Dostupni linkovi

logo-print

Finiš raspada Jugoslavije


Slobodan KOSTIC, Sead SADIKOVIC, Gezim BAXHAKU, Gordana SANDIC HADŽIHASANOVIC, Ankica BARBIR MLADINOVIC, Blagoja KUZMANOVSKI, Mirjana RAKELA

Za razliku od većine zemalja bivše Jugoslavije koje su u opštoj euforiji dočekivale svoju nezavisnost, obnova državnosti Srbije protekla je u gotovo kamernoj atmosferi. Visoki funkcioner vladajuće Demokratske stranke Srbije, Bojana Aleksić objašnjava da, zapravo, i nema razloga za bilo kakvo slavlje:

„Ovde je, u pravom smislu te reči, obnova državnosti. Ovde faktički imamo situaciju da Srbija preuzima ingerencije državne zajednice Srbija i Crna Gora.“

Koliko god su se državni zvaničnici potrudili da se ne primeti kako je Srbija postala nezavisna država, stanovnicima Beograda ta činjenica ipak nije bila bez značaja:

„Krajnje je vreme da i mi budemo svoja država.“

„Pa mislim da je svečan trenutak, bez obzira na sve što se dešavalo.“

„Mislim da je ovo fantastično! Trenutak za Srbiju. I za srpski narod.“

Ministar kulture u vladi Srbije, Dragan Kojadinović, izražava, tokom razgovora za naš program, nadu da će obnova državnosti Srbije, nakon 88 godina provedenih u južnoslovenskim integracijama, ipak biti u jednom trenutku dostojanstveno obeležena:

„Ovo je bio trenutak da pokažemo da smo izvukli pouke iz, bar, poslednjih petnaest godina, da možemo na jedan fin, dostojanstven, civilizovan način da se podelimo i razdelimo, mada mislim da tu konačnog razdvajanja nema, jer smo, kao što su mnoge druge zemlje, koje su nastale u regionu od bivše Jugoslavije, sudbinski upućeni jedni na druge.“

* * * * *

Samo petnaestak dana od referenduma o nezavisnosti, Crna je Gora u prilici prokomentarisati beogradska dešavanja. Naš reporter u Bijelom Polju je zabilježio crnogorsku stvarnost – potpuno oprečna mišljenja o stvaranju nove Srbije.

Ako bi bilo tačno da je glas naroda glas Boga, u Bijelom Polju, gdje svi vjernici tvrde da je Bog jedan, na osnovu ankete bi se došlo do jeretičke dileme. Dva su, naime, sasvim suprotna mišljenja o još jednoj suverenoj državi na Balkanu – Srbiji:

„Više država, više dobrih komšija.“

„Još jedna nezavisna država.“

„Srbija, jeli? Uredu je, nije loše, dobijamo suseda dobroga, tako.“

„Najgore nešto što se moglo da desi Jugoslaviji, to se desilo. I ovaj današnji čin, to je završetak toga raspada. Sahranjivanje. Moj je lični doživljaj – nešto najgore što sam doživio u životu.“

„Nemam nikakvu nostalgiju što se toga tiče. Dobro je što je Crna Gora suverena. I Srbija treba da bude suverena. Da se zna ko je gazda u čijoj kući. U svakom slučaju, sve najljepše bi poželio Srbiji, ali eto oni su pokazali da su zadnji u ovom nizu od šest bivših republika, pa i u tome.“

Neki, dakle, misle da je za finiš raspada Jugoslavije Crna Gora izdala Srbiju, a neki da joj je pomogla:

„Zato što su došli do nezavisnosti bez banke i dinara.“

„Najvjerovatnije će biti korisnosti za cio Balkan.“

„Pa šta me briga? Ja živim u Crnoj Gori.“

„Još jedna država na Balkanu.“

„Tako treba! Idemo dalje!“

* * * * *

Nezavisnost Srbije neće imati uticaja na rešavanje statusa Kosova, smatraju politički predstavnici u Prištini. Čak štaviše, tvrde isti izvori, to samo može doprineti olakšavanju stvaranja nezavisnog Kosova.

Nezavisnost Srbije koja je juče proglašena neće imati uticaja na tok rešavanja statusa Kosova, to može doprineti olakšavanju ostvarivanja nezavisnosti Kosova, smatraju predstavnici političkih partija i stručnjaci na Kosovu. Oni ističu da činjenica da je Srbija juče konstatovala da nastavlja državno-pravni kontinuitet sa bivšom SR Jugoslavijom, odnosno državnom zajednicom Srbija i Crna Gora i da preuzima obaveze i prava iz Rezolucije 1244 predstavlja nostalgiju za ponovno okupiranje Kosova. Nezavisnost Crne Gore i Srbije, prema ovdašnjim zvaničnicima, samo će još više olakšati put ka nezavisnosti Kosova, kao neminovnosti i jedinom političkom rešenju.

Član Predsedništva i rukovodilac Poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Aljus Gaši ističe kako je Kosovo zainteresovano da susedne zemlje budu stabilne. To želimo i Srbiji, kaže Gaši:

«U okviru toga mi smo zainteresovani da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, rešava svoje unutrašnje probleme u korist regionalne stabilnosti.“

Gaši ističe kako na Kosovu postoji saglasnost o dve stvari:

«Prvo, oko nezavisnosti Kosova i drugo, institucionalna zaštita pripadnika manjina, u okviru toga zaštite srpske manjine. Kosovo ima svoj put prema evropskim integracijama i taj put nema ničega zajedničkog sa Srbijom.“

Rukovodilac radne grupe za izradu ustava Kosova u okviru pregovaračke delegacije Kosova prof.dr. Arsim Bajrami ističe kako nezavisnost Srbije stvara kao faktičku realnost i nezavisnost Kosova:

«Mislim da se ne može zamisliti da će imati bilo kakvog legimiteta ideja da Kosovo nakon nezavisnosti Crne Gore bude uključena i da ima bilo kakve veze sa Srbijom. Bilo bi dobro da Ujedinjene nacije u paketu izvrše prijem ovih tri zemalja i da ih obavezu da se međusobno priznaju.»

Sa Beogradom treba da gradimo partnerstvo, kaže Nazim Jašari, poslanik reformističke partije ORA:

«U budućnosti sa Beogradom treba da gradimo partnerstvo, kao i sa svim ostalim zemljama regiona, imajući istovremeno u vidu da na Kosovu živi značajna srpska zajednica koja želi i ima prava da ima veze sa državom kojoj etnički pripada.»

Inače, proces definisanja statusa će ići normalnim tokovima, kaže Jašari i ističe kako očekuje da će nakon utvrđivanja statusa, uz mnoge dileme, teškoće i sumnje, proces saradnje između Kosova i Srbije da se nastavi. U mnogobrojnim analizama nakon izglasavanja nezavisnosti Crne Gore na Kosovu je konstatovano da je to u suštini doprinos stvaranju nezavisne države Srbije i potvrdilo opredelenje najznačajnijih međunarodnih faktora za nezavisnot Kosova kao jedino rešenje.

* * * * *

Analitičari u BiH smatraju da nastajanje dva nova susjeda na istoku, stvara bolje geopolitičko okruženje za Bosnu. Građani to smatraju uglavnom pozitivnim događajem.

Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Sulejman Tihić, ističe da je budućnost regiona dobrosusjedska saradnja, odnosno rješavanje zajedničkih problema:

„Sa Srbijom ima nekoliko neriješenih problema, između ostaloga granična linija koja, ni sa srpske strane nije sporna, s tim što oni smatraju da treba izvršiti zamjenu teritorija, o čemu mi imamo nešto drugačije mišljenje. Vjerujem da sam čin razdruživanja neće ni na koji način poremetiti odnose u regionu.“

Bosna i Hercegovina, ipak, ne može biti ravnodušna spram činjenice da je dobila novog susjeda na istoku - Srbiju, naglašava istoričar Dubravko Lovrenović:

„Od trenutka razdruženja Srbije i Crne Gore, Bosna i Hercegovina ipak živi u drugačijem političkom, pa, rekao bih, i geopolitičkom okruženju. Shvatam da će se ta geopolitička realnost morati prihvatiti i sa jedne i sa druge strane Drine.“

Ukazujući na različite reakcije u dva entiteta i to, prema ideološkim matricama, analitičar Ibrahim Prohić poručuje:

„Treba nam svima više racionalnog pristupa, pristupa koji bi bio lišen ideologije. Kada jedni drugima budemo susjedi i kad budemo procjenjivali kako jedni drugima možemo koristiti, a ne kako jedni druge možemo iskorištavati, onda će to značiti neke potpuno druge odnose.“

Šta misle građani Bosne i Hercegovine o svom novom susjedu, državi Srbiji. Anketa je snimljena u Sarajevu i Banjaluci:

„Srbija sad ima šansu da krene sama, otpočetka i da nema nikakvih podrepublika, podpokrajina, beogradskih pašaluka i ostalih.“

„A nije dobro. Treba se ujedinit', svi, stara Jugoslavija. I najpošlje, možda ćemo bit' zajedno.“

„Ne znam koliko to ima uticaja na nas baš direktno, ali mislim, ako smo se svi odvojilo, što da ne i oni.“

„Oni svoj pos'o rade, mi svoj.“

„Samo da se nas ne tiče.“

* * * * *

U srpskom je interesu da se Srbija konačno okrene sama sebi i postigne konsenzus oko vlastite orijentacije, ističu hrvatski analitičari i građani, zaključujući da je Beograd potpuno zbunjeno i nespremno dočekao vlastitu državu.

„Oni su naučeni da budu sa drugim državama. Sada su dobili samostalnost pa neće znati što da rade.“

„Uvijek je htjela biti velika Srbija, a sada se svodi na malo veći beogradski pašaluk.“

„Mnogo su radili na tome da razore bivše državu, pa prema tome, to je neka ironija za koju su sami krivi.“

„Imam prijatelja Crnogorca i sretan sam zbog njega.“

„Sada ona moli ostale da žive s njom, umjesto da kaže svima - Doviđenja.“

„Mislim da je za Srbiju najsretnije rješenje da bude samo svoja.“

Slično zaključuju i politički analitičari.

Doktor Mate Granić:

„Jednostavno, Srbija se mora okrenuti sebi. Interes je Srbije da čim prije zna svoje granice i da čim prije ima konsenzus oko svoje orjentacije.“

Doktor Damir Grubiša:

„Treba uzeti u obzir da su se građanske snage obradovale tome što će konačno moći izgraditi jednu građansku demokratsku državu.“

Direktor Centra za politička istraživanja, Anđelko Milardović:

„Taj proces će biti rezultiran užasom, a užas je samo kratica za užu Srbiju.“

Profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti, Dragan Lalović:

„Srbije se ne raduje svojoj državi jer ju je dobila na način koji nije baš trijumfalan. Dobila je protiv sebe same jer Srbija već dugo ne zna što je njena vlastita država, a ne zna ni sada, kada je ostala sama. Srbija, suočena sa samom sobom i sa problemom Kosova, ima više razloga da se prepadne zbog te činjenice, nego da se raduje.“

* * * * *

U Makedoniji gotovo da nema nikavih reakcija na događaje u Beogradu. Čak su i mediji doneli samo kratke vesti, ističući da je Skupština juče radila na ivici kvoruma.

Naime, pažnja makedonske javnosti je već odavno fokusirana na parlamentarne izbore, koji će se održati za tridesetak dana, i vesti iz inostranstva u ovom periodu teško nalaze svoje mesto. Jedino je premijer Bučkovski juče izjavio da će Makedonija zvanično priznati nezavisnost Crne Gore čim to uradi Evropska unija. Nedavno je Bučkovski u vezi crnogorskog referenduma izjavio:

„Crnogorci su iskoristili svoje legitimno pravo i time je završena disolucija bivše Jugoslavije. Verujem da će to otrežnjavajuće delovati u Srbiji i da će Beograd racionalnije sa drugima uhvatiti korak za Evropsku uniju i NATO, a ne da robujemo prošlosti.“

Za poslednje događaje u Srbiji i Crnoj Gori eksperti kažu da to neće imati direktnih implikacija za ostale države u regionu. Ekspert za regionalna pitanja Biljana Vankovska:

„Tu ne vidim neki problem, iako određeni strani analitičari, koji ovo pitanje dovode u kontekst sa Kosovom, prognoziraju da to može izazvati lančanu reakciju unutar same Srbije, u smislu onoga što bi se dešavalo u Sandžaku, pa čak i u Vojvodini.“

Politikolog Hisan Ramadani naglašava da će proces dezintegracije najverovatnije biti nastavljen sa predstojećim rešavanjem statusa Kosova:

„Mislim da su Kosovo i Crna Gora poslednji ostaci onih turbulentnih kretanja, koji su Balkan stalno držali u jednom stresnom stanju.“

Ramadani očekuje da se, posle dezintegracije država na prostoru bivše Federacije (SFRJ), konačno može očekivati novi način saradnje u regionu.

* * * * *

U Sloveniji nema značajnijih politickih ili medijskih komentara na činjenicu da je na Balkanu, u samo nekoliko dana, nastala i druga samostalna država - Srbija. Očekuje se da će službena Ljubljana istodobno priznati i Srbiju i Crnu Goru, kao što će to uraditi i druge članice Evropske unije.

U Sloveniji ističu da je formiranje nove države bilo očekivano kao i mirni razvoj državne tvorbe. Vojislav Bercko, urednik vanjsko-političke redakcije mariborskog dnevnika «Večer»:

«Najčešće reakcije su u tome, i svi komentatori pišu o tome, da je to kraj jednog puta kojeg je baš započela Slovenija. Znači Crna Gora i Srbija su bile posljednje republike bivše Jugoslavije koje su otišle na svoje. Srbija si je sada uzela pravo na sukcesiju. To će možda biti problem između Srbije i Crne Gore, pošto se Srbija sad proglasila za nasljednicu nekadašnje zajedničke države SCG, što je već nekoliko puta uradila. Sjetimo se kad se raspala Jugoslavija, oni su htjeli da budu jedini nasljednici. Možda će baš tu biti najvećih trzavica između dvije nove države.»

I docent na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani dr. Jernej Pikalo kaže kako još uvijek nema značajnijih reakcija te da nastavak nove države neće imati većeg efekta na odnose u regiji:

«Srbija jest sada nezavisna zemlja. Njena snaga je puno manja nego je bila u prošlosti, a pred Srbijom i nezavisnom Crnom Gorom sada je jedan dugačak proces pregovora o svim značajnim aspektima života. To je sve, od radnih dozvola, do vojnih objekata. Srbija jest izgubila more, to je ono 'geostrateška pozicija Srbije', tu ne može puno da se uradi.»

Službena Ljubljana posljednjih pet godina ima vrlo dobre ekonomske i političke odnose i sa Beogradom i sa Podgoricom.
XS
SM
MD
LG