Sa onim što sadrži Akcioni plan upoznati su samo predstavnici Tužilaštva Haškog suda, što je i logično jer od njihove ocene zavisiće i odluka Brisela o obnavljanju pregovora sa Beogradom o stabilizaciji i pridruživanju. Stoga u izjavi za naš program predstavnica Haškog suda u Beogradu Aleksandra Milenov zaključuje:
„Mi te rezultate nemamo, čekamo ih i stvarno ne možemo da ocenjujemo kakav će biti plan dok ne vidimo da li će da proizvede bilo kakve rezultate.“
Pokušaji da se bilo kakav informacija dobije od srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i šefa Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom Rasima Ljajića, koji su određeni za koordinatore za sprovođenje Akcionog plana, nisu urodili plodom. Portparol Haškog tužilaštva Aleksandar Nikiforov, u izjavi za Radio Slobodna Evropa pozdravio je izbor Vukčevića za operativnog i Ljajića za političko-diplomatskog koordinatora. Nikiforov podseća da su njih dvojica od ranije dobro poznati Tužilaštvu:
„Mi znamo i gospodina Ljajića i gospodina Vukčevića jako dobro. Uvijek smo s njima sarađivali na jedan profesionalan i korektan način.“
Tužilaštvo je jedno od retkih mesta gde su poznata i imena onih koji su određeni za sve operacije u okviru potrage i eventualnim hapšenjem generala Ratka Mladića. Nikiforov podvlači da su u timu tužiteljke Karle del Ponte zadovoljni i tim personalnim rešenjima koje je ponudio Beograd.
Akcioni plan Vlade Srbije podrazumeva komunikaciju Vlade sa javnošću, rekosntrukciju službi bezbednosti i zakonodavnu aktivnost koja treba to da prati. Sledi i operativni plan koji neće biti dostupan javnosti, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković:
„Na osnovu akcija će se davati ocena da li smo mi sve samo lepo poželeli da uradimo ili to zaista radimo. Znači, radi se o tome da će se tokom leta tražiti akcija, koju ćemo morati da dokumentujemo, a onda verovatno u septembru postoji mogućnost da se ponovo na neki način oceni to što smo radili. I ukoliko se ustanovi da je to dovoljno, da je to sve što smo mogli, onda mogu da se nastave pregovori. Ali, ponavljam, uslov za potpisivanje sporazuma će biti izručivanje Mladića Haškom tribunalu. Mislim da moramo da ispunimo obavezu sada, da je loše da se zavaravamo da smo opet uspeli da eto preskočimo jednu stepenicu.“
U ovom trenutku nije poznato kada će Haško tužilaštvo dati svoje prve ocene poteza koje će preduzeti Beograd, naglašava Aleksandar Nikforov:
„Mi dajemo naše ocene samo po potrebi i kad od nas to zahteva Evropska unija. Ali što se tiče ovog plana, on se može nazvati sredstvom za postizanje tih rezultata. Mi moramo doći do konkretnih, pozitivnih pomaka, na osnovu kojih ćemo dati svoju procenu. Jasno je da će to protrajati, za to će trebati neko vreme.“
Upućena stručna javnost uglavnom je pozdravila usvajanje Akcionog plana. Istovremeno ne skrivaju se zebnje da Beograd nije u stanju, a možda i ne želi da uhapsi Mladića. Autor knjige „Vojna tajna“, poznavalac kretanja u bezbednosnim službama Vladan Vlajković uz to podvlači da poređenja Srbije sa Hrvatskom, koja je primenom iste metode uspela da pronađe generala Antu Gotovinu, nisu adekvatne:
„Zato što je hrvatska pozicija u momentu donošenja Akcionog plana bila neuporedivo bolja. Saradnja hrvatske vlade sa stranim obaveštajnim službama nikad nije bila u prekidu, za razliku od ove vlade koja je nakon odlaska Zorana Živkovića prekinula saradnju sa nekim službama koje su mogle da nam pomognu u hvatanju Ratka Mladića. Ja kao građanin ove države ne mogu da poverujem u to da ova vlada ima dovoljno kredibiliteta da to sprovede u delo, imajući u vidu da reforme službi nisu sprovedene, da su uvek bile problem i da će to verovatno potrajati do okončanja njihovog mandata.“
Pred Srbijom je još jedna šansa pružena od strane Evropske unije. Ukoliko ni ona ne bude iskorištena ni sama Vlada Vojislava Koštunice ne može biti na dobitku, s obzirom da su njegovi partneri iz G17 plus obećali otkazivanje podrške ako do septembra ne budu obnovljeni pregovori sa Briselom.
„Mi te rezultate nemamo, čekamo ih i stvarno ne možemo da ocenjujemo kakav će biti plan dok ne vidimo da li će da proizvede bilo kakve rezultate.“
Pokušaji da se bilo kakav informacija dobije od srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i šefa Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom Rasima Ljajića, koji su određeni za koordinatore za sprovođenje Akcionog plana, nisu urodili plodom. Portparol Haškog tužilaštva Aleksandar Nikiforov, u izjavi za Radio Slobodna Evropa pozdravio je izbor Vukčevića za operativnog i Ljajića za političko-diplomatskog koordinatora. Nikiforov podseća da su njih dvojica od ranije dobro poznati Tužilaštvu:
„Mi znamo i gospodina Ljajića i gospodina Vukčevića jako dobro. Uvijek smo s njima sarađivali na jedan profesionalan i korektan način.“
Tužilaštvo je jedno od retkih mesta gde su poznata i imena onih koji su određeni za sve operacije u okviru potrage i eventualnim hapšenjem generala Ratka Mladića. Nikiforov podvlači da su u timu tužiteljke Karle del Ponte zadovoljni i tim personalnim rešenjima koje je ponudio Beograd.
Akcioni plan Vlade Srbije podrazumeva komunikaciju Vlade sa javnošću, rekosntrukciju službi bezbednosti i zakonodavnu aktivnost koja treba to da prati. Sledi i operativni plan koji neće biti dostupan javnosti, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković:
„Na osnovu akcija će se davati ocena da li smo mi sve samo lepo poželeli da uradimo ili to zaista radimo. Znači, radi se o tome da će se tokom leta tražiti akcija, koju ćemo morati da dokumentujemo, a onda verovatno u septembru postoji mogućnost da se ponovo na neki način oceni to što smo radili. I ukoliko se ustanovi da je to dovoljno, da je to sve što smo mogli, onda mogu da se nastave pregovori. Ali, ponavljam, uslov za potpisivanje sporazuma će biti izručivanje Mladića Haškom tribunalu. Mislim da moramo da ispunimo obavezu sada, da je loše da se zavaravamo da smo opet uspeli da eto preskočimo jednu stepenicu.“
U ovom trenutku nije poznato kada će Haško tužilaštvo dati svoje prve ocene poteza koje će preduzeti Beograd, naglašava Aleksandar Nikforov:
„Mi dajemo naše ocene samo po potrebi i kad od nas to zahteva Evropska unija. Ali što se tiče ovog plana, on se može nazvati sredstvom za postizanje tih rezultata. Mi moramo doći do konkretnih, pozitivnih pomaka, na osnovu kojih ćemo dati svoju procenu. Jasno je da će to protrajati, za to će trebati neko vreme.“
Upućena stručna javnost uglavnom je pozdravila usvajanje Akcionog plana. Istovremeno ne skrivaju se zebnje da Beograd nije u stanju, a možda i ne želi da uhapsi Mladića. Autor knjige „Vojna tajna“, poznavalac kretanja u bezbednosnim službama Vladan Vlajković uz to podvlači da poređenja Srbije sa Hrvatskom, koja je primenom iste metode uspela da pronađe generala Antu Gotovinu, nisu adekvatne:
„Zato što je hrvatska pozicija u momentu donošenja Akcionog plana bila neuporedivo bolja. Saradnja hrvatske vlade sa stranim obaveštajnim službama nikad nije bila u prekidu, za razliku od ove vlade koja je nakon odlaska Zorana Živkovića prekinula saradnju sa nekim službama koje su mogle da nam pomognu u hvatanju Ratka Mladića. Ja kao građanin ove države ne mogu da poverujem u to da ova vlada ima dovoljno kredibiliteta da to sprovede u delo, imajući u vidu da reforme službi nisu sprovedene, da su uvek bile problem i da će to verovatno potrajati do okončanja njihovog mandata.“
Pred Srbijom je još jedna šansa pružena od strane Evropske unije. Ukoliko ni ona ne bude iskorištena ni sama Vlada Vojislava Koštunice ne može biti na dobitku, s obzirom da su njegovi partneri iz G17 plus obećali otkazivanje podrške ako do septembra ne budu obnovljeni pregovori sa Briselom.
