„Ko kaže da je ubica?“
„Ja.“
„Odakle znaš da je ubica?“
„Znam.“
„Sram da te bude.“
„Osam hiljada ljudi je ubio.“
„Odakle znaš?“
„Znam.“
„Zašto, dete? Srpkinja si, zašto protiv sebe ideš?.“
„Nisam Srpkinja.“
„Neka pita moju kćer je li pamti svoga oca.“
„A ovaj narod?“
„Molim vas, za jednu majicu se prodaju.“
Ovako su na dan komemoracije povodom jedanaeste godišnjice masakra nad Bošnjacima u Srebrenici reagovali pojedini građani Niša zbog akcije nevladine organizacije „Inicijativa mladih za ljudska prava“ koji su delili majice i bedževe sa likom haškog optuženika Ratka Mladića na kojima je pisalo „Traži se zbog genocida“. Veći incident sprečila je policija, više građana koji su nasrnuli na aktiviste „Inicijative mladih“ je privedeno, ali su samo protiv dve osobe podignute prekršajne prijave zbog narušavanja javnog reda i mira. Portparol niške policije Lidija Pavlović:
„Mnogo se toga završilo na upozorenjima, tako da su svega dva lica privedena.“
Istovremeno, Dušan Pavlović, jedan od četvorice mladića iz „Inicijative mladih“ koji je priveden jer su aktivisti ove nevladine organizacije po gradskim pločnicima ispisivali grafite „Ratko Mladić – traži se zbog genocida“ o tretmanu u niškoj policiji kaže:
„Nismo imali pravo da ustanemo sa klupe, nismo imali pravo da zapalimo cigaretu, nismo imali pravo nikako da se šetamo, da koristimo mobilne telefone. Svi smo ispitivani po nekih četrdesetak minuta. Vođenje nekog razgovora o čisto političko-ideološkim temama, jedna vrsta kritike od strane policajaca, usmerena na to šta mi zapravo radimo, i da na neki način to što radimo jednostavno nije dobro, da to faktički izaziva gnev kod ljudi i zbog toga je na neki način i bio prisutan gnev građana na našoj akciji.“
Na informativnom razgovoru u niškoj policiji bila je i Maja Stojanović, koordinator „Inicijative mladih za ljudska prava“:
„Ja sam pitala policajca s kojim sam razgovarala da li su oni priveli nekog vezano za one grafite koji već godinu dana postoje u Nišu: ,Nož, žica, Srebrenica‘ i ostale fašističke grafite kojih baš ima dosta po Nišu. Odgovorio mi je da se oni traže.“
Vlasti u Srbiji reaguju na obeležavanje zločina u Srebrenici privođenjem onih koji se zalažu da počinioci budu privedeni pravdi i istovremeno ćute dok se po Nišu ispisuju fašistički grafiti, iako njihovi autori, pripadnici profašističke organizacije „Krv i čast“ te poruke postavljaju na svoj sajt, ističe lider niškog odbora Građanskog saveza Srbije Mirko Vojvodić:
„Grafite ,Nož, žica, Srebrenica‘, ,Smrt Nataši Kandić‘, ,Srbija Srbima‘, kukaste krstovi koje su ispisali, sve to su stavili na svoj sajt i ponose se time. Tako da policija vrlo lako može da nađe te počinioce grafita.“
Mirna Kosanović iz Komiteta pravnika za ljudska prava naglašava da se ova dva događaja tek u formalno-pravnom smislu mogu tretirati na isti način, kao narušavanje javnog reda i mira, ali i dodaje da je pozadina sasvim drugačija:
„Zapravo se radi o odmazdi prema onima koji se zalažu za ljudska prava i onima koji žele da se raščisti sa ranijom politikom i sa ranijim odnosom, odnosno taj raniji odnos prema ratnim zločinima koji je postojao u devedesetim postoji i dan danas. Dakle, ratni zločinci su i dalje oni koje policija smatra da treba da štiti u odnosu na one koji se zalažu za očuvanje i zaštitu ljudskih prava.“
„Ja.“
„Odakle znaš da je ubica?“
„Znam.“
„Sram da te bude.“
„Osam hiljada ljudi je ubio.“
„Odakle znaš?“
„Znam.“
„Zašto, dete? Srpkinja si, zašto protiv sebe ideš?.“
„Nisam Srpkinja.“
„Neka pita moju kćer je li pamti svoga oca.“
„A ovaj narod?“
„Molim vas, za jednu majicu se prodaju.“
Ovako su na dan komemoracije povodom jedanaeste godišnjice masakra nad Bošnjacima u Srebrenici reagovali pojedini građani Niša zbog akcije nevladine organizacije „Inicijativa mladih za ljudska prava“ koji su delili majice i bedževe sa likom haškog optuženika Ratka Mladića na kojima je pisalo „Traži se zbog genocida“. Veći incident sprečila je policija, više građana koji su nasrnuli na aktiviste „Inicijative mladih“ je privedeno, ali su samo protiv dve osobe podignute prekršajne prijave zbog narušavanja javnog reda i mira. Portparol niške policije Lidija Pavlović:
„Mnogo se toga završilo na upozorenjima, tako da su svega dva lica privedena.“
Istovremeno, Dušan Pavlović, jedan od četvorice mladića iz „Inicijative mladih“ koji je priveden jer su aktivisti ove nevladine organizacije po gradskim pločnicima ispisivali grafite „Ratko Mladić – traži se zbog genocida“ o tretmanu u niškoj policiji kaže:
„Nismo imali pravo da ustanemo sa klupe, nismo imali pravo da zapalimo cigaretu, nismo imali pravo nikako da se šetamo, da koristimo mobilne telefone. Svi smo ispitivani po nekih četrdesetak minuta. Vođenje nekog razgovora o čisto političko-ideološkim temama, jedna vrsta kritike od strane policajaca, usmerena na to šta mi zapravo radimo, i da na neki način to što radimo jednostavno nije dobro, da to faktički izaziva gnev kod ljudi i zbog toga je na neki način i bio prisutan gnev građana na našoj akciji.“
Na informativnom razgovoru u niškoj policiji bila je i Maja Stojanović, koordinator „Inicijative mladih za ljudska prava“:
„Ja sam pitala policajca s kojim sam razgovarala da li su oni priveli nekog vezano za one grafite koji već godinu dana postoje u Nišu: ,Nož, žica, Srebrenica‘ i ostale fašističke grafite kojih baš ima dosta po Nišu. Odgovorio mi je da se oni traže.“
Vlasti u Srbiji reaguju na obeležavanje zločina u Srebrenici privođenjem onih koji se zalažu da počinioci budu privedeni pravdi i istovremeno ćute dok se po Nišu ispisuju fašistički grafiti, iako njihovi autori, pripadnici profašističke organizacije „Krv i čast“ te poruke postavljaju na svoj sajt, ističe lider niškog odbora Građanskog saveza Srbije Mirko Vojvodić:
„Grafite ,Nož, žica, Srebrenica‘, ,Smrt Nataši Kandić‘, ,Srbija Srbima‘, kukaste krstovi koje su ispisali, sve to su stavili na svoj sajt i ponose se time. Tako da policija vrlo lako može da nađe te počinioce grafita.“
Mirna Kosanović iz Komiteta pravnika za ljudska prava naglašava da se ova dva događaja tek u formalno-pravnom smislu mogu tretirati na isti način, kao narušavanje javnog reda i mira, ali i dodaje da je pozadina sasvim drugačija:
„Zapravo se radi o odmazdi prema onima koji se zalažu za ljudska prava i onima koji žele da se raščisti sa ranijom politikom i sa ranijim odnosom, odnosno taj raniji odnos prema ratnim zločinima koji je postojao u devedesetim postoji i dan danas. Dakle, ratni zločinci su i dalje oni koje policija smatra da treba da štiti u odnosu na one koji se zalažu za očuvanje i zaštitu ljudskih prava.“
