A kako život Roma izgleda danas, možda najbolje govore oni sami. U jednom romskog naselju beležimo ovakvu priču:
„Evo tamo vidite onu prodavnicu. Tu je jedan dečko izgubio nogu. A razlog zbog čega je izgubio nogu jeste što je vadio cigle da bi ih prodao, ne bi li sebi kupio sladoled. Tako da možete zamisliti kakvo je stanje ovih ovde Roma. Neuređenost, prljavština, zatim neuređene kanalizacije, otpadna voda i sve to, sve je to pomešano.“
„Trebali bi da imamo uslove kakve imaju i svi drugi ljudi.“
„Romi svoju decu šalju u specijalne škole zarad višeg dobitka dečjeg dodatka ili zarad pomoći koju daje opština.“
Petar Lađević, direktor novoosnovane Službe za ljudska i manjinska prava kaže da je Vlada napravila nekoliko akcionih planova, kako bi se status Roma poboljšao:
„Vlada Republike Srbije, u okviru ,Dekade Roma‘ usvojila je četiri akciona plana.“
I dok u Vladi po svemu sudeći još uvek razrađuju pomenute planove, dotle šef Romskog sekretarijata Ljuan Koka kaže da su Romi diskriminisani:
„Jedan od elemenata koji tu treba da se reši je pitanje diskriminacije. Istraživanje je pokazalo da od ljudi koji su dosta tolerantni prema Romima, 10 do 15 posto prihvata da Rom bude čistač, a 80 posto ne prihvata da bude direktor.“
I život izbeglica i raseljenih lica koja žive u kolektivnim centrima teško da se može nazvati normalnim:
„Evo unazad godinu dana nema mleka. Obraćali smo se institucijama, međutim niko ništa. Verujte mi da ne znam kud i šta.“
„Nema ovde nikakvih uslova. Nemaš ovde ništa. Hrana je nikakva. U jednoj baraci nas puno. To je užasno.“
„Zajedničko kupatilo, zajednički WC. Jednostavno katastrofa.“
Dejvid Hadson, prvi sekretar delegacije Evropske komisije, jasno je poručio da je jedan od bitnih uslova priključenju EU i rešenje statusa Roma, izbeglica i privremeno raseljenih. Hadson je između ostalog primetio da mnogi iz pomenutih kategorija nemaju osnovne uslove za život. To možda najbolje ilustruju oni koji žive na ivici – Romi, raseljeni i izbeglice:
„Da ne govorimo o garderobi koje odavno nema, o higijeni. Tako da se ljudi koji stvarno nemaju primanja, tu osećaju kao građani ne znam kojeg reda jer ne mogu da kupe sapune. Moramo da koristimo novinski papir jer nema ni za toalet papir.“
„Samohrana sam majka, imam bolesnu kćerku, invalid je. Mučim se sa njom. Gdje god dođeš, kažu – nemaš pravo, izbjeglica si. Čistim neku zgradu od 15 spratova za 4.000 dinara.“
„Romi su takvi ljudi. Kada opština dobije neke pare, da se džak ili dva nekome od tih koji su na slici i oni zaćute.“
„Bedan život.“
„Evo tamo vidite onu prodavnicu. Tu je jedan dečko izgubio nogu. A razlog zbog čega je izgubio nogu jeste što je vadio cigle da bi ih prodao, ne bi li sebi kupio sladoled. Tako da možete zamisliti kakvo je stanje ovih ovde Roma. Neuređenost, prljavština, zatim neuređene kanalizacije, otpadna voda i sve to, sve je to pomešano.“
„Trebali bi da imamo uslove kakve imaju i svi drugi ljudi.“
„Romi svoju decu šalju u specijalne škole zarad višeg dobitka dečjeg dodatka ili zarad pomoći koju daje opština.“
Petar Lađević, direktor novoosnovane Službe za ljudska i manjinska prava kaže da je Vlada napravila nekoliko akcionih planova, kako bi se status Roma poboljšao:
„Vlada Republike Srbije, u okviru ,Dekade Roma‘ usvojila je četiri akciona plana.“
I dok u Vladi po svemu sudeći još uvek razrađuju pomenute planove, dotle šef Romskog sekretarijata Ljuan Koka kaže da su Romi diskriminisani:
„Jedan od elemenata koji tu treba da se reši je pitanje diskriminacije. Istraživanje je pokazalo da od ljudi koji su dosta tolerantni prema Romima, 10 do 15 posto prihvata da Rom bude čistač, a 80 posto ne prihvata da bude direktor.“
I život izbeglica i raseljenih lica koja žive u kolektivnim centrima teško da se može nazvati normalnim:
„Evo unazad godinu dana nema mleka. Obraćali smo se institucijama, međutim niko ništa. Verujte mi da ne znam kud i šta.“
„Nema ovde nikakvih uslova. Nemaš ovde ništa. Hrana je nikakva. U jednoj baraci nas puno. To je užasno.“
„Zajedničko kupatilo, zajednički WC. Jednostavno katastrofa.“
Dejvid Hadson, prvi sekretar delegacije Evropske komisije, jasno je poručio da je jedan od bitnih uslova priključenju EU i rešenje statusa Roma, izbeglica i privremeno raseljenih. Hadson je između ostalog primetio da mnogi iz pomenutih kategorija nemaju osnovne uslove za život. To možda najbolje ilustruju oni koji žive na ivici – Romi, raseljeni i izbeglice:
„Da ne govorimo o garderobi koje odavno nema, o higijeni. Tako da se ljudi koji stvarno nemaju primanja, tu osećaju kao građani ne znam kojeg reda jer ne mogu da kupe sapune. Moramo da koristimo novinski papir jer nema ni za toalet papir.“
„Samohrana sam majka, imam bolesnu kćerku, invalid je. Mučim se sa njom. Gdje god dođeš, kažu – nemaš pravo, izbjeglica si. Čistim neku zgradu od 15 spratova za 4.000 dinara.“
„Romi su takvi ljudi. Kada opština dobije neke pare, da se džak ili dva nekome od tih koji su na slici i oni zaćute.“
„Bedan život.“
