Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo ide ka uslovnoj nezavisnosti


Kosovo nezaustavljivo ide ka uslovnoj nezavisnosti, to je realnost i to je verovatna poruka predsedniku Vlade Srbije Vojislav Koštunici od britanskog premijera Tonija Blera (Tony Blair) i od američkih zvaničnika, kada ode u Vašington, kaže britanski ekspert Čarls Grant (Charles), koji već petnaestak godina prati Balkan najpre u Ekonomistu (The Economist), a sada u Centru za evropske reforme (Centre For European Reform).

RFE: Šta je, po Vama, glavna poruka britanskog premijera Tonija Blera premijeru Srbije? Fajnenšel tajms (Financial Times) je juče objavio tekst pod naslovom: "Bler upozorava Srbe da prihvate drugačiju viziju Kosova". Sa druge strane, srpski zvaničnici su pred posetu bili ubeđeni da je najbolje rešenje ono što nazivaju "suštinskom autonomijom".

GRANT: Mislim da britanska vlada ima veoma jasnu poruku za Koštunicu i za ostale posetioce, a to je: realnost je da će Kosovu biti data uslovna nezavisnost. To je tako. Iako će to u Srbiji biti tumačeno kao nerazumno, nekorektno ili neprijatno - to je realnost. Gospodin Koštunica, ako se ne varam uskoro ide u Vašington, i potpuno istu poruku dobiće i u tamo.
Zbog toga će, ja mislim, britanska vlada ohrabriti gospodina Koštunicu da pojača veze sa Evropskom unijom, da se usredsredi na napredovanje. Naravno za to je potreban rezultat "pitanja Mladića", ali čim to bude ostalo iza nas neće biti razloga zbog kojih Srbija ne bi išla napred ka Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i imala mnogo bliže odnose sa Evropskom unijom.

RFE: U Srbiji je najavljen poseban vladin akcioni plan za Mladićevo hapšenje, mediji čak tvrde da za najvažnijim haškim beguncem pored srpskih tragaju i američki i britanski agenti. Da li, obzirom na ove vesti, verujete da srpski premijer Koštunica sada zaista želi hapšenje Ratka Mladića?

GRANT: Da budem iskren, ne znam jer nisam u Srbiji. Ali iz onoga što čujem u razgovorima sa stručnjacima, pri čemu mislim na viđenja stručnjaka izvan Srbije, a u vezi sa pitanjem Mladićevog izručenja je to da se srpske vlasti ne trude onoliko koliko bi morale kako bi to pitanje rešile.
Siguran sam da postoji želja da Mladić bude uhapšen, ali u Srbiji postoje ostaci starog državnog aparata, neki delovi državne birokratije i bezbednosnih službi koje prosto ne sarađuju u pokušajima da Mladić bude uhapšen. Stoga mislim da je viđenje ovog problema iz nekakve izvan-srpske vizure taj da bi srpska vlada mogla i morala da uloži više truda.

RFE: Svakako znate da je pre desetak dana premijer Koštunica ocenio da je politika Evropske unije prema Srbiji pogrešna i kontraproduktivna i da je Oli Ren (Olli Rehn), komesar Evropske unije za proširenje, inače strastveni ljubitelj fudbala, odgovorio da je zadovoljan zbog toga što ga premijer Koštunica nije optužio i za ubedljivi poraz svoje reprezentacije od Argentine. Šta se to po Vama dešava u Srbiji u vezi sa evropskim putem? Je li ovo samo dnevna politika ili je to jaka, ozbiljna poruka o situaciji u Srbiji u vezi sa evropskim integracijama?

GRANT: Dve su tu poprilično različite stvari koje treba raspetljati. Prva je da je ukupna klima za proširenje Evropske unije veoma mračna i tmurna. To nema nikakve veze sa Srbijom, Turskom ili Makedonijom. Putujem Evropom, pričam sa predstavnicima vlada i zaista je malo entuzijazma za dalje proširenje Unije posebno u nekim zemljama poput Austrije, Francuske ili Nemačke. Neke zemlje poput Britanije su veoma naklonjene proširenju, i Evropska komisija je naklonjena. Zato mislim da je veoma blesavo od srpskih političara da napadaju Evropsku komisiju koja je njihov prijatelj ili saveznik. Upravo je Komisija je potrošila mnogo vremena ubeđujući evropske vlade da pokažu više entuzijazma prema proširenju Evropske unije.

Nekoliko je razloga za ovako tmurnu atmosferu. Delom je za to odgovorno loše stanje evropske ekonomije, a tu je i činjenica da Evropa nije uspela da se dogovori o ustavu zbog čega su ljudi neskloni proširivanje, bar ne dok se ne usaglasi nekakav oblik ustava. Evropa ima probavne smetnje jer nije uspela da svari ni ulazak deset novih članica, a uskoro će ih biti još dve, Bugarska i Rumunija. Reč je o osećaju pretrpanosti zbog kojeg se ne vidi razlog da se žuri sa prihvatanjem novih članica. To je ukupna situacija. Povrh nje je poseban problem sa Srbijom samom.

Kritike Evropske unije koje stižu od čelnika Srbije ne stvaraju dobru klimu. Evropska Unija je mišljenja da se Srbija nije dovoljno potrudila da reši problem Mladića, a i sasvim je očigledno da Srbiji očito pažnju sve više odvlači posao na Kosovu. To su sve specifični problemi u odnosima između Srbije i EU. Tu je i Crna Gora. Zato je moje stajalište da bi za Srbiju bilo najbolje da što pre zaboravi Crnu Goru i Kosovo i fokusira se na uspostavljanje čvršćih odnosa sa EU. Srbija sada bira da li će ponovo predati osećanju da je žrtva i da je svet protiv nje, da Srbi prolaze kroz veoma teške nedaće i da niko prema njima nema pošten odnos, prosto da ogreznu u gunđanje. Bože moj, ako ih je volja mogu baš to da rade, ali to nije način da se približe Evropskoj Uniji. A takvo ponašanje će naneti štete i ekonomiji. Srbija, međutim, može da odluči i da prestane da se duri, da krene napred i da se usredsredi jačanje odnosa sa EU, što će pomoći i oporavku privrede a na dobrobit ljudi u Srbiji.

RFE: Je li to onda trgovina - Kosovo za EU odnosno poruka zaboravite Kosovo i Crnu Goru, uradite nešto za sebe i brže ćete u EU.

GRANT: Slažem se sa time. Mislim da Srbi kad vide Hrvate kako idu brzo ka EU to će uticati na Srbiju i, nadam se, učiniti da mnogi ljudi u Srbiji gledaju napred, a ne natrag.
XS
SM
MD
LG