Mada su zvaničnici Republike Srbije prethodnih dana izbegavali da govore o tome da su Sjedinjene Američke Države dale precizne, pismene sugestije za dopunu Akcionog plana o saradnji sa Haškim tribunalom, postojanje ovog dokumenta koji sadrži jedanaest tačaka, potvrdio je ministar odbrane Zoran Stanković. U cilju pronalaženja haškog optuženika Ratka Mladića, u dokumentu se između ostalog traži da nadležni državni organi privedu, ispitaju i zadrže u pritvoru bivšeg šefa Vojno-bezbednosne agencije Acu Tomića, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske SiCG Branka Krgu i Mladićevog sina Darka Mladića. Ministar Stanković objašnjava da su takve akcije isključivo u nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine:
„Što se tiče Akcionog plana i što se tiče zahteva i predloga koje su Amerikanci dostavili ljudima koji sprovode Akcioni plan, mislim da tu nema ništa posebno i mislim da će čelni čovek odgovoran za sprovođenje Akcionog plana, gospodin Vukčević, raditi po zakonu, onako kako treba i da je to nešto što mi podržavamo. Sve ovo ostalo je manje-više jedan pritisak, ali ja mislim da će tužilac za ratne zločine Vukčević odoleti svim tim pritiscima, raditi po našem zakonu i onako kako treba.“
U Tužilaštvu za ratne zločine nisu međutim želeli da govore o tome da li se protiv pomenutih lica preduzimaju bilo kakve mere, zbog tajnosti istrage. Savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića Jovan Simić smatra da bi u svakom slučaju trebalo uzeti u obzir sve sugestije koje bi mogle dovesti do hapšenja Ratka Mladića:
„Bezbednosne strukture i državni vrh koji je, nadam se, upoznat sa svim relevantnim činjenicama, dužan je da to izanalizira i da vidi ima li razloga i svrhe za takvom akcijom. Ukoliko se stvarno pokaže da su lica za koja su predložena hapšenja involvirana, onda je zaista problematično što to nije ranije urađeno. Onda opet dolazimo na onu priču da nije problem što mi ne možemo da nađemo Ratka Mladića, nego da je problem što nama međunarodna zajednica ne veruje da ga tražimo, odnosno da ih ne uveravamo da smo najiskreniji u tim namerama.“
U paketu američkih preporuka je i zahtev da srpski parlament donese nove zakone koji predviđaju oštrije kazne za one koji su na bilo koji način pomagali haškim beguncima. Zahteva se da Vlada Srbije upozna javnost sa ratnim zločinima za koje se Mladić optužuje, a u jednoj od tačaka traži se od vlasti Srbije da pozovu Srpsku pravoslavnu crkvu da javno podrži hapšenje i izručenje Ratka Mladića. Predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić tvrdi da je poslednjih dana ipak usaglašen najveći deo sadržaja Akcionog plana sa predstavnicima Evropske unije:
„Usuglašen je najveći deo teksta i operativnog plana, ali iz razumljivih razloga mi ne možemo da govorimo o sadržaju tog plana, jer bi to praktično značilo da mi najavljujemo haškim optuženicima akcije koje ćemo sprovoditi. Nastojaćemo da operativni plan držimo maksimalno u tajnosti, da informacije o akcijama ne budu plasirane u medijima. Mi ne možemo o tome javno govoriti. Takođe ćemo informisati i međunarodne zvaničnike o ovim akcijama.“
Naš izvor u Vladi Srbije otkriva da su u sadašnju verziju Akcionog plana već uključene i ključne sugestije američke administracije.
„Što se tiče Akcionog plana i što se tiče zahteva i predloga koje su Amerikanci dostavili ljudima koji sprovode Akcioni plan, mislim da tu nema ništa posebno i mislim da će čelni čovek odgovoran za sprovođenje Akcionog plana, gospodin Vukčević, raditi po zakonu, onako kako treba i da je to nešto što mi podržavamo. Sve ovo ostalo je manje-više jedan pritisak, ali ja mislim da će tužilac za ratne zločine Vukčević odoleti svim tim pritiscima, raditi po našem zakonu i onako kako treba.“
U Tužilaštvu za ratne zločine nisu međutim želeli da govore o tome da li se protiv pomenutih lica preduzimaju bilo kakve mere, zbog tajnosti istrage. Savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića Jovan Simić smatra da bi u svakom slučaju trebalo uzeti u obzir sve sugestije koje bi mogle dovesti do hapšenja Ratka Mladića:
„Bezbednosne strukture i državni vrh koji je, nadam se, upoznat sa svim relevantnim činjenicama, dužan je da to izanalizira i da vidi ima li razloga i svrhe za takvom akcijom. Ukoliko se stvarno pokaže da su lica za koja su predložena hapšenja involvirana, onda je zaista problematično što to nije ranije urađeno. Onda opet dolazimo na onu priču da nije problem što mi ne možemo da nađemo Ratka Mladića, nego da je problem što nama međunarodna zajednica ne veruje da ga tražimo, odnosno da ih ne uveravamo da smo najiskreniji u tim namerama.“
U paketu američkih preporuka je i zahtev da srpski parlament donese nove zakone koji predviđaju oštrije kazne za one koji su na bilo koji način pomagali haškim beguncima. Zahteva se da Vlada Srbije upozna javnost sa ratnim zločinima za koje se Mladić optužuje, a u jednoj od tačaka traži se od vlasti Srbije da pozovu Srpsku pravoslavnu crkvu da javno podrži hapšenje i izručenje Ratka Mladića. Predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić tvrdi da je poslednjih dana ipak usaglašen najveći deo sadržaja Akcionog plana sa predstavnicima Evropske unije:
„Usuglašen je najveći deo teksta i operativnog plana, ali iz razumljivih razloga mi ne možemo da govorimo o sadržaju tog plana, jer bi to praktično značilo da mi najavljujemo haškim optuženicima akcije koje ćemo sprovoditi. Nastojaćemo da operativni plan držimo maksimalno u tajnosti, da informacije o akcijama ne budu plasirane u medijima. Mi ne možemo o tome javno govoriti. Takođe ćemo informisati i međunarodne zvaničnike o ovim akcijama.“
Naš izvor u Vladi Srbije otkriva da su u sadašnju verziju Akcionog plana već uključene i ključne sugestije američke administracije.
