Dostupni linkovi

logo-print

Srbija pokušava izbeći poziciju totalnog gubitnika


Srbija pokušava da izbegne poziciju totalnog gubitnika i zato su se nakon crnogorskog referenduma javili slični zahtevi u Republici Srpskoj i Srba sa severa Kosova, mada u ovom trenutku nije jasno da iza ovih poteza stoji Beograd, kaže za Radio Slobodna Evropa Lucia Montanaro-Jankovski, analitičar u Centru za evropsku politiku u Briselu. Ona smatra da je gotovo isključena mogućnost stvaranja srpske enklave na Kosovu ili odvajanje Republike Srpske od BiH.

RSE: Skupština Srbije nije u ponedeljak proglasila nezavisnost već je samo konstatovala da je Srbija naslednica zajednice sa Crnom Gorom. U Koštuničinoj stranci ističu da je Srbija već dva veka suverena država i da nema potrebe da se ta državnost obnavlja.

JANKOVSKI: Skupština Srbije je reagovala na diplomatski način. U Beogradu postoji strah da će nezavisnost Crne Gore podstaći aspiracije drugih za osamostaljivanjem, pre svega da će to olakšati i ubrzati nezavisnost Kosova. Zato je potez srpskog Parlamenta više retorske prirode - naglašava da je Srbija država naslednica nekadašnje zajednice sa Crnom Gorom, pokušavajući da minimizira da je, tako da kažem, žrtva referendumske odluke u Crnoj Gori o nezavisnosti.

RSE: Da li se to može tumačiti i kao najava da će čitav proces razdvajanja Srbije i Crne Gore, mislim na deobni bilans, a kasnije i sveukupni odnosi, biti komplikovani i zategnuti?

JANKOVSKI: Ne mislim da će njihovi odnosi biti komplikovani. Bez obzira na trenutnu zategnutost, kako vreme bude odmicalo oni će uvideti da je u njihovom obostranom dugoročnom interesu da prisno sarađuju na putu ka Evropskoj uniji. Istovremeno, bez obzira što su Srbija i Crna Gora već dugo u živeli u različitim formama zajednice, njihov savez u poslednje tri godine bio je veoma labav i Podgorica je u priličnoj meri već funkcionisala kao nezavisna država. S druge strane, crnogorske vlasti treba da imaju u vidu prilikom osmišljavanja budućih političkih poteza, da veliki broj građana nije glasao za nezavisnost, zalažući se za očuvanje zajednice sa Srbijom.

RSE: Unionistički blok je saopštio da kada dođe na vlast u Crnoj Gori da će inicirati referendum o ponovnom stvaranju zajednice sa Srbijom. Crnogorski predsednik Vujanović je rekao da je to iluzorno.

JANKOVSKI: Ja isto mislim da je to potpuno nerealno.

RSE: Srbi sa severa Kosova odlučili su u ponedeljak da prekinu sve veze sa kosovskim institucijama, zbog incidenata u kojima su Srbi bili žrtve, optužujući vlasti u Prištini kao i međunarodnu zajednicu da ne čini dovoljno u njihovoj zaštiti. Mada su predstavnici Srba izjavili da njihova odluka nije u funkciji finalnih pregovora o statusu Kosova, mnogi procenjuju da ovim i sličnim potezima Srbi nastoje da u najmanju ruku obezbede visok stepen autonomije za sever Kosova, ako ne i njegovo odvajanje i kasnije pripajanje Srbiji.

JANKOVSKI: Postoji velika zabrinutost za bezbednost manjina na Kosovu, ne samo Srba, već i Roma, Aškalija. Vlasti u Prištini nisu iskazale dovoljnu spremnost da garanutuju bezbednost nealbanskom stanovništvu. Zbog toga pripadnici Srba u dosadašnjim pregovorima u Beču potenciraju i pitanje bezbednosti. Postoji bojazan da će u slučaju nezavisnosti Kosova Srbi sa severa krenuti masovno kao izbeglice u Srbiju.

RSE: Srbi sa severa Kosova traže povratak policije Srbije. Da li se to može tumačiti kao pozicioniranje uoči pregovora o finalnom statusu?

JANKOVSKI: U dosadašnjim pregovorima bilo je reči o relativno lakšim pitanjima pre odluke o finalnom statusu. Međutim, i u ovom delu nije napravljen ozbiljniji pomak. Srpska strana nastoji da se neka vrsta autonomije, enklave, posebnih uslova za pojedine delove Kosova, nađe na pregovaračkom stolu, ali nisam uverena da će međunarodna zajednica to prihvatiti.

RSE: Kakva je pozicija Beograda? Da li se izjava premijera Republike Srpske Dodika nakon referenduma u Crnoj Gori, da slično pravo treba omogućiti i Srbima u BiH, kao i potez Srba sa severa Kosova može tumačiti kao poslednji pokušaj da se dobije bar nešto kao kompenzacija u procesu raspada bivše Jugoslavije u kome mnogi vide Srbe kao najveće gubitnike?

JANKOVSKI: Smatram da je crnogorski referendum nosio predvidiv rizik u smislu podsticaja sličnih ambicija na Kosovu, za viši stepen autonomije tamošnjim Srbima i njihovim tešnjim vezama sa Srbijom. Slične su i težnje Srba u Bosni i Hercegovini. Nije jasno u ovom trenutku da li iza takvih poteza stoji zvanični Beograd, ali Srbija pokušava da izbegne poziciju totalnog gubitnika, da spase obraz i zato su se, ponavljam, kao posledica referenduma u Crnoj Gori pojavili slični zahtevi u Republici Srpskoj, kao i na severnom Kosovu. Međutim, mislim da je gotovo isključena mogućnost stvaranja srpske enklave na Kosovu ili odvajanje Republike Srpske od BiH.

RSE: Kakva će biti pozicija Evropske unije u čitavom tom procesu?

JANKOVSKI: Mislim da će ključno biti decentralizacija na Kosovu I, u tom kontekstu, kakva će prava dobiti manjine. Drugo važno pitanje je njihova bezbednost, ne samo fizička, već i istorijskih znamenitosti, manastira. Ukoliko izostanu čvrste garancije, velika je verovatnoća da će Srbi masovno napustiti Kosovo.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG