Dostupni linkovi

logo-print

Hoće li Rusija pristati na predlog Brisela?


Poučena lošim iskustvom početkom godine, kada je bilo ugroženo snabdevanje starog kontinenta gasom zbog spora Rusije i Ukrajine, Evropska unija sada želi da privoli svog glavnog energetskog partnera da prihvati striktna globalna pravila u ovoj oblasti. Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso rekao je danas u Briselu da će to biti njegova glavna poruka Rusiji koja je domaćin ovonedeljnog samita osam najrazvijenih zemalja sveta:

"Pred liderima G8 je izazov da usaglase ključne principe koji će biti smernica za sve zainteresovane strane. To će omogućiti izgradnju stvarne međuzavisnosti i uzajamnog poverenja i time povoljne klime za dugoročne investicije kao i slobodan protok energije."

Pitanje globalne energetske sigurnosti je prioritetno i za Rusiju na ovom samitu. Predsednik Evropske komisije priznao je da su stajališta Brisela i Moskve o ovom pitanju prilično udaljena:

"Ne, čujte, još nema sporazuma. Nažalost, još uvek se traga za kompromisom među svim partnerima u okviru G8 oko transparentnosti informacija, recipročnog pristupa tržištu."

Principi koje predlaže Evropska komisija deo su takozvane Povelje o energiji, koju je Rusija potpisala ali odbija da je ratifikuje. Protivljenje Moskve praktično znači da evropske kompanije ne mogu da investiraju lako i sigurno u Rusiju i fakticki su bez pristupa domaćoj infrastrukturi za transport gasa i nafte. Istovremeno, Baroso je delimično dao za pravo tvrdnjama Rusije da je i tržište Evropske unije prilično zatvoreno za investitore sa strane. On je istakao da težnja Evrope za sigurnost u snabdevanju energiom mora da uključi i otvaranje njenog unutrašnjeg tržišta.

Baroso je kazao da očekuje neslaganje sa Kremljom na predstojećem samitu i oko nuklearne energije. On smatra da je malo verovatan sporazum sa Rusijom u skorijoj budućnosti oko rizika od nelegalne trgovine nuklearnim materijalom, nedostacima u ruskom sistemu zaštite i kontrole u ovoj veoma osetljivoj oblasti. Baroso je ponovio da će Evropska unija nastaviti da traga za alternativnim izvorima snabdevanja energijom, tačnije da uspostavi direktnu vezu sa zemljama u Centralnoj Aziji bogatim ovim sirovinama, kako bi smanjila zavisnost od Rusije. Evropska unija uvozi 73 odsto nafte i 44 procenata gasa, od toga iz Rusije stiže 20 odsto nafte i oko četvrtine gasa. Očekuje se da će evropske potrebe za energijom iz uvoza do 2030. godine narasti za još četvrtinu.

Baroso e istakao da važnost energije za Evropsku uniju ne znači da će njeni predstavnici na samitu G8 zanemariti svoju tradicionalnu zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Rusiji:

"Svakako, ako bude prilike mi ćemo pokrenuti to pitanje. U svakom slučaju ruski partneri veoma dobro znaju našu poziciju. Želim da budem još precizniji, mi ne trgujemo zbog energije sa ljudskim pravima."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG