Dostupni linkovi

logo-print

Istraga o ubistvu 24 Iračana u Haditi


Ubistva su se dogodila novembra 2005. u iračkom gradu Haditi u provinciji Anbar, severozapadno od Bagdada, jednom od središta otpora iračkih Arapa sunitske vere, u području u kojem se još nalaze Faludža i Ramadi. Iako su marinci objavili saopštenje odmah nakon incidenta slučaj je zainteresovao širu javnost kada je o njemu ranije ove godine pisao
časopis "Tajm" (Time). Prava bura je međutim pokrenuta tek u nedelju 28. maja kada je član Kongresa, demokrata iz Pensilvanije Džon Murta (John Murtha), bivši marinac i nepopustljivi kritičar rata u Iraku, optužio javno na televiziji ABC Oružane snage za zataškavanje tog slučaja:

"Ja neću preći preko ubistava, a to je ono što se dogodilo. U to ja ne sumnjam uopšte. Istraga je trebalo da bude sprovedena dve ili tri sedmice nakon događaja, i trebalo je da bude obznanjena, ljudi su za to morali da odgovaraju."

Istog dana je senator Džon Vorner (John Warner), predsedavajući senatskog Odbora za oružane snage najavio saslušanja osoba upletenih u ubistva. Dva dana nakon ovih informacija iznetih u javnost reagovala je Bela kuća. Portparol Toni Snou (Tony Snow), imenovan na tu dužnost pre mesec dana, objavio je da je istraga događaja u toku:

"Predsednik je takođe odobrio komandnom lancu da učini ono što treba da učini sa Ministarstvom odbrane kako bi istraga bila završena. Uloga marinaca u ovom slučaju bila je aktivna i agresivna. Rečeno mi je i uveravan sam ranije danas kada sam pitao o tome, kada je to izbilo u javnost, da će sve pojedinosti biti stavljene na uvid javnosti. Dakle imaćemo kompletnu sliku onoga što se dogodilo."

A šta se zapravo dogodilo? Naravno, informacije su još uvek oprečne i nepotpune, ali na osnovu onoga što je do sada izbilo u javnost izgleda da je sled događaja bio sledeći:

Devetnaestog novembra 2005. rano ujutro marinac Miguel Terazas (Terrazas), 20-ogodšnji kaplar gine u eksploziji mine podmetnute na jednom putu. Američki vojnici onda ubijaju 24 osobe. Prema saopštenju komande izdatom dan nakon incidenta u uzvratnoj vatri ubijaju osam napadača, ali strada i petnaest civila. Prema navodima nekih medija, međutim, marinci nakon Terzasove pogibije počinju da divljaju pucajući u devetnaest nenaoružanih muškaraca, žena i dece koji su bili u trima kućama. Još pet osoba ubijaju kada su se vratili na mesto na kojem je bilo njihovo vozilo.

Njujork tajms (New York Times) tvrdi da je nekoliko sedmica nakon događaja porodicama petnaest žrtava plaćena odšteta u ukupnom iznosu od 38.000 $, dok ostalima nije plaćeno ništa jer je utvrđeno da su oni otvarali neprijateljsku vatru na marince. Jedna iračka grupacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava objavila je u međuvremenu video snimak na kojem su prikazani među ostalima telo ubijenog trogodišnjeg deteta i izjave navodnih očevidaca ubistava. Tokom aprila trojica oficira iz snaga marinaca koji su učestvovali u događaju bivaju opozvana sa dužnosti.

Tokom prva tri dana ove sedmice slučaj trese jednako i Vašington i Bagdad. U Iraku su u najgorem položaju svakako oni Iračani koji su naklonjeni Amerikancima poput premijera Nurija Kamila Malikija:

"Greške se događaju, to nije retka stvar, ali postoji granica prihvatljivosti grešaka, a kada greške pređu tu granicu i pretvore se u nipodaštavanje ljudskog dostojanstva i ljudske krvi to za nas znači preziranje života nedužnih."

U Vašingtonu, navodi Tajms, paralelno teku dve istrage – jedna o tome šta se zaista dogodilo, i druga o tome da li je slučaj zataškavan. Ova druga optužba, politički je daleko ozbiljnija. Jer koliko god da se tresu i Pentagon i Kongres glavna pitanja su ne samo koliko bi, nakon Abu Graiba, potresnih slučajeva još moglo isplivati, nego ako je bilo zataškavanja ko je sve u to bio upleten? I ko će platiti političku cenu?

Otvorena pitanja o disciplini trupa u Iraku, o tome kako se iz cele situacije najbezbolnije izvući ipak su u senci najvažnijeg: može li neka od ovakvih epizoda, ako pokaže da postoje razlozi za odgovornost, dovesti do prevremene promene u Beloj kući.
XS
SM
MD
LG