Dostupni linkovi

logo-print

Nema Ustava, nema proširenja


"Nema Ustava, nema proširenja", tako su pojedini posmatrači ocenili ishod upravo završenog dvodnevnog samita EU u Briselu. Jedino što su šefovi država i vlada evropske dvadesetpetorke mogli da konstatuju, godinu dana nakon francuskog i holandskog 'ne' novom ustavu Unije, da nema saglasnosti i da odluku treba odložiti do 2008.

Reč je o veoma kompleksnom problemu, jer je svaki krug proširenja pratila i odgovarajuća strukturalna reforma u cilju produbljivanja integracije. Tako je sa prijemom Irske, Britanije i Danske 1973. usvojena Zajednička politika o poljoprivredi. Ulazak Grčke, Španije i Portugalije početkom osamdesetih godina pratilo je ustanovljavanje fondova za koheziju i strukturalne reforme. Članstvo Švedske, Austrije i Finske 1995. usledilo je nakon stvaranja jedinstvenog tržišta, ekonomske i političke Unije, a potom je usledilo uvođenje evra.

Zamišljen kao projekat koji je trebalo da olaška integraciju i funkcionisanje Unije nakon poslednjeg proširenja sa 15 na 25 članica, 2004. godine, neuspeh da se usvoji novi ustav svakako će se odraziti na dalje proširenje. Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso:

"Ne možemo da kažemo 'da' proširenoj Evropi i istovremeno 'ne' institucionalnim reformama. Nužna je transformacija institucija tako da Evropska unija postane efikasnija, demokratičnija i njena pozicija u svetu još koherentnija."

Rumunija i Bugarska bi trebalo da postanu punopravne članice početkom 2007. godine i ta odluka se može odlagati maksimalno do 2008. To znači da bi se eventualni zastoj u proširenju odrazio negativno na ostale balkanske zemlje, pre svega Hrvatsku koja je već u fazi pregovora o članstvu i očekuje prijem najkasnije do 2010. godine. Ovom regionu je inače na samitu 2003. godine u Solunu obećano članstvo u Uniji. Hose Manuel Baroso:

"Mi poštujemo preuzete obaveze, ali istovremeno uvažavamo i činjenicu da u našem javnom mnijenju postoje bojazni oko obima i tempa proširenja."

Lideri EU su juče potvrdili da pred državama zapadnog Balkana stoji perspektiva uključivanja kroz proces stabilizacije i pridruživanja i poručili da će "i dalje opipljivim merama pomoći da ta evropska perspektiva bude sve stvarnija, naročito kroz instrument podrške za pripremu pristupanja u članstvo (EU), koji će biti izgrađen iduće godine". Oni navode da napredak ka pridruživanju Evropskoj uniji zavisi od toga u kojoj meri će svaka od zapadnobalkanskih zemalja pojedinačno ispunjavati političke uslove iz Kopenhagena, kao i zahteve u procesu stabilizacije i pridruživanja.

Međutim, nakon odlaganja odluke o Ustavu, mnoga pitanja ostaju otvorena. Diplomate ističu da je Francuska nametnula tok debate na ovom samitu. Njeni građani smatraju da je čak i prethodni prijem deset novih članica 2004. godine bila greška, što su uostalom i demnostrirali na prošlogodišjem referendumu odbacujući Ustav. Francuska i njene saveznice traže dugoročnije zamrzavanje proširenja Unije. Zbog toga je na samitu zaključeno da prilikom prijema novih članica treba imati u vidu apsorpcijske kapacitete Unije. Međutim, mnogi smatraju da to nije jasno definisan kriterijum i može se krajnje subjektivno primenjivati. Rezervisanost prema daljem proširenju pre svega se tumači strahom pojedinih evropskih krugova da bi, prijemom Turske kao muslimanske zemlje, bio napravljen veliki debalans.

Britanski premijer Toni Bler pokušao je da ublaži uticaj zaključaka ovog samita na proširenje:

“Mi smo u ovom trenutku ostavili otvorenim pitanje koji je pravi put ka budućnosti. Naime, nema sumnje da će Evropa morati da menja svoja pravila zato što nakon 15, Unija sada ima 25, uskoro će imati 27 članova, a onda će i druge zemlje ući u budućnosti, možda balkanske. Zato su potrebna nova pravila za funkcionisanje, ali kako će ona izgledati, to je, smatram, otvoreno pitanje."

Evropska komisija je dobila nalog da do jeseni pripremi strategiju daljeg proširenja.

Na ovom samitu je istovremeno razmatran uticaj ustavne blokade na interne prilike, odnosno funkcionisanje Unije. Baroso je ukazao na nužnost da evropska dvadesetpetorka nastavi reforme, tako što bi države članice prenele deo suvereniteta u pravosuđu i bezbednosti na evropske institucije u Briselu. On se založio i za stvaranje zajedničkog diplomatskog kora i čvršću koordinaciju u spoljnoj politici. Međutim, mnogi su u Evropi skeptični prema ovim inicijativama. Oni smatraju da Unija nema legitimitet da nastavi dalje integracije dok se ne usvoji Ustav. Mada su veće članice Unije odbacile Barosov poziv da Brisel dobije veću kontrolu oko imigracione politike, svi se slažu da to pitanje kao i unutrašnja bezbednost, ključni su izazovi sa kojima se Evropa u ovom trenutku suočava. Na desetine hiljada ilegalnih imigranata pokušavaju da se svake godine domognu južnih obala starog kontinenta. Istovremeno, sve veće zajednice imigranata su sve cešći izvor tenzija u mnogim zapadnoevropskim zemljama.

Austrijski kancelar Volfgang Šisel je kazao da postoji saglasnost da oni imigranti koji već dođu u Evropu moraju biti bolje integrisani:

"Veoma je važno da imigranti uče jezik zemlje u kojoj žive i prihvate njene vrednosti – mislim na toleranciju, ljudska prava, prava žena, vladavinu prava. Oko toga ne može biti kompromisa. Te vrednosti čine Evropu onim što jeste."

Mnogi smatraju da ni 2008. godine EU neće biti u povoljnijoj situaciji da usvoji novi ustav, kojim je predviđeno jačanje evropskih institucija, uvođenje predsednika Unije i šefa diplomatije. Istina, procenjuje se da bi Nemačka i Francuska, kao dve ključne zemlje, mogle tokom svog predsedavanja Unijom, početkom 2007, odnosno u drugoj polovini 2008. godine da svojim autoritetom izdejstvuju rešenje. Problem je, međutim, u tome što se Nemačka, sa Španijom i Italijom, zalaže za manje korekcije postojećeg ustavnog teksta, dok Francuska, Holandija i Britanija traže pisanje potpuno novog akta. Britanija, koja je do referenduma u Holandiji i Francuskoj, važila za glavnog evroskeptika, protivi se prevelikom prenosu ovlašćenja sa zemalja članica na institucije u Briselu. Zbog toga je uoči samita premijer Luksemburga Žan Klod Junker upozorio da protivljenje Londona može voditi stvaranju "Evrope u dve brzine", odnosno dve vrste članica, čime bi se izbegla blokada ustavnog procesa.

Neki analitičari procenjuju da je Evropska unija nakon jučerašnjeg samita definitivno pokazala da je paralizovana, što je predsednik Evropske komisije Baroso odbacio:

"Evropa nije paralizovana. Ona ide napred i nećemo usporiti sadašnji tempo. Sasvim suprotno, pre krajnjeg institucionalnog rešenja mi nastavljamo sa našom evropskim projektima koji već daju rezultate."

Oživljavanje evropske privrede nakon višegodišnje stagnacije, na čelu sa Nemačkom kao najvećim svetskim izvoznikom, kao i diplomatske aktivnosti trojke, koju čine Francuska, Britanija i Nemačka, u pronalaženju rešenja za iranski nuklearni program, mnogi ipak tumače kao vitalnost Unije koja će joj omogućiti suočavanje sa pomenutim i drugim izazovima.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG