Dostupni linkovi

logo-print

Pad imidža Amerike


Kathleen MOORE, Srdan KUSOVAC

Antiamerikanizam u svetu u prošlogodišnjem istraživanju javnog mnjenja vašingtonskog centra Pju pokazivao je smanjenje što su istraživači tumačili pozitivnim reakcijama na američku pomoć upućenu 2004. žrtvama tsunamija u južnoj Aziji. Onda se trend promenio pokazuju rezultati ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog na impozantnom uzorku od 17.000 građana Evrope, Amerike, Azije i Afrike.
Samo četvrtina građana Španije, na primer, odgovorila je da na SAD gledaju pozitivno. Godinu dana ranije takvih je bilo u Španiji 41%. Slično je u Turskoj – pad sa 23 na 12%, u Indiji pad sa 71 na 56%.
Opada i međunarodna podrška američkom ratu protiv terorizma. Podrška tom ratu jaka je samo u dvema zemljama van Amerike – Rusiji i Indiji.
Karol Doerti (Caroll Doherty), pomoćnik direktora Istraživačkog centra Pju kaže Radiju Slobodna Evropa da nema dileme šta je razlog tolikom padu pozitivnog gledanja na Ameriku.
„Irak i dalje sprečava bilo kakav popravak američkog imidža makar u Evropi. A u većinski muslimanskim zemljama ne vidimo nikakvog napretka, čak nam nije ni jasno je li razlog Irak ili nešto drugo. Mnogo je napetosti tamo. Ukupno je prilično mračna slika.”
Irak se u istraživanju pokazao kao glavna tema. Građani samo triju zemalja Amerike, Indije i Nigerije odgovorili su da je u toj zemlji sada sigurnije.
U Velikoj Britaniji, najvažnijem američkom savezniku u iračkom ratu, gotovo dve trećine anketiranih – oko 60% kaže da je sada svet opasniji. 30% misli da nije.
Građani svih zemalja osim Sjedinjenih Država i Nemačke smatraju da je američko prisustvo u Iraku veća opasnost po svet od Irana.
Istraživanje je, međutim, pokazalo i to da je javnost u državama glavnim američkim saveznicama sve zabrinutija Iranom. To pogotovo važi za Evropu gde je poslednjih nekoliko godina porasla zabrinutost Iranom. Više od polovine građana Nemačke ocenjuje da ta zemlja predstavlja „veliku opasnost”. Pre tri godine to je mislilo 18% Nemaca.
I Amerikance i Zapadnoevropljane, prema ovom istraživanju, brine šta će biti ako Iran napravi atomsku bombu. Većina ih misli da će napasti Izrael.
Karol Doerti kaže da je takva raširenost brige Iranom potpuno nova.
„Zabrinutost postoji na obema stranama Atlantika. Čini mi se to važnim. To je nešto novo. Nismo imali u ranijim istraživanjiima ovako jedinstveni stav ili makar tu zajedničku nit.“
Ono što je zajedničko za javnosti i zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom i ostalih je verovanje da bi Iran kao atomska sila verovatno napao Sjedinjene Države ili evropske zemlje.
XS
SM
MD
LG