Dostupni linkovi

logo-print

Izvestan ulazak Srbije u Partnerstvo za mir


Politički signali koji u poslednje vreme dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, ukazuju da je put Srbije ka Partnerstvu za mir relativno jasan i lociran. Dakle, sve govori da će Srbija uskoro postati član tog programa, ali se postavlja pitanje da li su na tom putu ostale još neke prepreke. Zoran Jeftić, pomoćnik ministra odbrane Srbije, kaže za naš program da nema posebnih uslova za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir:

„Postoji papir koji se zove Okvirni dokument, gde potpisujete političku želju da sarađujete sa NATO-om, odnosno da prihvatate civilnu demokratsku kontrolu i još dva dodatna kriterijuma. A da nema posebnih uslova za ulazak u program Partnerstva za mir, to može pokazati analiza svih zemalja koje su ušle u Partnerstvo pre desetak godina.“

Program Partnerstvo za mir pokrenuo je NATO savez 1994. godine sa ciljem da se unapredi bezbednost i stabilnost u Evropi. Partnerstvo zemljama programa ne garantuje odbranu u slučaju napada, već podrazumeva samo vojnu saradnju, a članstvo u programu je važno i zbog toga što je stepenica pred ulazak u Severnoatlantski savez. Ovaj program obuhvata 27 država, a Irska i Hrvatska su poslednje koje su pristupile. Zoran Jeftić, iz srpskog Ministarstva odbrane, kaže da sve zavisi upravo od zemlje koja želi u Partnerstvo:

„Šta ima od kapaciteta i šta nudi partnerskim zemljama ako politika donese odluku da se uđe u program. Prema tome, koliko smo sposobni i koliko imamo kapaciteta, to smo ceneniji i u tom delu i struke i politike dobijamo više poena.“

Zoran Stanković, ministar odbrane, rekao je za naš program da Srbiji nije cilj samo formalni ulazak u evroatlanstke integracije:

„Već da budemo i vojska koja će biti i poštovana i cenjena saglasno svojoj velični i saglasno ulozi koju treba da ima u tim strukturama. Mi smo u ovom trenutku spremni da uđemo u evroatlanske integracije, sa sredstvima i opremom koju posedujemo. Činjenica je da ta sredstva i ta oprema nisu najsavremeniji.“

Stanković je rekao da su u Vojsci Srbije sanitetska služba i jedinice atomsko-biolosko-hemijske odbrane na visokom nivou, da su spremne da ispune sve obaveze koje bi pred njih mogle da budu postavljene, i saopštio da je predloženo da ABHO centar u Kruševcu bude mesto na kom će se obučavati vojne starešine iz regiona. Međutim, pre te konkretne vojne saradnje, smatra Veljko Kadijević iz Atlantskog saveza Srbije, saradnja sa Haškim tribunalom je politički uslov koji mora biti prevaziđen:

„Sada već, čini mi se, ulazimo u period kada nisu u pitanju godine, već kada su u pitanju meseci, i pretpostavljam da je to u uskoj i tesnoj vezi sa Akcionim planom Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, koji bi, sasvim izvesno, trebalo da pokaže narednih meseci efekte i rezultate, i da u tom saglasju sa Evropskom unijom i u saglasju sa NATO-om dođe do pomaka u integrativnim procesima.“

Ali, smatra Kadijević, Hag nije jedini uslov:

„Ono što je i dalje u prvom planu jeste rešavanje političkog statusa Kosova i Metohije, koje je, po meni, već sasvim sigurno, dugi niz godina, ipak ključni razlog, koji možda nije toliko često bio na otvorenoj sceni, nije bio dominantan u nekim direktnim razgovorima, ali je sasvim sigurno dominirao u toj nekoj političkoj logici s kojom NATO nastupa. „

Vojska Srbije koja broji 42.000 ljudi, poslednjih godina je u katastrofalnoj situaciji. Oprema je zastarela, dugovi su ogromni, a plate su u rasponu od generalskih 50.000 dinara do 13.000 dinara za vojnika po ugovoru, što je oko 155 evra. Uprkos tome, zaključuje Veljko Kadijević, Srbija može u Partnerstvo za mir:

„To sa opremanjem vojske nema direktne veze, niti stepen ostvarenog finansiranja vojske nema direktan uticaj na to. To je politička odluka i svi dosadašnji razgovori sa NATO-om su ukazivali da su, što se vojske tiče, ti ključni uslovi – ulazak u reformske procese i kontrola službi bezbednosti – ispunjeni. Dakle, vojska je, što se nje tiče, završila svoj posao iada je sve u rukama politike.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG