Dostupni linkovi

logo-print

Lideri zemalja G8 na skupu u Sankt Petersburgu


Uoči početka Samita, u subotu uveče, ruski i američki predsednici Vladimi Putin i George Bush (Buš) najavili su da njihove zemlje žele stvoriti sistem, koji će svim državama omogućiti pristup nuklearnoj energiji, ali i koji će sprečiti širenje nuklearnog oružja. Na konferenciji za novinare dvojica lidera saopštila su da SAD i Rusija planiraju stvaranje međunarodnih centara za obogaćivanje urana, a pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Predsednik Putin je pojasnio:

"Glavni cilj je da se omogući lakša, pouzdana i stabilna nabavka svih vrsta energije kako bi se smanjila mogućnost širenja nuklearnog naoružanja. Verujemo da je to moguće formiranje međunarodnih centara za obogaćivanje urana pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju."

Samita lidera Grupe osam najrazvijenih zemalja sveta (G8) počinje večeras a traje do 17. jula.

* * *

U Sankt Petersburgu gde se održava Samit, radnici su uglancali bele kolonade Admiraliteta, koji je sagradio Petar Veliki, ali i ostale zgrade. Obnovljene su avenije, fontane, parkovi. Barkokne palate i elegantni kanali Sankt Petersburga pružaju posetiocima grandiozan prizor. Međutim, to nije jedini razlog zašto se Samit G8 održava u ovom gradu. Od ranije je poznato da predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je rođen u Sankt Petersburgu, želi da obnovi nekadašnji sjaj ovog carskog grada.

Pozivajući lidere G8 da se okupe u Sankt Petersburgu, koji je pre 300 godina osnovao Petar Veliki kao "prozor Rusije" ka Evropi, Putin takođe želi da pošalje poruku da je njegova zemlja ambiciozna, otvorena prema svetu i spremna da zauzme mesto među vodećim nacijama. Ruski predsednik je mogao da izabere i sadašnju prestonicu za mesto okupljanja lidera G8. Međutim, ogromnim kopnenim prostranstvima okružena Moskva, pola okrenuta ka Evropi i isto toliko prema Aziji, još uvek je na neki način sumnjičava prema Zapadu. Zato izbor Sank Petersburga za domaćina ovog skupa ima simbolički značaj za odašiljanje poruke svetu. U tom duhu je i odabir amblema samita - statua Petra Velikog uspravljenog na konju, sa ispruženom rukom ka Zapadu. Istoričar Aleksander Margolis:

"Sankt Petersburg je sagradio Petar Veliki da bi približio Rusiju Evropi i svetu. Zapadni uticaj na ovaj grad je bio veoma izražen kroz istoriju. Istovremeno, preko Sankt Petersburga, Zapad je sticao znanja o Rusiji. Sada nastojimo da oživimo ulogu koju je nekada imao."

Dok su diplomatska zajednica i stranci uopšte sada koncentrisani u Moskvi, Sankt Petersburg je nekada bio najkosmopolitskiji grad u Rusiji. Petar Veliki je pozvao mnoge evropske eksperte krajem 18 veka da sagrade novu prestonicu u močvarnom području pokraj Baltičkog mora. Stranci su tada činili trećinu stanovnika ovog grada. Međutim, nakon pobede Oktobarske revolucije 1917. i odluke boljševika da presele prestonicu u Moskvu, Sankt Petersburg, koji je u međuvremenu preimenovan u Lenjigrad, pao je u drugi plan od čega se još izgleda nije oporavio.

Održavanje samita G8, osim simboličkih poruka, može imati i praktične efekte u smislu prihoda i dugoročnijeg privlačenja investicija. Kritičari, međutim, ističu da su radovi na ulepšavanju grada slabog kvaliteta, po sistemu "drži vodu dok majstori odu", optužujući vlasti da obnavljaju samo delove kojima će proći visoki uzvanici dok je ostatak i dalje prepušten da propada i trune.

"Ulice su veoma uske, što će stvoriti saobraćajni haos. Mnogi stanovnici napuštaju grad, jer je očigledno da neće moći da obavljaju svoje redovne poslove", kaže tridesetdvogodišnja Žana, radnica u jednoj robnoj kući.

Međutim, svi će oprostiti Putinu saobraćajne gužve ako ovaj samit omogući Sankt Petersburgu dugoročniji ekonomski oporavak. Sve je više pokazatelja da ovaj nekadašnji carski grad nakon skoro veka u zapećku Mosvke, ponovo dobija bivši sjaj.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG