Dostupni linkovi

logo-print

Istorija na tri načina


Gotovo od samog trenutka uspostave mira u Bosni i Hercegovini, počela je živjeti ideja o pomirenju i to putem Komisije za istinu o zločinima počinjenim tokom rata. Tačno prije pet godina osnovano je udruženje građana pod istim nazivom «Za istinu i pomirenje», čija je osnovna ideja bila, kako kaže Jakob Finci, da se prekine gledanje na prošlost na tri različita načina:

«Znamo da poslije svakog rata uvijek pobjednici pišu istoriju, a kako je rat u Bosni i Hercegovini zaustavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom, mi smo dobili tri pobjednika, tri istorije. Kako je naš školski sistem striktno podijeljen po nacionalnim linijama, mi našu djecu u školama učimo tri različite istorije u kojima, negdje crno na bijelo, a negdje između redova, otprilike, piše da su naše komšije naši neprijatelji. Gajimo u njedrima guju koja može itekako da nas ujede.»

Taj najozbiljniji pokušaj u kojem je učestvovalo preko 150 nevladinih organizacija, nije doveo do toga da Komisija dobije zakonski oblik na državnom nivou, ističe predsjednik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH, Srđan Dizdarević:

«Sudske instance ne mogu same riješiti sve nagomilane probleme i ne mogu dovesti do normalizacije stanja u Bosni i Hercegovini, tako da su nevladine organizacije krenule u taj pionirski posao i ponudile neku vrstu prednacrta zakona o osnivanju Komisije za istinu i pomirenje. Nažalost, taj prednacrt nikada nije ugledao svjetlo dana jer političari jednostavno nikad nisu smatrali da je pogodno vrijeme da se s nečim takvim ide u parlamentarnu proceduru. Zbog toga je to ostalo u ladicama ministara u svim prethodnim vladama.»

Stoga se, praktično, krenulo od početka u novembru prošle godine, kada je formirana radna grupa za izradu Nacrta zakona koji bi uspostavio Komisiju za istinu. U njoj su, pored međunarodnih stručnjaka, i predstavnici osam političkih partija. U ime SDP-a BiH, u radu učestvuje Besima Borić od koje saznajemo da je ovih dana završena prva verzija nacrta zakona:

«Ostalo nam je da se još jedanput nađemo u kompletnom sastavu, da prođemo još jednom Nacrt , da vidimo je li to to i da ga predamo Parlamentu, ali ne da ide u parlamentarnu proceduru, nego, jednostavno, predsjedavajućim Domova parlamenta, s obzirom da su oni formirali radnu grupu. I da ga predamo Dejton projektu i Centru civilnih inicijativa koji su se dogovorili da provedu javnu raspravu. U suštini, naš je prijedlog, naše radne grupe, da ovih nekoliko mjeseci taj Nacrt zakona živi u udruženjima, u civilnom društvu i među svima onima koji imaju interesa za njega, kako bi se kasnije, nekad poslije izbora, pustio u parlamentarnu proceduru.»

To što su članovi radne grupe postigli saglasnost o nacrtu zakona pod okriljem Američkog instituta za mir i ne znači mnogo. Uostalom, ovaj Institut je vodio pregovore o ustavnim promjenama koje nisu dobile podršku Parlamenta. Stoga se postavlja pitanje zašto je teško doći do istine u Bosni i Hercegovini? Srđan Dizdarević kaže:

«Taj proces pomirenja bi značio relativizaciju nacionalističkih politika, relativizaciju onih poluga na kojima trenutno počiva vlast nacionalističkih stranaka. Dakle, one insistiraju na paćeništvu sopstvenog etnosa i funkcionisaće na bazi inspirisanja straha od drugog. Sve to bi bilo dovedeno u pitanje nekakvim procesom rekoncilijacije, nekakvim procesom pomirenja, izgradnje tolerancije, razumijevanja.»

Razlog je, kako smatra Aleksandar Trifunović, urednik banjalučkog medijskog projekta «Buka», što teško dolazi do promjena u glavama ljudi:

«Dok ne dođe do spoznaje da je jedino istina ono što može ovo društvo odvesti u budućnost, do tog trenutka, bilo kakvoj komisiji, ma kakvu podršku međunarodne zajednice ili određenih političkih struktura imala, neće biti moguće ostvariti njenu misiju. Činjenica je da bi ta vrsta suočavanja dovela mnoge do suočavanja sa samim sobom, pa i do konkretne krivične odgovornosti.»

Ljudi koji to žele, žive zajedno i bez Komisije. To su sasvim sigurno Muhamed Bukva i Jovo Jovanović iz okolice Goražda. Jovanović kaže:

«Da vi nas čujete šta mi pričamo, pa vi ne bi vjerovali da se to dešava i da je nekad bio neki rat. Ali, šta ćete. Nismo mi tome doprinijeli. Mi gledamo da ispravimo i da u današnjim uslovima uradimo ono najbolje što možemo.»

Komisija za istinu, ako ikada bude formirana, sasvim sigurno će izazvati teške rasprave. Uostalom, nema pitanja u Bosni i Hercegovini koje nije podijelilo narod.
XS
SM
MD
LG