Bez ekonomskog razvoja mi ne možemo opstati ovde, a bez posla posebno su žene ugrožene i nemaju perspektivu, kaže za Radio Slobodna Evropa Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena “Avenija” u Lapljem Selu, nedaleko od Prištine. U postkonfliktnom periodu položaj srpskih žena je posebno pogoršan, jer su zbog raseljenja mnoge ostale bez posla. Zato je osnovano Udruženje poslovnih žena “Avenija”, koje ženama pomaže da pronađu posao:
“Znamo da je žena mnogo odgovornija kada je porodica u pitanju i deca i ona će se truditi na sve moguće načine kako da obezbedi hranu i ono što je neophodno za porodicu. Mi im pomažemo, obučavamo ih kako da planiraju taj svoj rad kako da urade biznis plan. Isto za njih smo nalazili donatore, sarađivali sa određenjim agencijama, bankama, koje bi našle mogućnosti da finansiraju te projekte.”
U potrazi za poslom, žene imaju ideje za pokretanje različitih delatnosti, od proizvodnje, usluga do zanatstva. Do sada je u selima centralnog Kosova omogućena proizvodnja mlečnih proizvoda, kolača, lekovitog bilja, cveća. Žene se još bave i ručnim radovima, pa se za njih organizuju prodajne izložbe. Ali problemi za mnoge su kako da prošire svoj rad i učešće na tržištu. Udruženje broji 350 članica, od kojih su mnoge već počele da rade i ostvaruju dohodak. Među njima je i Gordana Stević iz Lapljeg Sela, koja je uz finansijsku podršku pokrenula porodični biznis proizvodnje domaćih kolača:
“Preko Udruženja ‘Avenija’ ja sam dobila u vidu kredita preko IOM-a, znači za proizvodnju kolača i torti. Time se bavim skoro četiri godine.”
RSE: Kako ide posao?
STEVIĆ: U početku je bilo mnogo bolje sada se malo tržište proširilo, konkurencija je malo veća, uvozi se iz Srbije, ali mušterije su i dalje tu, znači zadovljni su mojim plasmanom robe. Ima prođe.
RSE: Da li se može živeti od tih para?
STEVIĆ: Samo malo, dodatak, kao budžet porodice da se doda.
Međutim, nisu sve žene dobile pozitivan odgovor. Sada se za najugroženije članice pokušava organizovati kolektivni rad. Prema rečima Gordane Đorić, takva delatnost bi bila otvorena u Lapljem Selu, ali kada će se to pokrenuti zavisi od sredstava kojih za sada nema:
“To su pretežno žene koje su nekad radile u fabrici YUMKO, one znaju da šiju ali nemaju uslove kuće. Mi smo napisali projekat i one će se baviti proizvodnjom posteljine, drugi deo će se baviti izradom odevnih i predmeta za domaćinstvo. Ali, nažalost, nemamo sredstva. Sve kompletno koliko bi to koštalo oko 40.000 evra. To nije ništa kad znamo da ćemo sigurno obezbediti lični dohodak za 30 žena i mogućnost da se proširujemo i otvramo nova radna mesta. Ali, nažalost, svima smo se obraćali i našim institucijama na Kosovu i institucijama u Srbiji, ali niko nam nije dao pozitivan odgovor.”
Đorić ističe da ekonomska perspektiva može pomoći ostanku i povratku Srba, jer povratnici moraju od nečega da žive. Kako ideja ima, ali nedostaje finansijska podrška postavlja se pitanje ko treba da pomogne ovim ženama:
“Ako pričamo o Kosovu, ovde su međunarodne agencije, ovde je UN, tu su i kosovske institucije - na prvom mestu bi oni trebalo to da urade. Bez ekonomskog razvoja sigurno ne možemo opstati nigde.”
Ovo Udruženje je ženama pružilo jednu novu šansu. Njegove članice, kako kaže Gordana Stević, sada se osećaju se kao korisni članovi društva:
“Žene su uvek bile zapostavljene, a sada u ‘Aveniji’ razmenjujemo mišljenja, razgovaramo, nalazimo teme u svim oblastima, o kulturi, proizvodnji, situaciji, o svemu.”
Iako se ova nevladina organizacija maksimalno trudi i daje veliki doprinos u selima centralnog Kosova, na kraju ostaje da institucije pokrenu ekonomski razvoj, ukoliko žele da realizuju svoju politiku povratka i ostanka kosovskih Srba.
“Znamo da je žena mnogo odgovornija kada je porodica u pitanju i deca i ona će se truditi na sve moguće načine kako da obezbedi hranu i ono što je neophodno za porodicu. Mi im pomažemo, obučavamo ih kako da planiraju taj svoj rad kako da urade biznis plan. Isto za njih smo nalazili donatore, sarađivali sa određenjim agencijama, bankama, koje bi našle mogućnosti da finansiraju te projekte.”
U potrazi za poslom, žene imaju ideje za pokretanje različitih delatnosti, od proizvodnje, usluga do zanatstva. Do sada je u selima centralnog Kosova omogućena proizvodnja mlečnih proizvoda, kolača, lekovitog bilja, cveća. Žene se još bave i ručnim radovima, pa se za njih organizuju prodajne izložbe. Ali problemi za mnoge su kako da prošire svoj rad i učešće na tržištu. Udruženje broji 350 članica, od kojih su mnoge već počele da rade i ostvaruju dohodak. Među njima je i Gordana Stević iz Lapljeg Sela, koja je uz finansijsku podršku pokrenula porodični biznis proizvodnje domaćih kolača:
“Preko Udruženja ‘Avenija’ ja sam dobila u vidu kredita preko IOM-a, znači za proizvodnju kolača i torti. Time se bavim skoro četiri godine.”
RSE: Kako ide posao?
STEVIĆ: U početku je bilo mnogo bolje sada se malo tržište proširilo, konkurencija je malo veća, uvozi se iz Srbije, ali mušterije su i dalje tu, znači zadovljni su mojim plasmanom robe. Ima prođe.
RSE: Da li se može živeti od tih para?
STEVIĆ: Samo malo, dodatak, kao budžet porodice da se doda.
Međutim, nisu sve žene dobile pozitivan odgovor. Sada se za najugroženije članice pokušava organizovati kolektivni rad. Prema rečima Gordane Đorić, takva delatnost bi bila otvorena u Lapljem Selu, ali kada će se to pokrenuti zavisi od sredstava kojih za sada nema:
“To su pretežno žene koje su nekad radile u fabrici YUMKO, one znaju da šiju ali nemaju uslove kuće. Mi smo napisali projekat i one će se baviti proizvodnjom posteljine, drugi deo će se baviti izradom odevnih i predmeta za domaćinstvo. Ali, nažalost, nemamo sredstva. Sve kompletno koliko bi to koštalo oko 40.000 evra. To nije ništa kad znamo da ćemo sigurno obezbediti lični dohodak za 30 žena i mogućnost da se proširujemo i otvramo nova radna mesta. Ali, nažalost, svima smo se obraćali i našim institucijama na Kosovu i institucijama u Srbiji, ali niko nam nije dao pozitivan odgovor.”
Đorić ističe da ekonomska perspektiva može pomoći ostanku i povratku Srba, jer povratnici moraju od nečega da žive. Kako ideja ima, ali nedostaje finansijska podrška postavlja se pitanje ko treba da pomogne ovim ženama:
“Ako pričamo o Kosovu, ovde su međunarodne agencije, ovde je UN, tu su i kosovske institucije - na prvom mestu bi oni trebalo to da urade. Bez ekonomskog razvoja sigurno ne možemo opstati nigde.”
Ovo Udruženje je ženama pružilo jednu novu šansu. Njegove članice, kako kaže Gordana Stević, sada se osećaju se kao korisni članovi društva:
“Žene su uvek bile zapostavljene, a sada u ‘Aveniji’ razmenjujemo mišljenja, razgovaramo, nalazimo teme u svim oblastima, o kulturi, proizvodnji, situaciji, o svemu.”
Iako se ova nevladina organizacija maksimalno trudi i daje veliki doprinos u selima centralnog Kosova, na kraju ostaje da institucije pokrenu ekonomski razvoj, ukoliko žele da realizuju svoju politiku povratka i ostanka kosovskih Srba.
