Dostupni linkovi

logo-print

Najavljen novi sporazum o odnosima RS i Srbije


Erduan KATANA, Branka TRIVIC, Lejla SARIC

Predsjednik Republike Srpske Dragan Čavić i premijer Srbije Vojislav Koštunica, nakon današnjih razgovora u Banjoj Luci, najavili su redefinisanje Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske.

Sporazum, koji je sklopljen 2001. godine između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, nakon osamostaljenja Srbije potrebno je prilagoditi novim uslovima, izjavio je Čavić:

«Dakle, mi ćemo napraviti u narednim danima radnu verziju izmjena Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima, jer smatramo da ta ideja, koja je ugrađena u Ustavu BiH Dejtonskim mirovnim sporazumom, zaslužuje afirmaciju i ona ustvari predstavlja negaciju svih tvrdnji da postoje stalno neki konspirativni srpsko – srpski dogovori koji za cilj imaju nekakav novi hegemonizam koji prelazi suverenitete i identitete koji su utvrđeni međunarodnim poretkom.»

Vojislav Koštunica:

«Sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima je podrazumevao postojanje niz aneksa koji predviđaju saradnju određenih resora i posebna tela koja se formiraju kako bi se ostvarila saradnja u određenim resorima - kultura, prosveta, privreda, energetika itd. Taj sporazum, moram reći, zbog različitih obaveza u kojima su bile RS i Republika Srbija u proteklim godinama u tom delu nije realizovan. Mi nameravamo, prvo, da ovaj opšti sporazum aktuelizujemo, a zatim da ga realizujemo u onom delu u kome se predviđaju sasvim konkretni oblici saradnje u određenim resorima između RS-a i Republike Srbije.»

Odgovarajući na pitanje novinara da li je tokom razgovora bilo riječi i o referendumu u Republici Srpskoj za otcjepljenje od Bosne i Hercegovine, premijer Koštunica je rekao da o ovom pitanju nije bilo riječi. Zvaničan stav Vlade Srbije je mnogo širi od jednog pitanja kao što je referendumsko, rekao je Koštunica, naglasivši da je najvažnije da se u regionu poštuju principi međunarodnog prava, prije svega kada su u pitanju Dejtonski sporazum i Rezolucija 12 44 Ujedinjenih nacija:

«Ja kažem dosledno primenjuju. Onda u slučaju Dejtonskog sporazuma to podrazumeva jednu prostu činjenicu da je Dejtonskim sporazumom predviđena takva struktura BiH kao, naravno, nezavisne države koja ima svoj teritorijalni integritet i suverenitet, ali koja je sastavljena iz dva sastavna dela, dva entiteta. To je za nas suština. Sve ono što ide van toga, sve ono što to dovodi u pitanje, to naravno može izazvati različite rekacije. Bolje da do tih reakcija ne dođe - da na neke pokušaje slobodnog, kreativnog tumačenja ili revizije Dejtonskog sporazuma ne dođe potreba i samim tim da ne dođe potreba da se na to reaguje na drugi način.»

Komentarišući posljednja istupanja glavne tužiteljice Haškog tribunala Karle del Ponte o usporavanju saradnje Beograda sa Sudom u Hagu, Koštunica je kazao kako niko ne može reći da u Srbiji ne postoji politička volja za saradnju o ovom pitanju:

«Ali od nečega što je politička volja do realizacije te volje u nekoliko preostalih slučajeva, ne mogu da ne kažem jednostavno da staviti celu zemlju u pitanje, ili pod znak pitanja, ili obustaviti pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zato što tehnički, jer zaista se radi samo na nivou tehničkog problema - pitanje nekolicine optuženih još nije rešeno - je, po meni, pogrešno.»

Prema mišljenju Koštunice, saradnja sa Hagom bi se daleko bolje odvijala da je postojao čvršći partnerski odnos između Evropske unije, Haškog tribunala i Srbije:

«Da bi se pre došlo do preostalih optuženih nego na ovaj način. Ono što je bitno jeste da postoji politička volja. Neka neko dokaže da te političke volje nema.»

Delegacija Vlade Srbije, kojoj je ovo prva zvanična posjeta od osamostaljenja, sa Vladom Republike Srpske dogovorila je nekoliko konkretnih mjera na poboljšanju privredne saradnje. Između ostalog, dogovoreno je da granični prijelaz Rača postane zajednički granični prijelaz. Zbog ovoga Vlada RS-a će Savjetu ministara BiH uputiti prijedlog da Srbija izgradi most za putnički saobraćaj na Rači. Također je dogovoreno da će Vlada Srbije finansirati 400 traktora, koji će po povoljnim kreditnim uslovima biti ponuđeni poljoprivrednim proizvođačima u RS-u.

* * * * *

Dolazak premijera Srbije Vojislava Koštunice u Banjaluku izazvao je dan uoči posete mnoštvo kontroverznih komentara i reakcija. Zvanični Beograd ističe da je reč o ranije zakazanim razgovorima. Međutim, mnogi to smatraju kao poruku da Srbija nije odustala od teritorijalnih pretenzija u regionu, imajući u vidu prvenstveno izjave premijera Republike Srpske Milorada Dodika da i ovom entitetu treba referendum poput crnogorskog o nezavisnosti.

Prva zvanična poseta premijera Srbije Vojislava Koštunice, nakon odvajanja Crne Gore iz državne zajednice, biće odlazak u Republiku Srpsku, što izaziva dosta uznemirenja u regionu i međunarodnoj zajednici. Ima onih koji ovaj potez doživljavaju kao podsticaj srpskom narodu u Bosni i Hercegovini da insistiraju na svom pravu na referendum o otcepljenju, odnosno, kao dokaz da aktuelna vlada nije odustala od sna o velikoj Srbiji. Među takvima je i Džejms Lajon (James Lyon), iz Međunarodne krizne grupe.

„Nova sablast nad BiH“ - to je jedan u nizu naslova koji se pojavio u regionalnoj štampi, nakon odvajanja Crne Gore i najave o putu srpskog premijera Vojislava Koštunice u Republiku Srpsku. Strahove da bi Srbiji gubitak Crne Gore i Kosova trebalo nadoknaditi srpskim entitetom u BiH pojačala je i izjava premijera tog entiteta Milorada Dodika, izrečena prilikom posete Novom Sadu:

„Republika Srpska u okviru BiH želi da gradi partnerski odnos. Dok je to moguće, nema potrebe da razgovaramo o nečem drugom. Onog trenutka kada to više ne bude bilo moguće i ako bude ikad nemoguće, onda naravno ima različitih da ne kažem izlaznih varijanti.“

Bojazan od toga da će Srbiji porasti teritorijalni apetiti prema Republici Srpskoj još nedvosmislenije nego prethodna izjava premijera Dodika pojačao je Kosta Čavoški, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koji važi kao jedan od ideologa vladajuće Demokratske stranke Srbije (DSS):

„Ono što mi zahtevamo, to je da naši najviši zvaničnici upravo taj argument javno koriste da ukoliko se razbija Srbija, u istom trenutku će biti razbijena i Bosna i Hercegovina. Ako jedna albanska manjina u okviru jedinstvene države ima pravo na secesiju, tim pre to pravo ima i treba da ga iskoristi Republika Srpska u okviru konfederalne Bosne i Hercegovine. Koji bi bio najuspešniji argument kojim bi se sprečila secesija Kosova i Metohije? Argument bi bio da ukoliko to učine Albanci protiv naše volje, istoga dana će biti održan plebiscit u Republici Srpskoj na kom će se doneti odluka o pristupanju Republike Srpske Republici Srbiji i ulazak u njen sastav.“

Bio je to savet člana SANU Koste Čavoškog, a visoki predstavnik u BiH, Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwartz-Schilling), odmah nakon referenduma u Crnog Gori, reagovao je saopštenjem da međunarodna zajednica neće dozvoliti ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, tim pre što Republika Srpska, kao jedan od entiteta u sklopu države BiH nema jurisdikciju za organizovanje referenduma o otcepljenju, a da poređenje sa Crnom Gorom ni inače nije moguće. Takvu poruku je Švarc-Šiling i lično doneo u Beograd. Slično intoniranu depešu Beogradu poslao je i evropski komesar za spoljne i odbrambene poslove Havijer (Javier) Solana.

Džejms Lajon, šef beogradskog ogranka Međunarodne krizne grupe, kaže da je predstojeći Košuničin put u Banjaluku poruka Bosni, regionu i međunarodnoj zajednici da Beograd i dalje ima teritorijalne apetite prema Republici Srpskoj i upozorava da bi takvi apetiti mogli dovesti i do mnogo manje Srbije nego sto je ona danas:

„U Beogradu, posebno u nacionalističkim krugovima, gdje pripada i Vojislav Koštunica, san o velikoj Srbiji je i dalje na snazi. To se jasno videlo nakon referenduma u Crnoj Gori gde su oni jasno odbili da priznaju poraz i urgiraju crnogorsku opoziciju da se zalažu za ponovno pripajanje Srbiji. Ova poseta Republici Srpskoj je veoma loša poruka međunarodnoj zajednici, regionu i Bosni i Hercegovini, zato što će to mnogi da protumače da Beograd i dalje ima apetit prema BiH. Gospodin Dodik je već otvorio Pandorinu kutiju i to može da ima veoma loše potencijalne posledice za stabilnost regije i može da prouzrokuje sukobe, što bi na kraju krajeva moglo da završi referendumima ne samo u Republici Srpskoj, nego i na jugu Srbije i u Vojvodini i u Sandžaku. Tako da bi na kraju mogli imati jednu Srbiju koja bi bila mnogo manja od ove danas.“

Interpretaciju koju je izneo Džejms Lajon i druge slično intonirane, savetnik srpskog premijera za spoljnu politiku Vladeta Janković odlučno odbacuje:

„Ukoliko ima strahovanja ili nekih nagađanja u smislu da postoji veza između posete predsednika vlade Koštunice Republici Srpskoj sa ishodnom referenduma u Crnoj Gori, ja sa punom odgovornošću mogu takva strahovanja da demantujem. Reč je o rutinskoj poseti koja je odavno bila zakazana. Koliko se sećam, negde u drugoj polovini marta, premijer je već bio na aerodromu, ali nije poleteo zbog magle. Pa kako mu je rokovnik pretrpan, poseta je prosto pomerena i datum je određen pre nego što se i znao ishod referenduma u Crnoj Gori. Prema tome, tu ne postoji nikakva veza i takva nagađanja su bez pokrića i možda i zlonamerna.“

Kako premijerov put u Banjaluku odmah nakon odlaska Crne Gore iz zajednice gledaju u Demokratskoj stranci? Komentariše njen potpredsednik Dragan Šutanovac:

„Svi oni koji poznaju Vojislava Koštunicu i koji prate njegov rad, znaju da on nema nikakav plan i da je ovo očajnički pokušaj da, ukoliko ne može da kontroliše stvari u Crnoj Gori, pokaže kako može eventualno da utiče na stvari u Republici Srpskoj, mada verujem da bi i tamo bilo koja njegova ideja, kada bi došla na red, dobila mnogo manju podršku nego u samoj Crnoj Gori.“

U nekakvoj aktuelnoj sumi sumarum, verovatno je da čak i promotor najboljeg interesa Srbije ne bi mogao izbeći zaključak da izbor puta u Banjaluku u ovom trenutku i ovom kontekstu, sve da to i nije bila njena intencija, šalje Bosni i Hercegovini, regionu i svetu opasnu poruku o namerama ove vlade.

* *

Posjeta Vojislava Koštunice, premijera Srbije, Banjaluci u funkciji je detabilizacije BiH, smatraju vodeće političke stranke u Federaciji. U RS-u, pak, naglašavaju da je u pitanju razvoj ekonomskih odnosa između ovog entiteta i susjedne države.

Posjeta Banjaluci premijera Srbije Vojislava Koštunice i srbijanskih ministara privrede i finansija uglavnom je u cilju razgovora o poboljšanju ekonomske saradnje, tvrde u Ambasadi Srbije u Sarajevu. Iz ove je ambasade, međutim, saopšteno i da posjeta predstavlja i «nastavak redovnog političkog dijaloga između Srbije i Republike Srpske, ali da je u funkciji razvoja bilateralnih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom.»

Na posjetu srbijanskog premijera prvi je reagovao Ured visokog predstavnika, upozorivši da zvanična državna posjeta drugoj suverenoj državi može biti dogovorena samo uz puni pristanak organa vlasti te države. U izjavi Radiju Slobodna Evropa ministar vanjskih poslova BiH Mladen Ivanić o posjeti srbijanskog premijera kaže:

«Ama, redovno najavljena, 5. juna. Bilo poslano i obavještenje da će doći, da je tema posjete ekonomska saradnja - sve u skladu sa propisima, kako je do sada to bilo rađeno.»

Vodeće političke stranke iz Federacije tvrde, međutim, kako nije nimalo slučajna posjeta premijera Srbije Vojislava Koštunice Banjaluci upravo u vrijeme kada predsjednik Vlade RS Milorad Dodik postavlja pitanje mogućeg referenduma o izdvajanju ovog entiteta iz BiH. Član Predsjedništva Stranke demokratske akcije Elmir Jahić:

«Kada vidimo ovih dana izjave o podjeli BiH, sve upućuje na to da imamo jednu organiziranu kampanju za destabilizaciju države BiH, rušenje njenog ustavnog poretka, teritorijalnog integriteta itd.»

U Komisiji za vanjsku politiku državnog parlamenta kazali su nam kako je logičnije bilo da Koštunica kao državni premijer, jer je Srbija postala samostalna država, posjeti Sarajevo, a ne Banjaluku. Član Komisije Sead Avdić:

«Nije za vjerovati u iskrene namjere do kraja, jer radi se, ja bih rekao, prije svega o temeljnim političkim pitanjima i jednoj komunikaciji koja je upostavljena u posljednje vrijeme, štaviše i sedmično, i dnevnoj komunikaciji na relaciji Beograd - Banja Luka.»

U institucijama RS-a ne vide ništa sporno u posjeti beogradske delegacije. Predsjednik Skupštine RS Igor Radojičić naglašava:

«Mislim da je ta posjeta dobro došla. Ima jako mnogo pitanja, pogotovo ekonomske prirode, o kojima treba razgovarati. I mislim da nema niko razloga da daje bilo kakve primjedbe na tu vrstu posjeta. I to je politika otvorenosti u regionu, a ne zatvaranja zbog bilo kakvih formalnih razloga.»

U Ambasadi Srbije u BiH podsjećaju da je Koštunica trebao posjetiti Banjaluku još novembra prošle godine, ali je posjeta otkazana zbog loših vremenskih uslova.
XS
SM
MD
LG