Josip Broz Tito je za života bio inspiracija domaćih reditelja. Najpoznatiji filmski Titov lik je onaj koga je zaigrao glumac svjetskog glasa, sjajni tumač šekspirovih likova, Ričard Barton. Posle Titove smrti je najpoznatiji film o njemu, sa prijatnim humorom praškog učenika Gorana Markovića, Tito i ja. Pamti se i dokumentarni projekt „Tito po drugi put među Srbima“, Želimira Žilnika. Zatim sledi manje-više duga tišina, da bi iznenada, ove godine, počela da se rade tri dokumentarna filma, potpuno različitih filmskih stvaralaca u Srbiji i Hrvatskoj.
Lordan Zafranović, reditelj koji živi u Pragu, a kreće se poslednjih godina na relaciji Prag-Zagreb-Beograd i koji priprema dokumentarac o Titovim ljubavima, kaže da Tito može da bude komercijalni svetski brend:
„Jer je ostavio određeni historijski trag. Ima zanimljiv život za film. I De Niro i Stanlone su željeli da naprave film o Titu.“
Otkuda toliko interesovanja za Tita u 2006. godini - pitali smo hrvatskog reditelja Antuna Vrdoljaka, koji takođe najavljuje dokumentarac o Titu:
„Da su stari Egipćani imali kinematografiju, najveći broj filmova bi bio o poplavama Nila.“
Na primedbu da neki sumnjaju da Titom može objektivno da se bavi čovek koji je otvorio šampanjac na vest o njegovoj smrti i da mu zato treba zabraniti snimanje tog filma, Antun Vrdoljak je reagovao:
„To su se stare prdonje naljutile.“
Kakav će Tito biti u filmu Lordana Zafranovića?
„Tek kada film bude gotov, zajedno sa vama ću znati kakav je Tito. U svakom slučaju, on je moj heroj.“
Autor Okupacije u 26 slika, Lordan Zafranović, o svom projektu, intimnoj priči o Titovim ljubavima:
„Imamo već impozantan broj izjava ljudi koji su mu bili jako bliski i koji su nam izgovorili neke stvari po prvi put. Jara Ribnikar je dala jedan izuzetan iskaz, dosta intiman i lijep, pun atmosfere. To su sve slike na sliku. Gospođa Latinović, posljednji preživjeli španski borac, jedna izuzetna ličnost, nam je dala svoj iskaz. Izuzetan intervju nam je dala i žena Borisa Kidriča, Zdenka Kidrič, koja živi u Ljubljani i ima 97 godina.“
Antun Vrduljak, zagrebački reditelj, na vest da Lordan snima film o Titovim ljubavima, kaže:
„To je zanimljivo.“
O svom projektu, Vrdoljak nije bio previše raspoložen da govori:
„Ja sam čovjek od zanata i tek kada dobijem jedan materijal sagledam šta ide uz šta.“
Prvi projekt o Titu je onaj koji je već delimično emitovan na RTS-u i koji je izazvao različite reakcije, dokumentarni serijal „Tito, crveno i crno“, beogradskog reditelja Miće Miloševića. Taj serijal izazvao je burne reakcije, posebno u susednoj Bosni i Hercegovini, gde je emitovan na Federalnoj Televiziji. „Mlađi gledaoci na Internetovim forumima su pozitivno govorili o emisiji, a negativno o Titu, a stariji su protestovali zbog izjednačavanja partizana i četnika, a ne zbog Tita“, kaže urednik dokumentarnog programa Federalne Televizije Bosne i Hercegovine, Vladimir Bilić:
„Znamo kakav je stav običnih ljudi u Bosni i Hercegovini o Titu i o svemu onome što je on uradio – izuzetno pozitivan. Kada smo gledali materijale koji su pripremljeni i urađeni iz prve tri emisije, a na jesen trebaju da budu još tri, zaključili smo da bi ipak trebao da se vidi nekakav drugi stav, da se vidi kako i na koji način, u nama susjednim zemljama, tretiraju tu izuzetnu ličnost.“
Urednik Dokumentarnog programa RTS-a, Božidar Nikolić, o motivima da se u 2006. godini različiti autori bave ličnošću Tita:
„Mislim da ne može niko da se vrati svom identitetu, a da ne pođe od Tita. Jedino ne znam da li autori koji se time bave osećaju puls vremena, ili su oni kao pojedinci došli do tog saznanja.“
Da li je došlo vreme da se bez strasti govori o ličnosti koja je obeležila XX vek na Balkanu? Na to pitanje dva beogradska istoričara, Branka Prpa i Milan Protić, različito odgovaraju:
„Opet imamo posla s nekim novim falsifikatom i jednom novom ideologizacijom jedne naučne discipline koja nije u funkciji ljudskog znanja, nego je u funkciji dnevne politike.“
„To nije nikakvo iznenađenje za mene jer je taj čovek obeležio jednu epohu, bez obzira da li će ocena o njemu biti pozitivna ili negativna. Čovek koji je apsolutno vladao gotovo pola veka, čija je politička karijera trajala gotovo 70 godina, svakako da privlači pažnju istoričara i umetnika, tako da me to ništa ne čudi.“
Lordan Zafranović autora je Okupacije u 26 slika, filma u kome se žestoko obračunava sa ustašama. Antun Vrduljak je autor drame „Duga, mračna noć“ koja je inspirisala jednog novinskog autora da napiše: „Tačno locira zlo u jugoslovenskom totalitarizmu, a to zlo je hoštapler tipa Tito“. Treći autor je Mićo Milošević, poznat po komedijama lakog tipa Tesna koža. Da li iz autorskih radionica, tri potpuno različita reditelja, mogu izaći potpuno različiti pogledi na čoveka koji je obeležio XX vek na Balkanu?
Boža Nikolić, urednik Dokumentarnog programa RTS-a:
„Čini mi se da će svi uraditi slične filmove. Ne verujem da će u jednoj sredini biti urađen neki film koji će da bude apoteoza Tita, a u nekoj sredini film koji će govoriti sve najcrnje o njemu. Mislim da će to biti vrlo izbalansirani filmovi. Ako odbacimo neke specifičnosti, mislim da će projekti dosta sličiti.“
Milan Protić, istoričar, malo je uzdržanji:
„Videćemo kako će to da izgleda. Može da bude vrlo zanimljivo i vrlo provokativno, ukoliko bude urađeno na jedan slobodan način.“
Bila je to priča o pripremi tri dokumentarna projekta o Josipu Brozu Titu, tri različita autora sa Balkana. Sva trojica su Titovi savremenici.
Lordan Zafranović, reditelj koji živi u Pragu, a kreće se poslednjih godina na relaciji Prag-Zagreb-Beograd i koji priprema dokumentarac o Titovim ljubavima, kaže da Tito može da bude komercijalni svetski brend:
„Jer je ostavio određeni historijski trag. Ima zanimljiv život za film. I De Niro i Stanlone su željeli da naprave film o Titu.“
Otkuda toliko interesovanja za Tita u 2006. godini - pitali smo hrvatskog reditelja Antuna Vrdoljaka, koji takođe najavljuje dokumentarac o Titu:
„Da su stari Egipćani imali kinematografiju, najveći broj filmova bi bio o poplavama Nila.“
Na primedbu da neki sumnjaju da Titom može objektivno da se bavi čovek koji je otvorio šampanjac na vest o njegovoj smrti i da mu zato treba zabraniti snimanje tog filma, Antun Vrdoljak je reagovao:
„To su se stare prdonje naljutile.“
Kakav će Tito biti u filmu Lordana Zafranovića?
„Tek kada film bude gotov, zajedno sa vama ću znati kakav je Tito. U svakom slučaju, on je moj heroj.“
Autor Okupacije u 26 slika, Lordan Zafranović, o svom projektu, intimnoj priči o Titovim ljubavima:
„Imamo već impozantan broj izjava ljudi koji su mu bili jako bliski i koji su nam izgovorili neke stvari po prvi put. Jara Ribnikar je dala jedan izuzetan iskaz, dosta intiman i lijep, pun atmosfere. To su sve slike na sliku. Gospođa Latinović, posljednji preživjeli španski borac, jedna izuzetna ličnost, nam je dala svoj iskaz. Izuzetan intervju nam je dala i žena Borisa Kidriča, Zdenka Kidrič, koja živi u Ljubljani i ima 97 godina.“
Antun Vrduljak, zagrebački reditelj, na vest da Lordan snima film o Titovim ljubavima, kaže:
„To je zanimljivo.“
O svom projektu, Vrdoljak nije bio previše raspoložen da govori:
„Ja sam čovjek od zanata i tek kada dobijem jedan materijal sagledam šta ide uz šta.“
Prvi projekt o Titu je onaj koji je već delimično emitovan na RTS-u i koji je izazvao različite reakcije, dokumentarni serijal „Tito, crveno i crno“, beogradskog reditelja Miće Miloševića. Taj serijal izazvao je burne reakcije, posebno u susednoj Bosni i Hercegovini, gde je emitovan na Federalnoj Televiziji. „Mlađi gledaoci na Internetovim forumima su pozitivno govorili o emisiji, a negativno o Titu, a stariji su protestovali zbog izjednačavanja partizana i četnika, a ne zbog Tita“, kaže urednik dokumentarnog programa Federalne Televizije Bosne i Hercegovine, Vladimir Bilić:
„Znamo kakav je stav običnih ljudi u Bosni i Hercegovini o Titu i o svemu onome što je on uradio – izuzetno pozitivan. Kada smo gledali materijale koji su pripremljeni i urađeni iz prve tri emisije, a na jesen trebaju da budu još tri, zaključili smo da bi ipak trebao da se vidi nekakav drugi stav, da se vidi kako i na koji način, u nama susjednim zemljama, tretiraju tu izuzetnu ličnost.“
Urednik Dokumentarnog programa RTS-a, Božidar Nikolić, o motivima da se u 2006. godini različiti autori bave ličnošću Tita:
„Mislim da ne može niko da se vrati svom identitetu, a da ne pođe od Tita. Jedino ne znam da li autori koji se time bave osećaju puls vremena, ili su oni kao pojedinci došli do tog saznanja.“
Da li je došlo vreme da se bez strasti govori o ličnosti koja je obeležila XX vek na Balkanu? Na to pitanje dva beogradska istoričara, Branka Prpa i Milan Protić, različito odgovaraju:
„Opet imamo posla s nekim novim falsifikatom i jednom novom ideologizacijom jedne naučne discipline koja nije u funkciji ljudskog znanja, nego je u funkciji dnevne politike.“
„To nije nikakvo iznenađenje za mene jer je taj čovek obeležio jednu epohu, bez obzira da li će ocena o njemu biti pozitivna ili negativna. Čovek koji je apsolutno vladao gotovo pola veka, čija je politička karijera trajala gotovo 70 godina, svakako da privlači pažnju istoričara i umetnika, tako da me to ništa ne čudi.“
Lordan Zafranović autora je Okupacije u 26 slika, filma u kome se žestoko obračunava sa ustašama. Antun Vrduljak je autor drame „Duga, mračna noć“ koja je inspirisala jednog novinskog autora da napiše: „Tačno locira zlo u jugoslovenskom totalitarizmu, a to zlo je hoštapler tipa Tito“. Treći autor je Mićo Milošević, poznat po komedijama lakog tipa Tesna koža. Da li iz autorskih radionica, tri potpuno različita reditelja, mogu izaći potpuno različiti pogledi na čoveka koji je obeležio XX vek na Balkanu?
Boža Nikolić, urednik Dokumentarnog programa RTS-a:
„Čini mi se da će svi uraditi slične filmove. Ne verujem da će u jednoj sredini biti urađen neki film koji će da bude apoteoza Tita, a u nekoj sredini film koji će govoriti sve najcrnje o njemu. Mislim da će to biti vrlo izbalansirani filmovi. Ako odbacimo neke specifičnosti, mislim da će projekti dosta sličiti.“
Milan Protić, istoričar, malo je uzdržanji:
„Videćemo kako će to da izgleda. Može da bude vrlo zanimljivo i vrlo provokativno, ukoliko bude urađeno na jedan slobodan način.“
Bila je to priča o pripremi tri dokumentarna projekta o Josipu Brozu Titu, tri različita autora sa Balkana. Sva trojica su Titovi savremenici.
