Dostupni linkovi

logo-print

Ako neće premijer, hoće predsednik


Ljudmila CVETKOVIC, Biljana JOVICEVIC

Za razliku od srpskog premijera Vojislava Koštunice, predsednik Srbije Boris Tadić misli da je referendum u Crnoj Gori prilika da Srbija pokaže evropsku orijentaciju, isto kao što su to pregovori o asocijaciji i stabilizaciji s Evropskom unijom:

„Kao predsednik Srbije prihvatam zvanične rezultate tog referenduma i očekujem da će vlade dve države što pre rešiti sve bilateralne i tehničke aspekte naših budućih odnosa.“

Podsetimo da je samo dan ranije premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio da je Vlada Srbije konstatovala rezultate crnogorskog referenduma o nezavisnosti i u nervoznom tonu odbio da direktno prizna nezavisnu Crnu Goru. Koštunica je u razgovoru sa Havijerom Solanom, visokim predstavnikom EU, ponovio svoj stav o konstatovanju rezultata:

„Podsetio sam gospodina Solanu na sve one primedbe koje sam izneo na referendumska pravila, kad je reč o uskraćivanju prava ili oduzimanju prava crnogorskim državljanima u Srbiji da glasaju na referendumu, kada je reč o neprirodnoj većini, zapravo manjini na referendumu i kada je reč o neregularnostima koje su se pojavile u toku samog referendumskog procesa. Ali pošto je Evropa stala iza ovoga, pošto je blagoslovila ovakva pravila i ovakav ishod referenduma, mi smo ih prihvatili.“

I pored toga, neki od njegovih koalicionih partnera ne vide u tome problem. Čedomir Antić, visoki funkcioner G17 plus misli da je zvanična Srbija na dobar i demokratski način prihvatila rezultate referenduma u Crnoj Gori:

„S obzirom na činjenicu da je Vlada Srbije prihvatila sve konsekvence referenduma i da ga nije javno sporila, smatram da je to što premijer nije hteo zvanično da odgovori deo njegove lične političke priče i mislim da je on tu više delovao kao političar nego kao državnik, a država je reagovala na jedini mogući i ispravan način.“

A da li premijer ima tu mogućnost i slobodu da se na mestu na kome se nalazi ponaša na osnovu neke svoje lične političke priče i svojih ličnih uverenja?

„Da, dok ne krši zakone i ne radi protivno interesima građana države u kojoj živi.“

Međutim, Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke kaže da bi ovaj potez srpskog premijera mogao da bude „autogol“ u odnosima između Srbije i međunarodne zajednice:

„Već izvesno vreme smo svi u Srbiji znali da je gospodin Koštunica jako ljut i nervozan vezano za razdruživanje Srbije i Crne Gore, međutim po prvi put u javnosti, na jedan politički dosta necivilizovan način, reaguje jedan čovek koji vodi Vladu Republike Srbije i koji treba da pošalje poruku u svet u ime svih nas. Mislim da to nepoštovanje svega toga što se desilo i neželja da se pruži ruka crnogorskim vlastima, koje će imati ispruženu ruku od strane celog sveta, može da bude još jedan autogol u odnosima Srbije sa međunarodnom zajednicom, imajući u vidu da to sve strašno podseća i liči na period iz devedesetih godina.“

Izbegavanje srpskog premijera Vojislava Koštunice da direktno prizna nezavisnu Crnu Goru je za Miroslava Prokopijevića iz Instituta za evropske studije tragična politika Beograda:

„Ako postoji opipljiv dokaz o pogrešnosti politike Srbije prema Crnoj Gori, onda je to ovo, odnosno ovo je šlag na tortu da srpska strana odnosno srpski premijer ne želi da prizna rezultate izbora u Crnoj Gori. Svako može da shvati da neko može biti nezadovoljan nekim ishodom, ali takva mrzovoljnost prema dojučerašnjem partneru, za koga se tvrdi da je brat, i da se e želi se napraviti elementarna stvar, a to je da se priznaju rezultati, to je apsolutno neshvatljivo. To je, da tako kažem, mešavina autizma i potpunog nerazumevanja modernog sveta od strane premijera.“

* * * * *

Nakon što je srpski premijer Vojislav Koštunica saopštio da je primio k znanju konačan rezultat crnogorskog referendum, odbijajući da odgovori da li će priznati crnogorsku nezavisnost i čestitati zvaničnicima u Podgorici, potražili smo odgovor na pitanje kako će Koštuničin uzdržan stav uticati na buduće odnose Crne Gore sa Srbijom.

I za suvereniste i za unioniste reakcija Vojislava Koštunice na konačan rezultat crnogorskog referenduma je očekivana, ali je različito komentarišu. Predstavnici opozicionog bloka kojima je srpski premijer bio partner u projektu očuvanja zajednice sa Srbijom, uvjereni su da je Koštuničin stav mudar i državnički. Potpredsjednik Srpske narodne stranke Novica Stanić:

„Čestitati se može samo ono što je ostvareno u fer i poštenoj borbi, a rezultat referenduma od 21. Maja je sve samo ne to. I valjda je danas svima jasno da je to posledica odluka Badinterove komisije iz poslednje decenije XX vijeka, samo što je raspad ovoga puta državne zajedncice Srbija i Crna Gora upakovan u demokratske oblande“.

Istog je stava i predsjednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadić:

„Potpuno normalna reakcija gospodina Koštunice. Mislim da takvoj reakciji nema šta da dodam“.

Za razliku od unionista indepentisti Koštuničinu reakciju nedoživljavaju kao državnički potez. Predsjednik Građanske partije Krsto Pavićević sa žaljenjem konstatuje da je i ovaj čin dokaz da se umjesto u evropskim politika srpske vlade još uvijek vodi u nacionalističkim okvirima:

„Ako već u startu imate takve probleme, onda to svakako nije dobro. To pokazuje da ova vlada gospodina Koštunice zasigurno nije demokratska nego je više nacionalistička i da mnogo više sliči onim vladama koje su postojale u prethodnom periodu Srbije nego demokratskoj proevropskoj vlasti“.

Nakon rezervisanog Koštuničinog stava i odbijanja da se izjasni da li zvanično prizanaje rezultate referenduma otvara se i pitanje da li će uz ovakav stav, iako je to iz crnogorske vlade to neprekidno ponavljano u toku kampanje, Crna Gora u Srbiji moći da ima strateškog partnera. Krsto Pavićević iz Građanske partije smatra da će to najviše zavisiti od ponašanja same srpske vlade, ali i od daljeg razvoja političke situacije u Srbiji:

„Treba podsjetiti da Srbiju vrlo brzo čekaju izbori. Može da se desi, mada teško, da gospodin Koštunica ne bude faktor, ni on, ni radikali, može da se desi da se tamo pojavi neka demokratska vlada, tako da treba sačekati te izbore koji će se dogoditi vrlo brzo“.

Za predstavnike unionističkog bloka logično je da odnosi Crne Gore sa Srbijom neće biti strateški i za to odgovornost najviše snosi zvanična Crna Gora. Potpredsjednik Srpske narodne stranke Novica Stanić:

„Onaj ko je tražio razdvajanje Crne Gore i Srbije, odnosno ocjepljenje Crne Gore od Srbije, ne može očekivati da sve ostane isto“.

Crna Gora je po sudu predsjednika Demokratske srpske stranke Ranka Kadića umjesto u Srbiji odavno u drugima u okruženju pronašla strateške partnere:

„Znači da su gospodinu Đukanoviću strateški partneri bili ljudi iz okruženja, nije bila Srbija, nego su to bili gospoda iz Albanije, Beriša, Stjepan Mesić i gospodin Čeku i albanski lobi u Americi“.

Međutim, iz crnogorske vlade i dalje ponavljaju da i pored očekivanog Koštuničinog stava o crnogorskom referendumu, sve njihove inicijative i ponude Srbiji ostaju otvorene. A na naše pitanje, ukoliko se srpska vlada ogluši na njih, da li to znači da će ipak biti prinuđeni da u drugima u okruženju traže strateške partnere, ministar ekonomije Predrag Bošković je odgovorio:

„Pitanje rezultata samog referenduma ne ide u prilog njegovoj političkoj opciji i da to može biti razlog zbog takvih reakcija gospodina Koštunice. Međutim, Srbija nije gospodin Koštunica. Ali mi gospodinu Koštunici zaista želimo da ponudimo i ruku prijateljstva i ruku razgovora nakon subote i svjesni smo da i Srbiji i Crnoj Gori treba mnogo rada ubuduće da bi ispunila kriterijume Evropske unije i da bi se što prije približila Evropskoj uniji treba puno rada za sprovođenje i ekonomskih i političkih reformi“.
XS
SM
MD
LG