Dostupni linkovi

logo-print

Inaćenje se nastavlja


Nebojša GRABEŽ, Biljana JOVICEVIC

Iako su nezavisnu Crnu Goru priznali Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Rusija i niz zemalja u regionu i svetu, Srbija još ne pokazuje jasne namere da to učini. Dok u pojedinim političkim i pravnim krugovima tvrde da nije precizirano koja institucija u Srbiji bi trebalo da odluči o priznavanju, neki analitičari smatraju da se iza takovog ponašanja, ipak, kriju neki drugi razlozi.

Politički analitičari koje smo kontaktirali u vezi sa ovom temom, slažu se u oceni da bi pravovremeno priznavanje nezavisnosti Crne Gore značilo i određeni stepen političke mudrosti i dalekovidnosti, što bi u trenucima poljuljanog međunarodnog kredibiliteta zemlje, stvorilo utisak postojanja volje za rešvanjem ključnih problema koji opterećuju region. Ivo Visković, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka:

„Ja sam već izjavljivao i ostajem pri tome da je za nas bilo bolje da smo to uradili prvi ili među prvima, ne čekajući druge. No, znamo svi da postoje i politički i emotivni problemi kod nekih ličnosti, uključujući i visoke političke funkcionere, predstavnike države u ovom trenutku, i mi tu imamo problem.“

Činjenicu da Srbija još uvek nije priznala Crnu Goru, Jelica Minić iz Evropskog pokreta tumači kao odsustvo dalekovidnosti i nemoći da se suoči sa postojećom realnosti i činjenicama:

„Imajući u vidu da je referendum neopoziv, da su se sve strane složile oko uslova pod kojima se referendum odvijao, bez obzira na to što u Crnoj Gori očigledno postoji jedna velika grupacija koja je bila protiv toga i Vlada Srbije možda oseća prema njima neke obaveze da se ne istrčava, ali je potpuno besmisleno nepriznati činjenice i jednostavno treba prilagoditi strategiju, ponašanje i oblike saradnje novonastaloj situaciji.“

Objašnjenje ove situacije i iz ugla političkog analitičara Stjepana Gredelja:

„Znate ono – ko gubi ima pravo da se ljuti. Ali to važi u sportu i ne bi smelo da važi u jednoj ozbiljnoj državi ili državi koja pretenduje da bude ozbiljna. To je do te mere očigledno durenje, ono klinačko durenje – e ako nije kako ja hoću, onda ne može. To je naravno stupidno, ali to nije prva stupidnost u ovih ohoho godina. U svakom slučaju, najinteresantnije je kakva će biti reakcija na to što su naši ,mrski neprijatelji‘ Amerikanci priznali Crnu Goru. A sad kad će se Koštunica probuditi u sopstvenoj kafani, a ne u nekoj drugoj gde je bio usput sve ovo vreme, i to ćemo verovatno jednog dana dočekati.“

U Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije tvrde da premjer i Vlada nisu ti koji bi trebalo da priznaju crnogorsku nezavisnost, već bi to trebalo da uradi predsednik Srbije. Đorđe Mamula, visoki funkcioner DSS-a:

„Prema Ustavu Srbije predsednik Republike predstavlja sve građane i prema nadležnostima, predsednik Republike zadužen je i za međunarodne odnose. Pored toga, Crna Gora još nije proglasila svoju nezavisnost, iako je priznata od nekih država. Do sada su je priznale samo tri države, to znači, ako bih prihvatio vaš rezon, da je sve ostale države u svetu ne priznaju.“

S druge strane profesor Ivo Visković kaže da Ustav Srbije nema predviđene procedure vezane za klasične diplomatske odnose, pa tako ni odredbu ko bi formalno bio zadužen za davanje priznanja drugoj državi. On, međutim, napominje da to nije nepremostiva prepreka, koja bi se morala rešavati nekakvom analogijom:

„Ali opet nas dovodi u situaciju nekakvog ,kreativnog‘ tumačenja Ustava, jer u svim ustavima, ili ako ne u ustavu onda bar u odgovarajućem zakonu koji to prati, određuje se koji organi države to rade. Naravno, to nije nimalo bezazleno pitanje – da li će to raditi vlada, da li će to raditi šef države ili u nekim slučajevima čak i parlament.“

Kako ovaj problem vide građani Srbije?

„Ja verujem za koji dan.“

„Nisam sigurna, mislim da je predsednik Srbije to već uradio samim tim što je otišao u Podgoricu i tamo pričao. A nisam sigurna da bi Vojislav Koštunica to mogao da prevali preko usta.“

„Pa Vlada Srbije ne može da prizna ni samu sebe, ne može da prizna ni našu državnost – Srbije, a priznavanje Crne Gore pitanje je kad će uopšte biti.“

„Sigurno će da se desi uskoro i naši će morati to da prihvate.“

* * * * *

Dok pljušte međunarodna priznanja crnogorske nezavisnosti, opozicija u ovoj zemlji i dalje istrajava u stavu da je rezultat referenduma nelegitiman, a ni dio zvaničnog Beograda.

Funkcioner Narodne stranke Dejan Vučićević kaže da opozicija, bez obzira na njihov stav o rezultatu referenduma, nije imala dilemu oko toga da će nezavisnost Crne Gore biti verifikovana od strane kompletne međunarodne zajednice:

„Mi to prihvatamo kao njihov potpuno legalan stav, jednostavno to je posao međunarodno pravnih odnosa među državama, ali to nas ne obavezuje da damo ’card blanc’ legitimiteta o svemu onome što se dešavalo i zbog toga mi ostajemo u ovom trenutku po strani. Ali smatramo da to neće dovesti do bilo kakvih problema u odnosima između crnogorske opozicije i zvaničnih organa, prije svega Evropske unije, visokih predstavnika Sjedinjenih Američkih Država i ostalih predstavnika iz međunarodne zajednice.“

Potpredsjednik Srpke narodne stranke Novica Stanić, uz konstataciju da vidi da rezultat referenduma priznaju svi, dodaje:

„Ali, pola Crne Gore neće ga i ne može priznati. Šta to znači? To samo znači da je njegov rezultat epilog nedemokratskog i neslobodnog izjašnjavanja građana. Čini mi se da ono SCG nije izbrisano, nego se u privatnoj državi Crnoj Gori može čitati kao ’silovana Crna Gora’.“

Opozicioni čelnici, koji su za projekat očuvanja državne zajednice imali podršku srpskog premijera Vojislava Koštunice, nijesu komentarisali stav tog dijela zvaničnog Beograda koji još ne pokazuje spremnost da prizna nezavisnu Crnu Goru, za razliku od predsjednika Srbije Borisa Tadića koji je takođe bio za očuvanje zajednice, ali je nakon referenduma priznao rezultat i prvi došao u Podgoricu. Funkcioner Socijaldemokratske partije, članice vladajuće koalicije, Branislav Radulović ponašanje Vojislava Koštunice tumači kao kontinuitet njegove politike ne samo prema Crnoj Gori:

„To pokazuje da Koštunica nije u stanju da vodi dobrosusjedske odnose i činjenica da on nema nijednog saveznika u regionu i da nema dobrosusjedske odnose ni sa jednom od država sa kojima se graniči, pokazuje koji je stepen antievropske politike sadržan u onome što nazivamo Koštuničin kabinet.“

Analitičar, profesor doktor Svetozar Jovićević, takođe konstatuje da je, kako kaže, „sadašnje inaćenje srpskog premijera bilo očekivano“, jer da je Koštunica uvažavao stav većinskog dijela Crne Gore odnosi sa Srbijom možda ne bi bili rješavani na referendumu, već kroz raniju ponudu crnogorske vlade o savezu nezavisnih država:

„To još jedanput daje za pravo mnogima i u samoj Srbiji koji smatraju da je u mnogo čemu Koštuničina politika završetak nesrećne Miloševićeve. Mislim da se to i u ovom slučaju statusa Crne Gore na neki način očituje. Neprihvatanje srpske politike da shvati neke realnosti i da tim realnostima ide u susret, a ne da čeka da se one dogode i samu sebe dovodi u jednu vrlo neugodnu poziciju.“

Ono što je za Crnu Goru mnogo značajnije i mnogo štetnije od stava srpske vlade je to što opozicija ujedinjena u unionističkom bloku ne prihvata realnost, ispoljavajući do kraja autizam, što će ih, po sudu profesora Jovićevića, voditi ka daljoj marginalizaciji i samoizolaciji:

„I to čini sad do kraja. Ja neću reći da se mnoge primjedbe na račun referenduma, a pogotovo na račun vlasti, ne mogu dati. Nažalost, mogu. Ali taj je posao u našim uslovima maksimalno korektno završen i to je verifikovala međunarodna zajednica i tu više priče nema. Bilo bi mnogo bolje i za vlast i opoziciju u Crnoj Gori da je ususret parlamentarnim izborima opozicija prihvatila da je to završena stvar i okrenula se Crnoj Gori. Nažalost, ona se pokazuje još jednom kratkovida što me naročito čudi od SNP-a koji je određenu trensformaciju u tom pravcu već ranije pokazivao.“

Socijalistička narodna partija posljednih se dana, izuzimajući saopštenja, ne oglašava u javnost, a kao i profesor Jovićević, i portparol Socijaldemokratske partije Branislav Radulović posebno je razočaran ponašanjem najače opozicione stranke i njenog lidera Predraga Bulatovića:

„Bulatović je danas suprotstavljen i zvaničnoj Podgorici i suprotstavljen zvaničnom Briselu, jedino s kim vjeruje da ima savez jeste Beograd, ali vrlo brzo će i Beograd priznati Crnu Goru jer je to realnost.“
XS
SM
MD
LG