Dostupni linkovi

logo-print

SPC neće pozvati Mladića na predaju


Nakon što su najviši državni predstavnici Srbije konačno potvrdili da su Sjedinjene Američke Države predložile neke korake koji bi doveli do hapšenja haškog begunca Ratka Mladića, i dalje nije do kraja jasno u kojoj će se meri ispuniti ove sugestije. Osim lakonskih odgovora da će o eventualnim hapšenjima bivših pripadnika vojske, koji su znali gde se Mladić skrivao, odlučivati nadležna tužilaštva, vlasti se nisu javno izjasnile o ostalim predlozima američke administracije.

No pažnju u svakom slučaju privlači, pre svega, stavka da bi premijer Vojislav Koštunica trebalo da zatraži da Srpska pravoslavna crkva javno podrži hapšenje i izručenje Mladića. Protojerej Srpske pravoslavne crkve, Dimitrije Kalezić, kaže da ovakvi predlozi predstavljaju mešanje u osnovnu delatnost crkve:

„To je ulaženje u najunutrašnje ingerencije Srpske pravoslavne crkve i onemogućavanje njenog unutrašnjeg stava i odgovornosti. Ovde se Srpska pravoslavna crkva shvata kao neki instrument nekog drugog subjekta. To se zove politizacija.“

Tužioci Haškog tribunala u više navrata su optuživali Srpsku pravoslavnu crkvu da pomaže u skrivanju haških begunaca, pre svega Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Mada za to nikada nisu ponuđeni neki čvršći dokazi, u više navrata su pominjani neki manastiri u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji kao njihova potencijalna utočišta. Takve sumnje iznosili su čak i neki srpski ministri, mada istoričar Nikola Samaradžić smatra da se Srpska pravoslavna crkva nalazi pod sumnjom, pre svega, zbog ratne hipoteke:

„Danas je sasvim očigledno, na osnovu konkretnih istraživanja i stavova crkvenih velikodostojnika, da je crkva bila jedan od neposrednih učesnika u etničkim sukobima i da je davala podršku političkim predvodnicima, bilo onima u Srbiji, bilo onima van Srbije i da je, posredno ili neposredno, u političkom ili moralnom smislu blagosiljala, opravdavala ili prećutkivala zločine koji su se odigrali.“

Mada je bilo slučajeva da su pojedine vladike, poput episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, pozivale haške optuženike da se odazovu pozivu tog suda, Srpska pravoslavna crkva se nikada nije odredila prema ratnim zločinima. Samim tim protojerej Dimitrije Kalezić smatra da crkva ne treba da poziva Mladića na predaju:

„To je njegova nadležnost i on o tome odlučuje. Da je Srpska pravoslavna crkva u tom smislu progovorila, ona bi govorila protiv svog najdubljeg uverenja i sama bi sebe tu demantovala.“

Stoga sociolog religije, Milorad Tomanić, kaže da uprkos sugestijama međunarodnih zvaničnika, Srpska pravoslavna crkva neće javno podržati ni hapšenje ni izručenje generala Ratka Mladića:

„Međunarodni zvaničnici sigurno znaju da je Srpska pravoslavna crkva, prema skoro svim istraživanjima, institucija koja u srpskom narodu zauzima prvo mesto po ugledu. Postavlja se pitanje zašto bi Srpska pravoslavna crkva odgovorila na jedan takav zahtev? Mislim da Srpska pravoslavna crkva ne bi htela taj ugled, nekim zahtevom na koji ne mora i nije obavezna da odgovori, da okrene na bilo koji način. Možda će se desiti samo to da neki crkveni velikodostojnik izrekne neku formulaciju i rečenicu koja može malo da zamaže oči međunarodnoj javnosti, a da u našem narodu nema nikakav značaj. Zaista mislim da je teško očekivati da će Srpska pravoslavna crkva kao celina, a to znači jedan njen zvanični organ poput SINOD-a ili svetog Sabora, poslati jedan takav zahtev.“
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG