađe iz ovog demokratskog procesa."
"Pet vodećih stranaka nisu postigle sporazum o ustavnim prioritetima, o nacionalnom razvoju. To najviše zabrinjava. Deklaracija, koja bi trebalo da bude odgovor na ove izazove, nažalost nije potpisana."
Očekivalo se da će tokom za sinoć najavljenog obraćanja naciji, Juščenko raspustiti Parlament. Viktor Janukovič i Aleksandar Moroz, lider socijalističke partije i predsednik Parlamenta otišli su u međuvremenu na razgovore sa Juščenkom u poslednjem pokušaju da ga ubede da promeni odluku. Nakon višečasovnog sastanka, Juščenko je u četvrtak izutra saopštio:
"Sledeći ono sto sam već rekao, odlučio sam da imenujem Viktora Janukoviča za premijera. Želim, međutim, da naglasim da sam donoseći ovavkvu odluku imao u vidu svu kompleksnost situacije na istoku i zapadu Ukrajine. Pozivam sve u zemlji da shvate da imamo jedinstvenu priliku da očuvamo jedinstvo."
Juščenko je dodao da je povukao ovaj potez nakon što se Janukovič obavezao da će raditi na približavanju Ukrajine Evropi, ako bude izabran za premijera. Ukrajinski predsednik je rekao da je sa Janukovičem i predsednikom Parlamenta Morozom inicirao potpisivanje Deklaracije o nacionalnom jedinstvu. On nije saopštio detalje osim da će pomenuti dokument zadržati principe iz njegovog programa kada je izabran za predsednika. Ukrajinski mediji međutim javljaju da se Juščenko i Janukovič razilaze oko pitanja zvaničnog jezika, tačnije da li ruski treba uvesti kao drugi jezik, odnosa sa NATO i Rusijom i statusa Ukrajinske pravoslavne crkve. Zanimljivo je da komunisti koji su u julu predložili Janukoviča za premijera, sada odbijaju da potpišu ovu Deklaraciju. To svakako neće učiniti ni Julija Timossenko, najbliži saradnik Juščenka u vreme "narandžaste revolucije", koji ju je kasnije međutim smenio sa mesta premijera. Mnogi smatraju da će imenovanjem Viktora Janukoviča za premijera doći do potpunog političog preokreta, odnosno do vraćanja na staro, zbog čega je znatan deo Ukrajinaca i demonstrirao tokom "narandžaste revolucije", u nastojanju da spreči izbornu krađu.
Sam Janukovič je juče na jednom skupu priznao da je "narandžasta revolucija" radikalno promenila zemlju i da nema povratka na staro:
"Mi smo već shvatili da su događaji iz 2004. svima nama otvorili oči, ko smo mi, kakva je naša pozicija. To nam je donelo koristi i naravno pročišćenje."
Janukovič se i dalje protivi članstvu Ukrajine u NATO savezu, za šta se zalaže Juščenko. Međutim, Janukovičev stav zapravo reflektuje poziciju većine Ukrajinaca koja je podozriva prema ulasku u Severnoatlantsku alijansu. Istovremeno, on se zalaže za članstvo u Svetskoj trgovinskog organizaciji kao i Evropskoj uniji. I dok će oko spornih pitanja Juščenko i Janukovič možda postići kompromis, ogroman teret novoj vladi biće veliko razočarenje građana političkim elitama izazvanog pre svega razlazom saveznika iz "narandžaste revolucije", zatim izostankom suštinskih reformi i nedostatkom političke volje Viktora Juščenka da ispuni obećanja data tokom predsedničkih izbora.
Zvanična Moskva, koja je prošle zime na kratko prekinula snabdevanje Ukrajine gasom što su mnogi protumačili kao odmazdu za prozapadni kurs njenog novog rukovodstva, zasada nije komentarisala razvoj događaja u Kijevu.
SAD su saopštile da će sarađivati sa novom ukrajinskom vladom. Ambasador u Kijevu Vilijam Tejlor:
"Mi smo sve vreme govorili, pre izbora u martu, tokom i nakon njih, da ćemo sarađivati sa svakom vladom koja proizađe iz ovog demokratskog procesa."
