Dostupni linkovi

logo-print

U Partnerstvu za mir vjerovatno iduće godine


Izjava visokog ruskog diplomate Jurija Bičkova da Crna Gora ne treba da ulazi u NATO, osim što je izazvala brojne,uglavnom negativne komentare u Podgorici, bila je i povod za razgovor sa predsjednikom Atlantskog saveza Srbije, majorom Veljkom B. Kadijevićem, koji za Radio Slobodna Evropa kaže da će Crna Gora najvjerovatnije do kraja 2007. ući u NATO program Partnerstvo za mir.

RSE: Gospodine Kadijeviću, kako komentarišete posljednje poruke glavnog savjetnika ruskog MIP-a Jurija Bičkova da Crna Gora ne treba da teži ulasku u NATO jer će tako ograničiti svoj suverenitet? Do koje mjere ta opasnost stvarno postoji?

KADIJEVIĆ: U svakom slučaju, poruku ruskog zvaničnika treba shvatiti na neki način i kao projekciju interesa same Rusije. Pošto Rusija nije država koja je osnovala NATO, niti u njemu participira sem u meri koliko ima saradnju sa Partnerstvom za mir i sa samim NATO-om na nivou Saveta NATO – Rusija logično je da Rusija ima izvesnu rezervu prema svemu onome što NATO radi jer mi znamo za logiku NATO-a u pravcu širenja ka istoku i to je nešto što sasvim sigurno ugrožava strateške interese Rusije i Rusija kao država u principu bi više volela da manje zemalja participira u NATO-u i da se NATO malo sporije širi, pogotovo da se ne širi ka istoku. To shvatam, pre svega u tom pravcu. Međutim, nisam siguran da je to osnovni parametar kojim rukovodstvo Crne Gore treba da se opredeljuje pri donošenju sopstvene odluke.

RSE: S obzirom da je crnogorska Vlada ulazak u NATO označila kao strateški nacionalni cilj, šta je po Vašem mišljenju optimalno rješenje za malu državu kakva je Crna Gora, neutralnost, NATO ili možda samo zajedničko djelovanje kroz Partnerstvo za mir?

KADIJAVIĆ: Klasične neutralnosti više nema. Čak i države tradicionalne neutralnosti kao što su Švajcarska, Austrija, Finska, Švedska, Irska sve te države su na neki način već integrisane u nekakve strukture. Vi znate da je čak i Švajcarska primljena u Ujedinjene Nacije, pa čak ima sada indicija i razgovora u samoj Švajcarskoj o priključenju Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir. To govori da ne treba robovati toj staroj zabludi da ćemo izgubiti suverenitet ako smo deo nekog integrativnog procesa. Tu nemam nikakvu dilemu. Za samu Crnu Goru taj put ka integrisanosti u evropske i evroatlantske strukture je manje više zacrtan, on je manje više već doživljen kod zemalja u tranziciji koje su pristupile tim integracijama a pripadale su takzvanom svetu realsocijalizma. Crna Gora i Srbija i Bosna i Hrvatska su na tom putu. Sigurno je da ne može da svane pre nego što sutra dođe. I Crna Gora ne može ući u NATO pre nego što uđe u Partnerstvo za mir. Prvi korak i logičan redosled poteza jeste da Crna Gora potpiše okvirni dokument i postane članica NATO Partnerstva za mir. Za taj put Crna Gora, za razliku od Srbije, faktički nema više nikakvu prepreku političke prirode. Srbija još uvek ima tu saradnju sa Hagom kao jednu prepreku. Crna Gora, prema proklamovanim stavovima zvaničnika, tu prepreku nema, ali ima drugi problem a to je nedefinisan još uvek i nedovoljno jak opozicioniran odbranbeno bezbednosni sistem i pošto je potpuno nova država ona će morati profilisati taj sistem da bi ga sam NATO prepoznao i da bi Crna Gora dobila priliku, ja pretpostavljam već u toku 2007. godine, da bude primljena u Partnerstvo za mir i to je onda prvi korak.

RSE: Šta su dobre strane članstva u NATO-u?

KADIJEVIĆ: Dobre strane članstva u NATO-u to je taj „kišobran“ koje daje NATO, ne može država članica NATO-a biti napadnuta a da ne postoji obaveza ostalih članica i celog saveza da takvoj državi pristupi u pomoć. To ne nesporna činjenica. Ostale činjenice koje su bitne za Crnu Goru kao zemlju u tranziciji, zemlju koja se priključuje integracijama, jeste da je do sada u praksi da ne možete postati, nije primer zabeležen od zemalja u tranziciji, da su postale članice Evropske unije, a da prethodno nisu postale članice NATO-a. To je logičan redosled poteza. Postajete članica Partnerstva za mir, potom NATO-a, a potom Evropske unije. I ja odluku i opredeljenje crnogorskog rukovodstva shvatam da su oni shvatili i prepoznali taj redosled poteza i da je to bila logika njihovog opredelenja ka NATO-u. Naravno, uvezivanje u NATO ima i svoj ekonomski aspekt koji je i u odbranbenoj sferi, ali i u najširoj sferi, jer vi ne možete bilo šta proizvoditi iz namenske indrustrije s namerom da ga prodate na zapadnom tržištu, a da nemate klasifikaciju i taj takozvani NATO broj. Vi, da biste bili kompatibilni, morate biti deo te integracije. Više ima prednosti.

RSE: Ima li neka mana? Ima li nekih loših stvari, recimo, povećava li to rizik od terorističkih napada?

KADIJEVIĆ: Ja mislim da ne. To nije rizik za Crnu Goru, jer Crna Gora je suviše mala zemlja, suviše tačkasti cilj za terorizam i na njenoj teritoriji nema spektakularno značajnih nijti objekata, niti je Crna Gora u ovom trenutku involvirana u bilo kakve velike svetske operacije, mislim pre svega na Avganistan, Irak sa svojim Mirovnim snagama da bi postala zanimljiva da se na njenom javnom mnjenju lomi javno mnjenje Evrope ili Amerike. Teroristički napad u Španiji je izveden da bi se Španija opredelila da povuče snage iz Iraka da bi se lomila koalicija koja dejstvuje u Iraku protiv tog terorizma.

RSE: Koliko su, po Vašoj procjeni, Srbija i Crna Gora vremenski udaljene od mogućeg ulaska u NATO?

KADIJEVIĆ: Mislim da neki paralelizam u nastupanju NATO-a prema Srbiji i Crnoj Gori još uvek postoji, dakle isti pristup. Ja lično i za Srbiju i za Crnu Goru, s obzirom i na Akcioni plan vlade Srbije vezano za saradnju sa Hagom i za logiku da je sistem odbrane i u jednoj i u drugoj državi je upodobljen i da će vrlo lako od NATO-a biti prepoznat i u Crnoj Gori, ja očekujem da mi taj signal dobijemo 2007. godine, odnosno taj formalni poziv za potpis okvirnog dokumenta Partnerstva i da se te godine i jedna i druga država nađu u Partnerstvu za mir.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG