Dostupni linkovi

logo-print

Na sledećoj sednici Vlade rasprava o ponudi Brisela


Šefovi diplomatije Evropske unije predložili su Srbiji da u saradnji sa Briselom sačini Akcioni plan za uspešno okončanje saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Predstavnik Koštuničine vlade Andreja Mladenović rekao je da će premijerov kabinet uskoro odlučiti da li će takav plan napraviti, ali ministar pravde Zoran Stojković, inače iz redova Koštuničine Demokratske stranke Srbije, po sopstvenom priznanju, ništa o tom planu ne zna:

„To ćete morati da pitate one koji znaju i koji su u to upućeni. Ja kao ministar pravde to ne znam. Moje Ministarstvo radi svoj posao, a to ćete morati da pitate one koji to bolje znaju i bolje su informisani.“

Potpredsednik G17 plus Mlađen Dinkić obećao je da će na sledeću sednicu Vlade pozvati predstavnike svih bezbednosnih struktura u okviru priprema za predstavljanje Akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom polovinom jula u Briselu. Dragan Đilas, prvi čovek demokrata u Beogradu obećao je da će trčati kako bi Srbija konačno stavila ad acta glavne prepreke evropskim integracijama, od kojih je najveća saradnja sa Haškim sudom:

„Moje mišljenje i mišljenje ljudi koji danas vode Demokratsku stranku jeste da se ceo demokratski blok treba da ujedini oko svih važnih stvari, a jedna od njih je sigurno Haški tribunal.“

Da li se iza predloga Akcionog plana krije veća odlučnost EU da pomogne Srbiji da izruči Mladića ili nešto duža šargarepa koju joj nudi kad je to izručenje u pitanju? Evropski komesar Oli Ren izjavio je da će EU do kraja iduće nedelje okončati izradu preinačenog mandata za pregovore sa Srbijom, ali je ponovio da je uslov za nastavak tih pregovora isporuka Mladića u Ševeningen. Ksenija Milivojević, generalni sekretar Evropskog pokreta za Srbiju, ipak, smatra da predlog Brisela da Srbija sačini Akcioni plan za saradnju sa Hagom predstavlja relaksaciju situacije u pogledu pregovora sa Srbijom:

„U tom smislu je i ideja o Akcionom planu s jedne strane i s druge strane predlog komesara za proširenje Olija Rena od pre nekoliko nedelja da se formira jedno zajedničko telo koje bi činili predstavnici Srbije i predstavnici Evropske unije, koje bi vršilo monitoring, odnosno procenu saradnje sa Haškim tribunalom u smislu – do koje se faze došlo u lociranju Ratka Mladića, šta službe rade po tom pitanju i tako dalje. Što bi, čini mi se, eventualno moglo da dovede i do zaključka da se zaista čini sve da se Mladić pronađe i da to možda u određenom trenutku nije moguće, kako bi se time otklonila prepreka da se pregovori nastave. Ja to prosto tumačim kao zaista jednu dobru volju EU da na sve načine omogući nastavak pregovora, ali sa druge strane za to je zaista neophodna saradnja Vlade Srbije.“

Za razliku od domaćih sagovornika, James Lyon, šef Projekta Međunarodne krizne grupe za Srbiju, kaže da njemu nije poznato da će Brisel preko Akcionog plana relativizovati ili relaksirati glavni haški uslov za pregovore. U najboljem slučaju, kaže, takvim planom Unija želi da spase obraz Koštunici i da mu ponudi neophodnu tehničku i drugu pomoć za hvatanje Mladića:

„Na osnovu onoga što sam ja čuo iz Brisela i Vašingtona – vratio sam se iz Vašingtona u subotu – nije bilo nijedne reči o tome, već samo o tome kako možemo da šaljemo tehničku pomoć Srbiji. O ukidanju uslovljavanja nije bilo nijedne reči.“

Šta zapravo EU konkretno nudi Srbiji preko Akcionog plana, pitamo Jamesa Lyona:

„Akcioni plan ne znači da će oni da popuštaju u svojim principima, već je to samo plan gde će oni da sednu sa Srbijom i da kažu – OK, šta vam treba konkretno, hajde da vam pomognemo i da to planiramo, šta možemo da vam ponudimo od obaveštajnih resursa, usluge, koji su vam rokovi i tako dalje. To je Akcioni plan. Ali koliko znam, ona strategija i politika uslovljavanja nije promijenjena uopšte. Ovih dana kruže neke priče u novinama o stranim agentima u Srbiji. Ali ono što je već davno poznato, to je da su agenti Sjedinjenih Američkih Država i Britanije godinama bili u Srbiji, da su čak – u vreme Đinđića – bili u pratnji policije dok je pravila racije, dok je tragala za Mladićem i drugim haškim beguncima. Dakle, vidim samo jednu ponudu, a to je da pomognu Srbiji u hapšenju Mladića, kao što su sarađivali sa Hrvatima. Poslali su obaveštajce i neka tehnička sredstva, pokušavali su da proguraju neke ljude da prave opstrukcije i slično. Ali što se suštinskih promena evropske politike tiče, toga nema. Ova pomoć je već bila ponuđena, koliko ja znam, i Srbija je mogla to da traži već odavno da je htela. Mislim da je cela priča zapravo pokušaj Zapada da pomogne Koštunici da sačuva obraz.“

Čini se da je i ovde u pitanju kombinacija ako ne igre na sreću, ono bar ili igre na kupovinu vremena. I ova, kao I sve prethodne inicijative Zapada završavaju domaćim tumačenjima koja su rezultat propuštanja kroz filter kako lokalnih projekcija, tako i lokalnih političkih, a sada već i predizbornih, potreba.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG