Kosovska delegacija je prihvatila poziv specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija da učestvuje u razgovorima o tehničkim pitanjima početkom naredne nedelje u Beču, saopšteno je posle sednice Pregovaračkog tima.
Predviđeno je da 7. i 8. avgusta Priština i Beograd razmatraju pitanja decentralizacije i prava manjina. Ovi razgovori su deo procesa definisanja konačnog statusa. Delegaciju Kosova na razgovorima o decentralizaciji će predvoditi zamenik premijera Ljutfi Haziri. Predstavnici Prištine i Beograda treba da nastave razmatranje mogućnosti formiranja novih opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
Iako je kosovska strana u poslednjoj rundi pregovora izašla sa predlogom pet plus jedna nova opština, navodeći da je to crvena linija preko koje neće preći, mediji prenose da bi kosovski tim mogao da proširiti listu predloga. Mnogi smatraju da će to značiti proširenje sadašnje opštine Novo Brdo, te formiranje još šest opština sa srpskom većinom, Gračanica, severna Mitrovica, Ranilug, Parteš, Klokot i Prilužje. Ova mesta će obuhvatiti i obližnja sela sa srpskom većinom.
S druge strane, posebna pažnja se posvećuje početku razgovora o pravima manjina. Sastav tima za pregovore o pravima manjina Priština će odrediti u petak, saopštio je portparol Pregovaračkog tima Skender Hiseni. Prema njegovim rečima, platforma Prištine biće okvirni Dokument o pravima manjina:
“Osnovni princip je evropska povelja o ljudskim pravima, jer će Kosovo kao država ponuditi svoju spremnost da preuzme sve obaveze prema manjinama.”
Inače, veliko interesovanje na Kosovu je privukla vest koju je objavila štampa da je glavni međunarodni pregovarač Ahtisari uputio pismo predsedniku Kosova i predsedniku Parlamenta, kritikujući ih zbog izostavljanja dva amandmana u Predlogu zakona o kulturnom nasleđu. Međutim, Skender Hiseni je demantovao postojanje tog pisma, navodeći da se sa Ahtisarijem vode stalne konsultacije.
Zakon o kulturnom nasleđu prosao je prvo čitanje u Skupštini i njime se reguliše obnova i zaštita verskih i kulturnih objekata. To je tema koja će direktno uticati na pregovarački proces koji se vodi u Beču. Pored zakona o kulturnom nasleđu, Skupština Kosova još treba da razmotri Zakon o službenoj upotrebi jezika. Prethodno je Skupština usvojila
Zakon o verskim slobodama. Ova tri zakona su među 13 prioriteta koje je utvrdila Kontakt grupa u ostvarivanju standarda, koje treba da ispune kosovske institucije.
Predviđeno je da 7. i 8. avgusta Priština i Beograd razmatraju pitanja decentralizacije i prava manjina. Ovi razgovori su deo procesa definisanja konačnog statusa. Delegaciju Kosova na razgovorima o decentralizaciji će predvoditi zamenik premijera Ljutfi Haziri. Predstavnici Prištine i Beograda treba da nastave razmatranje mogućnosti formiranja novih opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
Iako je kosovska strana u poslednjoj rundi pregovora izašla sa predlogom pet plus jedna nova opština, navodeći da je to crvena linija preko koje neće preći, mediji prenose da bi kosovski tim mogao da proširiti listu predloga. Mnogi smatraju da će to značiti proširenje sadašnje opštine Novo Brdo, te formiranje još šest opština sa srpskom većinom, Gračanica, severna Mitrovica, Ranilug, Parteš, Klokot i Prilužje. Ova mesta će obuhvatiti i obližnja sela sa srpskom većinom.
S druge strane, posebna pažnja se posvećuje početku razgovora o pravima manjina. Sastav tima za pregovore o pravima manjina Priština će odrediti u petak, saopštio je portparol Pregovaračkog tima Skender Hiseni. Prema njegovim rečima, platforma Prištine biće okvirni Dokument o pravima manjina:
“Osnovni princip je evropska povelja o ljudskim pravima, jer će Kosovo kao država ponuditi svoju spremnost da preuzme sve obaveze prema manjinama.”
Inače, veliko interesovanje na Kosovu je privukla vest koju je objavila štampa da je glavni međunarodni pregovarač Ahtisari uputio pismo predsedniku Kosova i predsedniku Parlamenta, kritikujući ih zbog izostavljanja dva amandmana u Predlogu zakona o kulturnom nasleđu. Međutim, Skender Hiseni je demantovao postojanje tog pisma, navodeći da se sa Ahtisarijem vode stalne konsultacije.
Zakon o kulturnom nasleđu prosao je prvo čitanje u Skupštini i njime se reguliše obnova i zaštita verskih i kulturnih objekata. To je tema koja će direktno uticati na pregovarački proces koji se vodi u Beču. Pored zakona o kulturnom nasleđu, Skupština Kosova još treba da razmotri Zakon o službenoj upotrebi jezika. Prethodno je Skupština usvojila
Zakon o verskim slobodama. Ova tri zakona su među 13 prioriteta koje je utvrdila Kontakt grupa u ostvarivanju standarda, koje treba da ispune kosovske institucije.
