Dostupni linkovi

logo-print

Život na marginama društva


Alija Rušiti kaže da bi znatno veći broj romske dece završavao osnovne i srednje škole kada bi prosvetni radnici imali malo više razumevanja za njih:

„Zavisi od predavača, zato što predavači gledaju čija su deca, koja su deca, malo se zalažu oko te dece, da bi moglo dalje da ide.“

Slavoljub Đorđević, menadžer Romskog informativnog centra u Kragujevcu smatra da su težak socijalni položaj Roma i svojevrsna diskriminacija te populacije glavni razlozi zbog kojih je u proteklih dvadesetak godina veoma mali broj romske dece završio osnovnu školu:

„Dete iz naselja koje nema ni kanalizaciju, ni vodu, dolazi u školu prljavo i kaljavo i druga deca izbegavaju da se sa njim druže zato što je takav, što je diskriminacija. Onda se to prenosi i na nastavno osoblje koje radi to isto i onda se taj problem samo produbljuje, da dete u određenom trenutku više nema snage da se s tim bori i napušta školu.“

Đorđevićeve navode potvrđuje i Alija Rušiti:

„Nemaju šta da obuku, nemaju od čega. Međutim, škola zahteva da deca dolaze u školu normalno obučena, higijena pre svega, odnosno da se odeva kao i svi ostali.“

Tako se zatvara začarani krug nepismenosti i siromaštva, jer po navodima Mirjane Vujičić, mladi Romi zbog nepismenosti teško nalaze posao, zbog čega su osuđeni na siromaštvo:

„Omladina se ne može zaposliti. Ima ih i koji su školovani, mada naša deca malo lošije stoje što se tiče školovanja. Naši mladi ne traže mnogo, samo toliko da se prehrane, ali verujte da ne mogu ni to.“

Statistika kaže da je 62 odsto Roma bez završene osnovne škole. Jedan od njih je i Emir Rušiti, koji radi kod oca u prodavnici:

„Išao sam u školu u Nemačkoj i stigao sam do 4. razreda. Ovde kad sam hteo da se upišem, nisu hteli da me prime. Sada radim ovde kod oca u prodavnici. Dosta mi smeta što nisam mogao da nastavim sa školovanjem.“

Među 0,3 odsto Roma koji poseduju diplome više škole ili fakulteta nalazi se i Ivana Milojević, koja je uspela da savlada sve prepreke i završi fakultet:

„Bila sam uvek solidan đak, tako da sam mogla da funkcionišem među ostalom decom. Bilo je jako teško, ali ja sam bila redovan student, znači da sam se celo vreme finansirala iz budžeta.“
  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG