Dostupni linkovi

logo-print

Burne reakcije na izbor direktora RTV Vojvodine


Marina FRATUCAN

Za one koji su muziku stavljali uvek iznad politike, ime Dina Vranešević nesporno asocira na novosadsku Laboratoriju zvuka. Za one koji su se medijima i politikom bavili nešto više, pre svega ratnih devedesetih, gospođa Kurbatinski-Vranešević, opet nesporno, dovodi se u vezu sa Miloradom Vučelićem, tadašnjim generalnim direktorom RTS-a.

Danas, kad je većinom glasova od strane Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine izabrana za generalnog direktora ovog pokrajinskog javnog servisa, Dina Kurbatinski-Vranešević, inače diplomirani profesor nemačkog jezika, koja je na Televiziji Novi Sad počela da radi honorarno, kao novinar-saradnik, urednik, scenarista i voditelj zabavnog, dečijeg i filmskog programa, a od 1986. godine u službi marketinga, da bi 2001. godine prešla na mesto pomoćnice direktora marketinga RTS-a, kako i sama kaže, uzburkala je dve trećine Srbije i trećinu Vojvodine:

„Mislim da je bilo iznenađenje za sve, zato što ne pripadam nijednoj političkoj stranci. I kako mi je rekao čak i moj direktor u Beogradu, uzdrmalo se dve trećine Srbije i jedna Vojvodine. Međutim, eto, ipak se dogodilo i ja mislim da se s pravom dogodilo. Na čelu javnog servisa treba da sedi neko ko je sposoban i dobar menadžer, ko poznaje prilike, ko dugo radi u televiziji, ko se dugo nalazi u marketingu, kao ja – 20 godina. Prema tome, mislim da sam ja najbolje rešenje i da je Upravni odbor doneo pravu odluku.“

Uz očekivanu buru reakcija iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ili Liberal-demokratske partije, dakle političkih oponenata SPS-u, čiji je Dina Kurbatinski-Vranešević, po podacima sa interneta, bila i kandidat na izborima 2000. godine, najoštrije reakcije stigle su i iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koje izbor gospođe Kurbatinski-Vranešević označava kao još jedno post-petooktobarsko razočarenje i dokaz da se u medije vraćaju aveti prošlosti. Dinko Gruhonjić, predsednik ovog udruženja:

„Naime, reč je o gospođi koja je u vreme zloglasnog Milorada Vučelića bila vrlo visoko plasirana u rukovodstvu Televizije Novi Sad i koja je obavljala prljave poslove zloglasnog Vučelića, pošto nikakvih drugih poslova, osim prljavih, u to vreme nije ni bilo. To je, da podsetim, period kada se Televizija Novi Sad srozala na najniže moguće grane, kada je bila udarna pesnica Miloševićeve ratno-propagandne, ratno-huškačke mašinerije, kada je s jednakom žestinom, zajedno sa Miloševićevom armijom učestvovala u rušenju, razaranju i ubijanju Vukovara, Slavonije i Baranje.“

Gruhonjić takođe napominje da izbor Dine Kurbatinski-Vranešević ima i svoj finansijski momenat – sprečavanje 70 posto uplate od pretplate sa teritorija Vojvodine Radio-televiziji Vojvodine, koliko ovom javnom servisu zakonski pripada:

„Prema našim pouzdanim saznanjima, to se apsolutno ne dešava, nego se novac daje na kašičice. Recimo u maju mesecu Televizija Vojvodine je bila oštećena za nekih 90 miliona dinara i sigurni smo da je dolazak gospođe Kurbatinski-Vranešević upravo u vezi s ovim finansijskim aspektom, jer je Beograd davnih dana pustio Radio-televiziju Novi Sad niz vodu.“

Osuda izbora Dine Kurbatinski-Vranešević stiže i iz samog Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine. Član ovog Upravnog odbora Dimitrije Boarov takođe podseća da je profesionalni uspon gospođa Kurbatinski-Vranešević zaživela upravo u vreme Milorada Vučelića, kada je Radio-televizija Novi Sad – kaže Boarov – bila udarna pesnica ratno-huškačke propagande Slobodana Miloševića:

„Meni se čini da je zapravo ovako izveden jedan manevar da bi se potpuno dotukla Radio-televizija Vojvodine, jer sa gospođom Kurbatinski-Vranešević ona može biti samo predmet raznih finansijskih transakcija. Jer, njen glavni profesionalni uspeh – kako je sama navela u svojoj prijavi na konkurs – je da je imala veliki obim marketinških prihoda. Međutim, reč je o početku devedesetih godina kada je zapravo funkcija marketinga na radio-televiziji nije bila tržišna promocija, nego je tada marketing bio vešeraj za pranje novca za potrebe SPS-a i njegove vrhuške.“

Sa druge strane, oni koji su glasali za gospođu Kurbatinski-Vranešević, poput predsednice Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine Gordane Đurđev-Dimić, ne vide ništa sporno u njenom izboru, ni zakonski, ni profesionalno:

„To su domišljanja najrazličitije vrste. Mislim da ona nije ničiji kadar. Vremena su se promenila, ljudi su se promenili, konstelacija snaga je potpuno promenjena. Mislim da nema nikakvog razloga da se priča o tome ko je čiji čovek bio i kako se ko kotirao. Mislim da je ona u to vreme već radila u marketingu, bila direktor marketinga i mislim da nije imala udela u pravljenju programa, niti uticaja na programsku koncepciju. Mislim da te priče nemaju mesta.“

Sporna Dina Kurbatinski-Vranešević, koja se do stupanja da dužnost 7. avgusta nalazi na odmoru u Crnoj Gori, za naš radio kaže:

„Ja imam rešenje od Jovana Komšića za marketing, imam i rešenje od Vučelića za marketing, imam i smenu Milanovićevu i vraćanje Milanovićevo u marketing, i Ristića i Rankova i Tijanića. Pa sad vi ocenite čiji sam ja čovek.“

Tako je rekla gospođa Dina Kurbatinski-Vranešević, a ostalo će pokazati, pod njenom palicom, tim novoizabranih urednika pokrajinskog javnog servisa, čiji izbor inače tek sledi, i to pre svega u domenu informativnog programa, koji će, kao i mnogo puta do sada, biti pod lupom javnosti u predizbornom vremenu koje nam sledi.
XS
SM
MD
LG