Dostupni linkovi

logo-print

Priština odbija predlog o autonomiji unutar Srbije


Zoran PRERADOVIC, Anamari REPIC

Predstavljajući platformu za pregovore o budućem statusu Kosova, koordinator beogradskog pregovaračkog tima, Slobodan Samardžić, kazao je da ovaj dokument predviđa da Kosovo ostane u sastavu Srbije i naglasio da platforma podrazumeva da se sa Prištinom zaključi međunarodni sporazum u trajanju od 20 godina, čiji bi garant bila međunarodna zajednica:

„Svaki element tog sporazuma mora biti jasno ispregovaran i jasno usaglašen. Posle toga bi se taj međunarodni sporazum potpisao, a potpisnici bi bili UN i Srbija jer su to dva subjekta međunarodnog prava.“

Leon Koen, još jedan od koordinatora beogradskog pregovaračkog tima, rekao je da bi Kosovo imalo Ustav i da bi pokrajina samostalno obavljala sve nadležnosti, izuzev jednog broja koji bi pripali Srbiji. Beograd bi, naveo je Koen, imao nadležnosti u spoljnoj politici, kontroli granica, zaštiti ljudskih prava u poslednjoj instanci, monetarnoj i carinskoj politici i zaštiti verskog i kulturnog nasleđa. Platforma takođe predviđa da Kosovo bude demilitarizovano, bez srpske i albanske vojske, samo sa policijom koja bi bila u nadležnosti kosovskih vlasti. Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Vuk Drašković, smatra da bi bilo izuzetno opasno da Kosovo dobije nezavisnost i to ovako obrazlaže:

„Bojim se da će to biti opasni dinamit pod temeljima stabilnosti celoga regiona.“

S druge strane Čedomir Antić, visoki funkcioner G17 Plus, stranke vladajuće koalicije, smatra da platforma koju je ponudio Beograd samo produžava i produbljuje krizu između Beograda i Prištine:

„Šta to znači nezavisnost u izvršnom, sudskom i zakonodavnom pogledu? To što neće neko to zvati nezavisnošću, ne znači da nezavisnost neće postojati. Da li to znači da ćemo Srbe sa Kosova i Metohije potkupiti sa 10 autonomnih sitnih regija u kojima će se iživeti želja njihovih prvaka da budu predsednici opština, a da ćemo u isto vreme da zapostavimo pravo srpskog naroda da ima funkcionalnu i jaku maticu i da ćemo i dalje investirati u nezadovoljstvo kosovskih i metohijskih Albanaca? Zar ne bi mogli makar deo srpskog naroda sa Kosova i Metohije da spasemo i da u istorijskom sporazumu sa kosovskim i metohijskim Albancima dovedemo do određene kozmetičke korekcije granica i priznamo nezavisnost Kosova i Metohije?“

Dokument koji su ponudile vlasti u Srbiji predstavlja samo razradu formule - više od autonomije, manje od nezavisnosti - kaže generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić i podvlači:

„Bilo bi dobro da sa tim budu upoznati i narodni poslanici i Narodna Skupština i svi drugi, da taj plan odobri i najviše zakonodavno telo.“

Platforma beogradskog pregovaračkog tima ima nekoliko ozbiljnih manjkavosti, a možda najveća je što predviđa da se opšti dogovor postigne sa kosovskim institucijama, a sporazum potpiše sa UN, ističe Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose. On dodaje da će ovo rešenje biti shvaćeno kao pokušaj da se Evropska unije marginalizuje u pregovorima o statusa Kosova:

„Postoji tenzija oko Mladića. Dodatna tenzija, koja eskalira ovih dana, je oko Crne Gore. I sada ovo pitanje pokušaja da nas Evropska unija isključi iz civilne administracije na Kosovu. Mislim da to nije dobro.“

Na posletku, Jelena Milić iz Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da je platforma srpskog pregovaračkog tima došla prilično kasni i da u praksi nije ostvariva:

„Možda bi na težini nešto i dobila ova sadašnja platforma da je Ratko Mladić u Hagu, ali nemojmo da se lažemo, trenutno ne vidim ni jedan argument, ni jednu kredibilnost na osnovu koje bi Srbija mogla da izađe sa ovim dokumentom, taman i da on jeste modernizovan, a bojim se da nije.“

* * * * *

Institucije Kosova odbacuju platformu vlasti u Beogradu, koja predviđa da Kosovo ostane deo Srbije, uz visok stepen autonomije. U izjavi za RSE potpredsednik Vlade Kosova Ljutfi Haziri kaže da je pozicija Beograda nerealna, jer je za građane Kosova samo nezavisnost prihvatljiva.

Nezavisnost je najrealnije i najprihvatljivije rešenje za status Kosova, koje će doneti stabilnost regionu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa potpredsednik Vlade Kosova, Ljutfi Haziri. Ova izjava je reakcija na platformu vlasti u Beogradu za Kosovo, koja predviđa da ono ostane sastavni deo Srbije, sa visokom autonomijom. Haziri, koji je i ministar za lokalnu upravu, odbacio je srpsku platformu kao neprihvatljivu:

“Pozicija Beograda je ista i za nas je neprihvatljiva, nerealna je i protiv interesa građana Kosova. Ova platfrorma nas podseća na Ustav iz 1974. godine što je bilo nemoguće sprovesti”, kaže Haziri, dodajući da će konačno rešenje biti nezavisnost.

Predstavnici kosovskih Srba smatraju da ono što jedna strana u pregovorima predlaže kao rešenje statusa druga to ne prihvata.

Prema rečima Dragiše Krstovića, člana “Srpske liste za Kosovo”, platforma vlasti u Beogradu na Kosovu će biti odbijena, jer su stavovi već poznati:

“Ono što ja znam mislim da će druga strana to u startu da odbaci kao nešto što je neprihvatljivo i onda dolazimo na isto. Dolazimo na mesto na kojem sada jesmo dakle treba nastaviti sa pregovorima. Znam za raspoloženje koje vlada kod predstavnika albanske zajednice i to su za sada neke nepomirljive pozicije tu mora još mnogo da se pregovara”.

Krstović ističe da će zbog suprotstavljenih stavova po pitanju konačnog statusa međunarodna zajednica nametnuti rešenje uz određene garancije:

“Treba tražiti neko rešenje kompromisno što ja prosto ne verujem i ja sam ubeđen da se neko rešenje na kraju mora nametnuti po cenu uređivanja nekih međunarodno pravnih normi”.

Međutim, prema rečima Hazirija pregovarački proces, tokom kojeg delegacije Prištine i Beograda vode razgovore uz međunarodno posredovanje, dovešće do kompromisa a to je stvaranje države:

“Naš cilj je nezavisnost, država sa punim suverenitetom. To je rešenje koje će biti nametnuto od strane Saveta bezbednosti i Kontakt grupe kao predstavnika velikih sila”, kaže Haziri.

Potpredsednik kosovske vlade kaže da će se na nezavisnom Kosovu poštovati ljudska prava i demokratske vrednosti:

“Rešenje garantuje jednaka prava za sve građane, stabilnost u regionu i pomaže Srbiji da se oslobodi od nacionalističkih stavova”, kaže Haziri.

A kada su ljudska prava u pitanju Dragiša Krstović ističe da se predstavnici kosovskih Srba u procesu rešavanja statusa moraju boriti za sva prava Srba na Kosovu:

“Za mene je mnogo važno da pripadnici srpske zajednice budu maksimalno bezbedni da im se obezbedi sloboda kretanja i sva druga manjinska i ljudska prava i naravno da im se obezbedi povratak”.

Težnje kosovskih Srba za normalnim životom i garancije koje manjinama nude kosovske institucije su deo zahteva međunarodne zajednice, koje je potrebno ispuniti.

Posle razgovora o decentralzaciji i zaštiti kulturne baštine, pregovori o statusu se nastavljaju razgovorima o ekonomskim pitanjima a zatim i o položaju manjina. Sva ova pitanja potrebno je rešiti pre nego što se uđe u sledeću fazu, definisanja statusa.
XS
SM
MD
LG