Dostupni linkovi

logo-print

Umirujuća poruka Srbiji i regionu


Geraqina TUHINA, Zoran PRERADOVIC, Mirjana RAKELA

Prvo tumačenje izjave šefa evropske diplomacije danas smo potražili u sjedištima evropske administracije u Bruxellesu.

Solanina izjava da je Srbija balkanska zemlja od temeljne važnosti i bez stabilnosti u njoj biće teško uspostaviti stabilnost u regionu, prema svemu sudeći, ne predstavlja samo privatan stav šefa evropske diplomatije, već cele evropske porodice. U prilog ovome jeste i nacrt pripremljene Deklaracije za Zapadni Balkan koju će usvojiti lideri 25 zemalja članica Unije na samitu u četvrtak u Briselu. Već prvi paragraf te Deklaracije će naglasiti da je mirna i prosperitetna Srbija potpuno integrisana u evropsku porodicu naroda, od izuzetno značaja za stabilnost celog regiona. Na marginama ovog samita ministri inostranih poslova zemalja članica će, prema najavi, razgovarati kako dalje pomoći Srbiji.

Crna Gora je već nezavisna, a istovremeno se približava i rešenje kosovskog statusa, stoga nas i zanima da pomognemo Srbiji i da joj pokažemo i dokažemo da je ona dobrodošla u evropsku porodicu, kaže diplomata iz EU. On upozorava da niko ne želi da izoluje Srbiju, međutim da se tamošnje vlasti sada u ovim prilikama predstavljaju kao žrtve koje je obuhvatio osećaj pesimizma. Pitanje Mladića je zamrznuto i za sada ne vidimo mogućnost da će se ubrzo rešiti, kaže ovaj diplomata i tvrdi da jedna od pomoći Srbiji može biti vizno olakšanje. Ipak, poručuje se, čak ni po ovom pitanju nema popuštanja, niti prečice.

U svakom slučaju, iako su spremni da pomognu Srbiji, briselski zvaničnici isključuju mogućnost da bi ta pomoć na primer podrazumevala nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, bez ispunjenja međunarodnih obaveza. Srbija je sa tehničkog aspekta spremna da okonča ove pregovore, ali bez Mladića u Hagu mi ne možemo da završimo proces, jer ne možemo da pređemo preko naših principa, kaže jedan zvaničnik iz Evropske komisije i poznavaoc prilika u Srbiji.

Diplomati EU tvrde da su svesni neugodne situacije u kojoj se našla Srbija zbog – kako kažu – osećaja pesimizma, ali upozoravaju da postoji minimum kriterijuma ispod kojih Evropska unija ne može ići, a to je ispunjenje međunarodnih obaveza, što u slučaju Srbije znači puna saradnja sa Haškim sudom. Zato će se sa samita krajem ove nedelje potsećati da je EU voljna nastaviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom čim zemlja postigne punu saradnju sa Haškim tribunalom.

* * * * *

Za vlasti u Beogradu izjava Javiera Solane, o ključnoj ulozi Srbije za stabilnost regije i Evrope, otvara mogućnost da se sa Srbijom nastave pregovori o stabilizaciji i pridruživanju, iako odbjegli haški optuženik Ratko Mladić još nije izručen.

Izjava visokog predstavnika Evropske unije za bezbednost Havijera Solane nije novost i takvi tonovi često stižu iz Brisela, ali stvari u praksi izgledaju drugačije, kaže u izjavi za naš program savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić. On naglašava da ne može da se bavi nagađanjima kada bi do eventualnog nastavka pregovora sa EU moglo doći i podvlači:

„Na Evropskoj uniji je da razmisli šta je njoj primarnije, da li joj je primarniji jedan čovek za kojeg postoji sumnja da je počinio određena krivična dela, ili joj je primarnija teritorija od blizu 10 miliona ljudi koja zauzima centralno mesto na balkanskom poluostrvu i bez koje, kako i sami kažu, nema celovitosti EU.“

S druge strane, direktorka Vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević u izjavi za Radio Slobodna Evropa izražava uverenje da su i visoki predstavnik Evropske unije za bezbednost Havijer Solana i predstavnici Evropske komisije duboko ubeđeni da je Srbija zaista središte Zapadnog Balkana. Na pitanje da li to znači i otklon prema obavezama vezanim za Haški tribunal i izručenje haškog begunca Ratka Mladića, Tanja Miščević ovako odgovara:

„Ja tu moram biti krajnje otvorena i reći da u ovom momentu jedino što se računa u Evropskoj uniji jeste puna saradnja sa Tribunalom, koja podrazumeva izručenje generala Mladića. Ne kažem da ne postoji otvoreni prostor za davanje nekakvog dokaza da Srbija zaista sve čini, jer politička volja očigledno postoji. Pitanje je šta bi to dodatno moglo zadovoljiti Tribunal odnosno EU, pa da ipak imamo nastavljene pregovore. Ja tu verujem na reč gospodinu Renu koji je rekao da u momentu kada se Mladić nađe u Hagu, istoga dana pregovori mogu biti nastavljeni.“

Potpuno je jasno da je budućnost Srbije, kao i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, u Evropskoj uniji, ali moram da napomenem da je komesar za proširenje EU Oli Ren imao podršku čitave Unije za odluku da prekine pregovore sa Srbijom zbog neizručenja Ratka Mladica Haškom tribunalu, kaže za naš program ambasador Velike Britanije u Beogradu Dejvid Gauen i naglašava da bez ispunjenja tog uslova neće biti ni nastavka pregovora:

„Potpuno je jasno da se mora pozvati na odgovornost neko ko je počinio velike zločine, možda najveće posle Drugog svetskog rata. Jasno je da je samo u Srebrenici više od 7.000 dečaka i muškaraca bilo ubijeno, a odgovornost da se ta osoba privede pravdi leži na Srbiji.“

Aleksandar Simić međutim zaključuje da je na Evropskoj uniji da u skladu sa svojom filozofijom pragmatizma o svemu razmisli i donese odgovarajući zaključak:

„Do sada taj zaključak je bio – kažnjavanje građana Srbije, bez obzira da li je na vlasti Milošević, Zoran Đinđić ili Vojislav Koštunica.“

* * * * *

Evropi više treba napredna nego jaka Srbija, ona koja bi se mogla integrirati u Evropu, no bez suradnje s Haškim sudom te integracije neće biti, smatraju evropski analitičari. Većina ih Solaninu izjavu, o Srbiji kao ključnoj balkanskoj državi za stabilnost Evrope, vidi kao taktičku i u funkciji razgovora o konačnom statusu Kosova.

Judith Batt, iz Instituta za sigurnosne studije Evropske unije u Bruxellesu za Radio Slobodna Evropa kaže da Solanina izjava ne znači promjenu politike ili ublažavanje stava prema Srbiji zbog nesuradnje sa Haškim sudom:

„To je pokušaj postizanja jedne vrste ravnoteže. Evropska unija je sasvim jasna u pogledu ključnih uvjeta za suradnju sa Srbijom. To je ispunjenje svih obaveza koje Srbija ima prema Haškom tribunalu. To je i preduvjet za pomirenja Srbije sa susjedima u regiji , ali i dokaz da je Srbija država koje respektira vladavinu zakona. Nesuradnja sa Hagom je razlog zašto su prekinuti razgovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. No, istodobno, svi mi u Evropskoj uniji smo zabrinuti zbog Srbije, vrlo smo svjesni činjenice da se zemlja nalazi u osjetljivom i vrlo teškom vremenu. Nakon odluke Crne Gore da izađe iz zajednice, Srbija se sada suočava i sa pitanjem Kosova, jer konačni status Kosova treba biti definiran u idućih nekoliko mjeseci. Vlada Srbije je slaba i nestabilna i postoji veliki bojazan da bi Radikalna stranka mogla doći na vlast padne li sadašnja vlada. Evropska unija želi podržati demokratske snage unutar Srbije. ali i demokrati u zemlji moraju shvatiti da podrška nije bezuvjetna. Oni se moraju ponašati kao demokrati i u potpunosti surađivati sa Haškim sudom.“

Paolo Guerca, analitičar za jugoistočnu Evropu u Talijanskom vojnom centru za strategijske studije u Rimu za Radio Slobodna Evropa ovako komentira izjavu Visokoga predstavnika za vanjsku politiku i sigurnost Javiera Solane:

„Mislim da je riječ prvenstveno o taktičkom potezu Evropske unije i izjava je vjerojatno više vezana uz razgovore o statusu Kosova. Evropa se plaši da bi Srbija mogla napustiti pregovore u Beču. Iako se tehnički dio pregovora odvija se relativno glatko, problemi su politička pitanja i kada dođe na red pitanje nezavisnosti, rizik da Srbija napusti pregovore je prilično veliki. U tom bi slučaju Evropska unija i Ujedinjeni narodi bili u situaciju da nametnu rješenje za Kosovo. To bi moglo imati vrlo opasne posljedice na samom terenu. Zato bih ja ovu Solaninu izjavu gledao u kontekstu napretka bečkih razgovora o statusu Kosova.“

Direktor instituta za strategijske studije u Ljubljani Borut Grgić ovako komentira stav visokoga predstavnika Evropske unije:

„Javier Solana nije baš neka kredibilna osoba u ovim vremenima na Balkanu. Mi smo vidjeli da njegov pokušaj sa ovom srpsko-crnogorskom unijom nije baš uspio. Tako da ja ne bih baš uzeo to što kaže Javier Solana kao nešto što je de fakto. Slažem se s tim da dok Srbija ne bude nezavisna, tu mislim pogotovo na Kosovo, Srbija neće napredovati. Ne bih rekao da nam treba neka jaka Srbija, već nam treba progresivna Srbija da bi bio progres u cijeloj regiji.“
XS
SM
MD
LG