Dostupni linkovi

logo-print

Susret lidera SAD i Rusije bez oštrih reči


Samo pre dva meseca, oštre kritike koje je na račun Rusije izrekao tokom jednog skupa u Litvaniji potpredsednik SAD Dik Čejni, nagoveštavale su novu etapu sukoba između dve zemlje:

"U Rusiji danas protivnici reformi nastoje da dovedu u pitanje postignute uspehe u poslednjoj deceniji. U mnogim oblastima civilnog društva, od religije preko medija, do organizacija za zastitu ljudskih prava i opozicionih partija, vlada je ograničila prava svojih građana. Ostale akcije ruskih vlasti su takođe kontraproduktivne i mogu da utiču na njene odnose sa drugim zemljama."

Kremlj je tada odlučno odbacio njegove navode, a ruska štampa ih je uporedila sa stavom britanskog premijera Vinstona Čerčila iz 1946. da je neophodno podizanje "Gvozdene zavese" između Zapada i socijalističkog lagera, čime je označen početak "hladnog rata". Mnogi su Čejnijevu izjavu tada protumačili kao pripremu terena za Džordža Buša da na samitu u Sankt Petersburgu žestoko kritikuje Rusiju. Jedan od najuticajnijih članova američkog Kongresa i mogući predsednički kandidat Džon Mekkejn pozvao je Buša da zauzme oštru poziciju prema Putinu ili da čak bojkotuje samit. Međutim, kako se približava ovaj skup, tako opada žestina kritika Vašingtona prema Moskvi. Gostujući prosle sedmice na CNN-u, Džordž Buš je rekao da, iako se ne slaže sa svakom odlukom Vladimira Putina, nema nameru da mu "drži lekciju" na samitu u Sankt Petersburgu.

Dakle, šta se desilo u ova dva meseca? Ništa posebno, smatra Karlos Paskal, ekspert sa Bruking instituta u Vašingtonu i bivši američki ambasador u Ukrajini. On je rekao za naš program da je cilj Čejnija pre dva meseca bio da pošalje poruku Moskvi da je Vašington zabrinut zbog njenog skretanja sa demokratskog puta i manipulacije separatističkim konfliktima u Abhaziji, Severnoj Osetiji I Pridnjestrovlju. Međutim, ocenjuje Paskal, SAD je potrebna pomoć Rusije u mnogim drugim veoma važnim pitanjima kao što su eskalacija krize oko nuklearnog oružja Irana i Severne Koreje:

"Od većeg značaja su pitanja sprečavanja proliferacije nuklearnog oružja, energetska bezbednost, snabdevanje ruskom energijom Evrope i Ukrajine, kako Moskva koristi energiju kao političko oružje protiv suseda, postizanje sporazuma sa Iranom ako Rusija bude igrala konstruktivnu ulogu. Dakle, pitanja koja je pokrenuo Čejni, spadaju u takozvane zamrznute konflikte, koji su važni u odnosima dve zemlje, ali nisu na vrhu prioriteta u američkoj administraciji."

Paskal ističe da skok cena nafte na svetskom tržištu daje Rusiji samopouzdanje i fleksibilnost koju nije imala od raspada bivšeg Sovjetskog Saveza. To ograničava SAD da utiču na poteze Kremlja.
Džejms Goldger, eskpert iz Saveta za spoljne poslove sa sedištem u Vašingtonu, kaže da samopouzdana Rusija veoma malo liči na popustljivu i do guše zaduženu zemlju za vreme Jeljcina 1990-tih godina, sa kojom su SAD stekle naviku da se odnosi sa pozicije mnogo jačeg:

"Nema sumnje da, ako poredite sadašnju situaciju sa onom pre deset godina, Rusija može mnogo lakše da kaže povodom kritika iz Vašingtona: 'Hej, momci, nema više potrebe da vas slušamo, imamo velike prihode od nafte, ide nam dobro i kome vi trebate', za razliku od pre 10 godina kada je Boris Jeljcin tražio podršku Međunarodnog monetarnog fonda i ostale vrste pomoći."

Zato se očekuje da će eventualne primedbe Buš predočiti Putinu privatno, tokom susreta u četiri oka. To nagoveštava i izjava njegovog savetanika Stephena Hedlija da će šef Bele kuće razgovarati sa svojim domaćinom "iskreno, ali privatno" o ograničenju političkih i ekonomskih sloboda u Rusiji.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG