Dostupni linkovi

logo-print

“Put svile” – put ka budućnosti


Arheološki ostaci grada Merv u Turkmenistanu, za koji se pretpostavlja da je bio najveći na svetu sredinom 12 veka – očuvani su. Slično je i sa islamskom arhitekturom Bakara i Samarakand u Uzbekistanu. I dok su ove tri istorijske dragocenosti na UNESKO-voj listi svetskih znamenitosti, većina ostalih lokacija duž Puta svile su izostavljene, kaže predstavnik ove svetske organizacije Frensis Čaild.

"Postoje takođe mnoga mesta koja još nisu na pomenutoj listi zbog lošeg stanja u kome se nalaze. Gradovi kao što su, na primer, Otrar, arheološki izuzetno mesto u južnom Kazahstanu, zatim Krasnaja Rečka u Kirgistanu. Oni su bili prilično zapostavljeni tokom Sovjetske vladavine", kaže Čajld. On i njegove kolege nastoje više od decenije da spasu ova i druga mesta od daljeg propadanja što je preduslov da bi se našli na UNESKO-voj svetskoj listi baštine. Sredstva za ovu namenu stižu iz Norveške, Italije, Švajcarske i naročito Japana. Bogate zemlje iz Zaliva takođe su najavile podršku, tražeći pre svega restauraciju arheoloških nalazišta u Avganistanu koja su naročito u lošem stanju. Očekuje se da će do 2008. godine većina mesta koja su se nalazila na Putu svile biti nominovana za UNESKO-vu listu.

Međutim, osim arheološke i istorijske vrednosti, Put svile predstavlja šansu i za ponovno otkrivanje identiteta naroda Centralne Azije. Time, po mišljenju Frensisa Čajlda, obnova i zaštita ove znamenitosti ne znači samo poštovanje prošlosti, već i okretanje ka budućnosti Centralne Azije.

"Za vreme Sovjetskog Saveza, većina etničkih grupa u Centralnoj Aziji je u osnovi izgubila svoj istorijski identitet. Oni su učeni da su bili nerazvijeni sve dok SSSR nije stvoren, da su bili nomadi, bez arheoloških znamenitosti - rečju - bez istorije. Zbog toga je restauracija ovih izuzetnih arheoloških mesta na neki način vraćanje Kazahstancima, Kirgizima, Tadzikistancima, njihove sopstvene istorije i kulturnog identiteta", smatra Čajld.

Zemlje kroz koje je prolazio Put svile mogu takođe da računaju i na znajačajne prihode od turizma.Ovaj pravac koji je vekovima obezbeđivao kulturnu razmenu, trebalo bi posle dužeg prekida ponovo da dobije tu ulogu.

"Ova mesta mogu postati motor lokalnog ekonomskog razvoja, ali takođe i razmene iskustava među ljudima. Centralnoazijske republike nekadašnjeg Sovjetskog Saveza bile su na neki način odsečene od sveta više od sto godina i sada se ponovo otvaraju, zainteresovane su da vide turiste iz Amerike, Japana, Australije i drugih regija, ali i da uzvrate posetu tim zemljama", kaže Frensis Čajld iz UNESKO.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG