Dostupni linkovi

logo-print

Narodna banka dostavila tražene podatke Hagu


Kako saznaje Radio Slobodana Evropa, Narodna banka Srbije dostavila je Haškom tribunalu tražene podatke o upadu Republike Srpske u monetarni sistem nekadašnje SR Jugoslavije 1997. godine, jer postoje sumnje da je deo tih sredstava korišćen za skrivanje haških begunaca. Portparol Haškog tribunala Anton Nikiforov potvrdio je našem radiju da Hag formalno nije otvorio istragu o tom slučaju, ali prati istragu:

„Možda je nešto ostalo za neke od ovih preostalih begunaca, ako bi oni mogli to koristiti. To verovatno nije slučaj, ali nama to nije jasno i želimo da oni to istraže. Nas to zanima samo u tom pogledu.“

Iz Narodne banke Srbije tvrde da na osnovu podataka kojima oni raspolažu nije identifikovan dokument ili podatak koji bi ukazivao na mogućnost upada u platni sistem takvih razmera.

Sa stručnog aspekta, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, kvantitet navodnog monetarnog udara i sredstava koja se pominju, bio bi takvih razmera da bi u odnosu na ukupnu novčanu masu i devizne rezerve teško prošao neopaženo. Ipak, čitav slučaj monetarnog udara s desne strane Drine pratila je devedesetih beogradska nezavisna novina „Naša Borba“, a njen nekadašnji glavni i odgovorni urednik Miša Brkić iznosi detalje istraživačkog poduhvata:

„To je bilo vreme Miloševićevog režima kad je dobar dio informacija bio tako dobro zatvoren i stavljen iza sedam brava da do nekih konkretnih podataka u misli gde taj novac ide, tada nije moglo da se dođe. Mi smo čak i preko naših dopisnika u Republici Srpskoj u BiH i preko nekih međunarodnih finansijskih kanala pokušali da dođemo do informacija, ali ni na taj način ništa nismo mogli da utvrdimo.“

Sumnje da 230 miliona nemačkih maraka iz platnog prometa tadašnje SRJ povukla vlada premijera Gojka Kličković,a objasnio je nakon desetogodišnje ćutnje i sam premijer, koji je u intervjuu jednom beogradskom dnevniku rekao da tvrdnje o upadu u monetarni sistem Jugoslavije nemaju veze za istinom. Naplatili smo 890 miliona dinara koje nam je u vreme blokade na Drini Srbija dugovala, kazao je nekadašnji premijer Republike Srpske, koji je svojevremeno koristio beogradsku ličnu kartu. U praćenju tokova novca, slažu se ekonomisti, pogotovo devedesetih – u vreme raspada jedinstvenog monetarnog sistema, teško je bilo pratiti tokove novca, ali se znalo ko ga je kontrolisao. Milan Kovačević stoga ocenjuje:

„Ja to ne bih nazivao upadom i mislim da se to nije moglo dogoditi. Moglo se dogoditi obratno – da je neko odavde poslao dinare da se koriste tamo za razne svrhe. I drugo, trebalo bi istražiti, ako se to dogodilo, za koju svrhu je stvarno upotrebljeno.“

Portparol haškog Tužilaštva Anton Nikiforov pojašnjava za Radio Slobodna Evropa da je Tužilaštvo, koje je inače zatvorilo svoj istražni mandat, i ranije pratilo istrage o tokovima novca:

„Kako bi to nama moglo pomoći? Samo u tom pogledu ako se taj novac još koristi od strane begunaca za skrivanje. A što se tiče toga da je novac štampan u Beogradu i da je celokupna finansijska i vojna pomoć išla iz Beograda u Republiku Srpsku tokom rata, to svi mi znamo. U tom pogledu nas to ne zanima jer smo mi to već puno puta dokazali. Ali dobro je da se malo ova Vlada pokrene i da nešto napravi, da oni najzad nađu taj novac i odgovorne ljude koji su to uzeli i da utvrde za koje svrhe su to upotrebili. Ali vidim da sad Kličković to sve negira.“

Očigledno je da u i u ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, vlada zavera ćutanja, ili strah od odgovornosti, pa je svaki pokušaj da dođemo do zvaničnih informacija ostao bez rezultata.
XS
SM
MD
LG