Dostupni linkovi

logo-print

Prave odnose Srbije i Crne Gore tek treba definisati


Nešto više od mjesec prošlo je od referenduma nakon kojeg su Srbija i Crna Gora poslije 88 godina zajedništva postale samostalne države. Kakvi su odnosi danas, hoće li biti političkih posljedica za snage koje su najavljivale fatalističke scenarije državnog razlaza i kako će se razvijati odnosi između zvaničnog Beograda i Podgorice. O ovome razgovaramo sa profesorom Žarkom Koraćem, bivšim potpredsjednikom Đinđićeve vlade.

RSE: Profesore Korać, nakon crnogorskog referenduma i sticanja nezavisnosti čini se da su odnosi Srbije i Crne Gore ušli u jednu mnogo zreliju i racionalniju fazu. Da li je ovo za Vas očekivano?

KORAĆ: Meni je bilo, do izvesne mere, očekivano da posle jakih emocija i jedne teške strateške političke borbe koju je u Beogradu vodio Koštunica protiv nezavinosti Crne Gore, sa jednim nacionalističkim krugom oko sebe, da dođe do nečega što bi se moglo nazvati kontraklimaks. To znači, toliko je emocija potrošeno, da kada je Crna Gora stekla nezavisnost gotovo da više nije bilo emocija da se reaguje. Primljeno je to na jedan, čak za nekoga iznenađujući pasivan način. Prave odnose Srbije i Crne Gore tek treba definisati. Tek sada predstoji jedan period kada će obe države racionalno sigurno i na osnovu svojih interesa, ali i to je ono što je ključno, ne samo svojih partikularnih interesa, nego onih interesa koji se zovu interes regiona, širi interesi Evrope, demokratije, uspostavljati postepeno svoje odnose. S obzirom da je to bila jedna disfunkcionalna državna zajednica, Srbija i Crna Gora, bile su različite valute, bili su različiti carinski, pa čak i vizni režimi, tako da ovde imate jedan gotov paradoks da je Crna Gora odlukom o svojoj državnosti, one prve odluke koje je trebala da donese već ranije i donela, tako da vidim kod jednog broja ljudi jedno osećanje da tu, ustvari, nema nikakve promene.

RSE: Naravno, svi se sjećamo tih fatalističkih scenarija po kojima će maltene biti „berlinski zid“ između Srbije i Crne Gore. Da li Vam se čini da su čak i te vrste emocija splasle i kod političara i kod „običnih“ ljudi?

KORAĆ: Ako sad pogledate ovako malo mirnije, analitički, kada se osvrenete mislim da su te vrste izjava paradoksalno najviše dolazile od ovih prosrpskih stranaka u Crnoj Gori. Ja sam čak i tada mislio da one to i ne misle ozbiljno, nego je to bilo zastrašivanje njihovog biračkog tela, mobilisanje njihovog biračkog tela. Ali je tačno da je i u Koštuničinoj vladi bilo nekoliko ministara koji su dali iznenađujuće izjave, grube izjave, a među njima ministar prosvete i ministar za rad koji je dao nekoliko ciničnih i neprijatnih izjava.Ministar prosvete inače daje, u Srbiji je poznat po nesuvislim izjavama, tako da me nije iznenadilo da je to dao i za Crnu Goru, to je ona priča o crnogorskim studentima koje je, s obzirom da imam studenata iz Crne Gore, dosta uplašila te mlade ljude, tako da je meni bilo očito da je to neki efekat proizvelo, ali je sigurno da upravo te kataklizmičke, te najave «sudnjega dana» koje će se desiti, što se pokazalo u suštini kontraproduktivnim, jer to ipak danas ljudima deluje kao jedno svesno laganje koje nikakvo uporište nije imalo u stvarnosti, tako da ja mislim da će se, što se tiče Crne Gore, to verovatno čak reflektovati donekle na vašim izborima koji dolaze, jer mislim da će jedan deo birača kazniti ljude koji su tu apokalipsu najavljivali, a ipak su znali da do nje neće doći.

RSE: Pomenuli ste opoziciju u Crnoj Gori. Kako ocjenjujete sve glasnija upozorenja o ugroženosti Srba u Crnoj Gori koja su značajno od strane dijela ovdje unionističkih snaga intenzivirana nakon referenduma?

KORAĆ: Što se tiče vladajuće koalicije u Crnoj Gori njihova pozicija se, ustvari, faktički nije promenila pošto su one vodile tu političku bitku za nezavisnu Crnu Goru, one su faktički možda čak u povoljnijem položaju. Ove stranke koje su bile za očuvanje te državne zajednice tek moraju da definišu svoju poziciju u nezavisnoj Crnoj Gori, jer ta glavna tema održavanje državne zajednice više ne postoji. One bi mogle, to je jedan paradoks njihove pozicije, da se zalažu da kada dođu na vlast da će ponovo uspostaviti državnu zajednicu sa Srbijom. Ali, koliko ja vidim, one to ne čine i zato se one nalaze u jednom previranju zato što one ne samo što se međusobno sad odmeravaju koja će od njih biti najveća, nego one su u traganju za svojom pravom političkim pozicijom, jer na kritici korupcije i tranzicije se može osvajati vlast, ali za to te stranke moraju da budu spremne, a one su imale jednu drugu političku temu u svo vreme a to je očuvanje srpstva, srpski etnički prostor i zajednica sa Srbijom.

RSE: Mislite li da je priča o ugroženosti Srba u Crnoj Gori dio traženja političkog identiteta u nezavisnoj Crnoj Gori?

KORAĆ: Mislim da, i ja se slažem sa vama i mislim da oni imaju velike teškoće u ovom trenutku, jer one nisu izabrale da idu na izbore sa osnovnom temom, a to je: mi se sad zalažemo da se ponovo obnovi državna zajednica. Znaci one bi doživele marginalizaciju, jer one objektivno u Srbiji sad više nemaju partnera za to, jer ne postoji nijedna stranka sada u Srbiji koja se zalaže za obnavljanje državne zajednice.

RSE: Aktuelni su i zahtjevi za dvojnim državljanstvom. Ukoliko se dvije države dogovore hoće li to relaksirati dodatno odnose ili možda opet biti jezgro nekih novih mogućih neslaganja?

KORAĆ: Ja sam veliki pristalica vrlo liberalnog rešenja tog pitanja. To znači da se maksimalno izađe u susret ljudima koji to traže. Problem u Crnoj Gori može biti zbog objektivne veličine biračkog tela. Tu može biti i realnih briga i neka laka paranoja da počne u Crnoj Gori, jer bi s obzirom da oko 400 i nešto hiljada je biračko telo u Crnoj Gori, 50 hiljada, na primer, državljanstava koje bi se dalo građanima Srbije bitno promenilo to biračko telo.

RSE: Da, ali da li bi to državljanstvo podrazumijevalo biračnko pravo?

KORAĆ: To je bila moja sledeća rečenica. Tu bi trebalo vrlo jasno definisati šta je biračko pravo, a šta je državljanstvo. Moram da vas upozorim da ima zemalja u kojima je državljanstvo automatsko biračko pravo, ali ima još više zemalja gde to pravilo ne važi. Postoje najrazličitija pravila. Ja ću vam reći samo jedno , da možete da glasate isključivo ako u toj zemlji plaćate porez ili kako ste vi to rešili u Crnoj Gori koliko meseci si rezidencijalno, odnosno bovario u toj zemlji. To je jedno od tipičnih rešenja. To pitanje nije tako jednostavno. Vi možete doći u situaciju da jedan veliki broj ljudi traži državljanstvo, pa onda u sledećem trenutku traži da se redefiniše glasačko pravo. Mislim da će tu biti nekih otvorenih pitanja, ali ja verujem da će se sačuvati ovo što danas imamo, da će se odvojiti biračko pravo iz državljanstva i da će pretpostavljam i Crna Gora relativno liberalno, ali ne baš sasvim kao Srbija, definisati pravo na državljanstvo.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG